Testiranje onlajn platforme za upis prava svojine: Prijave počinju 8. decembra, šta je sve potrebno od dokumentacije
Komentari25/11/2025
-07:03
U toku je testiranje onlajn platforme za podnošenje zahteva kako bi 8. decembra bila u potpunosti spremna za proces evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima, koji će omogućiti većini vlasnika bespravnih objekata da dobiju pravnu sigurnost po načelu "svoj na svome". Do tog roka, opštine su u obavezi da dostave takozvane zoning planove svoje teritorije, kako bi se utvrdili prostori javne namene na kojima neće biti dozvoljeno takvo evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. Nadležni savetuju da zainteresovani građani već sada pribave potrebnu dokumentaciju.
Pre prijavljivanja na novu platformu, građani će morati da pribave i skeniraju određena dokumenta, kako bi u digitalnoj formi sve bilo prosleđeno Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam.
Po upisu jedinstvenog matičnog broja podnosioca prijave, potrebno je dostaviti broj parcele ili upisati tačnu adresu objekta.
Potom treba dostaviti sve podatke koje imate o nelegalnom objektu, poput površine, spratnosti, tipa objekta, preporuke su da se prilože i fotografije, kao i dokazi da ste vi vlasnici tih nekretnina.
Na kraju, u elektronskoj formi, potrebno je potvrditi da garantujete da su svi podaci tačni.
"Zakonodavac je još propisao da u narednih pet godina se i formira katastarska parcela za te objekte koji su građeni bez dozvola ili objekti koji nemaju upotrebnu dozvolu. I na taj način će se omogućiti da se ostvari jedinstvo nepokretnosti, da svaki taj objekat ima i svoju odgovarajuću katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu", rekao je za Euronews Srbija direktor Agencije za prostorno planiranje Đorđe Milić.
Кada su u pitanju stanovi, njihovi vlasnici će, ukoliko je zgrada već upisana u katastar, pojedinačno prijavljivati svoj stan.
Povezane vesti
Ukoliko zgrada nije upisana, a useljena je, onda upravnik stambene zajednice vrši prijavu, a ukoliko ne postoji upravnik, onda svaki vlasnik stana ima pravni interes da prijavi celu zgradu.
"Tu je sada potreban jedan dokument, taj jedan dodatni dokument, to je u stvari elaborat geodetskih radova, odnosno skica da bi se jasno utvrdilo da je zgrada čija je namena, recimo, stambeno-poslovna, poslovno-stambena ili samo stambena, sa svim posebnim delovima, gde će se specificirati koliko ima posebnih delova i koja je to površina tih posebnih delova. Kad se uradi taj preduslov, kad se upiše zgrada, onda se stvaraju uslovi da se upisuju vlasnici posebnih delova. Tu imamo i neke specifične situacije, ako je investitor nepoznat, ili ako investitor u ovom trenutku nije dostupan, kako je negde i propisano zakonom, u tom slučaju biće zabeležba u katastarskoj nepokretnosti da nije plaćen doprinos, a ljudi će plaćati minimalnu taksu na upis posebnih delova", rekao je on.
Detaljne podatke o broju parcele lako možete pronaći na platformi Geosrbija. Tu se po opštinama, gradovima i selima nalaze satelitski snimci, gde se jasno vidi podela zemljišta, što će građanima olakšati pribavljanje informacija.
Pogodnosti ovakvog procesa pre svega leže u tome da će građani imati mogućnost nasleđivanja i prenosa prava na nepokretnostima, mogućnost legalnog priključenja na infrastrukturu, jednostavnije i povoljnije će dolaziti do kredita uz hipoteku, moći će da podnesu zahtev za rekonstrukciju, a biće im uvećana vrednost stanova, kuća i drugih objekata.
"I možda je važno da isto shvatimo da postoji, pod znacima navoda, uspavana imovina, mi ćemo sada probuditi tu imovinu, evidentirati i ubaciti u potpuno legalne tokove", rekao je on.
Građani će imati rok od dva meseca da prijave imovinu, do početka februara, a oni koji to ne urade iz opravdanih razloga, mogu dostaviti valjani dokaz kako bi se naknadno rešio i njihov slučaj.
Unsplash
Kada se završi proces evidentiranja i upisa, tada se plaća taksa u vrednosti od 100 do 1.000 evra.
Povezane vesti
Hoće li veća ponuda spustiti cene nekretnina
Posrednik u prometu i zakupu nekretnina Ervin Pašanović objašnjava za Euronews Srbija da usvojeni zakon nije zakon o legalizaciji, nego je zakon o evidenciji.
