"Made in Italy" pod znakom pitanja: Šta se dogodilo sa visokom modom?

Dovoljna je šetnja čuvenim kvartom mode u srcu Milana i njegovim kultnim ulicama Via Monte Napoleone, Via Alessandro Manzoni i Via della Spiga da bi se shvatilo šta zaista znači visoka moda. Izlozi koji podsećaju na umetnička dela, čuvene modne kuće, blistava Nedelja mode, muzeji posvećeni istoriji i umetnosti stila... Sve to stvara ambijent gde se moda susreće sa estetikom, istorijom, arhitekturom i kulturom. Nije slučajno da italijanska prestonica mode svake godine privlači milione posetilaca koji jedva čekaju da iz prve ruke dožive ono autentično "Made in Italy".

Do pre nekoliko godina, prizor turista koji strpljivo čekaju u redu ispred luksuznih butika bio je uobičajen, naročito tokom perioda rasprodaja. Međutim, luksuzni sektor u poslednje vreme karakteriše opadajući trend, sa srednjom klasom koja kupuje manje i kompanijama koje se suočavaju sa krizom. Potrošačka publika postaje selektivnija, pazi na svoje kupovine, a "umetnost življenja" postaje retko iskustvo, samo za odabrane. U svetu Milana, koji je donedavno izgledao kao beskrajna modna revija, stvarnost se menja. Grad se sada mora prilagoditi vremenu u kojem rasipništvo i preterivanje nemaju mesta, pošto se kupovna moć smanjuje, a potrošačke navike menjaju.

Tržište se menja

Prema izveštaju italijanskog lista Corriere della Sera, broj potrošača luksuznih proizvoda opao je sa 400 na 330 miliona u samo tri godine, uglavnom zbog pritiska na srednju klasu. Ova promena ima direktan uticaj na modnu industriju, sa sve više modnih kuća koje se suočavaju sa finansijskim poteškoćama i potrebom da redefinišu svoje strategije. Prema istraživanju konsultantske