"To je vrlo bitna razlika između dosadašnjih pokušaja da se legalizuje praktično 50 odsto nekretninskog fonda koji nije u legalnim tokovima u Srbiji i koji je poslednjih 10 godina manje-više bio van prometa. To je zaista jedan endemski problem koji traje više decenija u našoj zemlji i nadam se da će ovaj zakonski predlog napokon barem uvući te nekretnine u neke legalne tokove, gde ćemo u kasnijoj interakciji doraditi sve što su manjkavosti ovakvog jednog pristupa, ali zaista ja ne vidim drugi način na koji može uopšte da se otpočne proces", rekao je on.
Čulo se, dodaje, da je potreban za zgrade geodetski snimak, navodeći da je to problem jer u Srbiji postoji određeni broj geodeta.
"Ako podelimo to sa nekim stotinama, hiljadama ili miliona objekata, shvatamo da će taj proces prilično dugo da traje, ukoliko to bude jedan od osnovnih uslova za ovakvo nešto. Opet, kako napraviti proces da se nešto što nije rađeno više decenija, upakuje u dva meseca, ili uopšte da se otpočne ta procedura, to je zaista jako komplikovano. Ali vidićemo kako će tendencija biti. Ovde je suština da podnosioci zahteva moraju da budu donekle kompjuterski pismeni, tj. da mogu da popune formular, da nađu svoju katastarsku parcelu na Geosrbiji, da jednostavno mogu da prepoznaju svoju jedinicu, da mogu da aplouduju svu potrebnu dokumentaciju, da podnesu zahtev. Isto tako da uvežu to sa plaćanjem te takse ili naknade kad dobiju. Mislim da bi isto tako morali da imamo način da proširimo malo spisak savetnika ili nekoga ko će da pomogne u tom procesu", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
To bi, dodaje on, mogli da budu posrednici u pormetu i izdavanju nepokretnosti, odnosno agenti kojih je po evidenciji Ministarstva trgovine negde više od 4.500 raspoređenih po celoj Srbiji.
"Faktički, oni bi mogli u nekom smislu da budu brzo obučeni, da pružaju sve usluge, jer mi jesmo profesionalni korisnici RGZ", kaže Pašanović.
Njima bi, navodi on, trebalo omogućiti da pomognu prilikom prikupljanja dokumenata jer tako faktički ljudi dolaze do podataka brže, posebno ako su stariji i ako su u ruralnim predelima.
"Znam da su opštine dobile zadatak da se organizuju i da njihovi sektori za katastar, jednostavno, budu od pomoći svim potencijalnim korisnicima. Međutim, mislim da treba podići lestvicu iznad, da eventualno advokati posrednici, a i procenitelji za nepokretnosti treba da dobiju mogućnost da mogu da pomognu svima, jednostavno da se taj proces što brže i lakše okonča. Trebalo bi da postoji neka naknada za to, jer ti ljudi će da daju svoje vreme, ali da ona bude uslovno rečeno simbolična, da bi jednostavno samo pokrila neke najosnovnije troškove, a da bi se taj proces ubrzao i završio, jer je to zaista svima u interesu", rekao je on.
Na pitanje hoće li vlasnici objekata trajno rešiti svoj problem kada se taj proces završi ili je ovo neka vrsta privremenog rešenja, Pašanović kaže da pretpostavlja da je deja zakonodavca da se to trajno reši, i da se u što bržim i mogućem roku završi taj takozvani tehnički prijem objekata koji nisu prošli tu proceduru iz raznih razloga.
"Pričamo najviše o stanovima. Što se tiče porodičnih kuća, kojih je zaista isto ogroman broj, oni bi jednostavno po sili zakona trebalo i da prođu taj tehnički prijem, i jednostavno da odgovaraju za tu imovinu koju su napravili", rekao je on
Postavlja se i pitanje kada se sve završi, kako će to uticati na tržište nekretnina i na cene.
Pašanović kaže da je tržište nekretnina u Srbiji jedino slobodno tržište koje se formira na osnovu ponude i potražnje.
"Sad, ako bi se povećala ponuda, trebalo bi automatski i tražnja da padne, to jest, da cene padaju. Međutim, opet, imamo specifičnosti. Većina ovih neuknjiženih objekata se ne nalaze u užim gradskim jezgrima, tj. oni su ili u predgrađima, ili u ruralnim delovima, i samim tim, ti objekti će samo da dobiju na kvalitetu, dobiće mogućnost da se prometuju, da se založe za hipoteke, i samim tim, njihova cena će porasti, a cena ovih centralnogradskih objekata, pretpostavljam , da će da ide svojim nezavisnim tokom. Iako deluje da je to jedno tržište nekretnina, to su suštinski različiti tipovi nekretnina, samim tim, ja mislim da pad cena nije verovatan", zaključio je sagovornik Euronews Srbija.
Komentari (0)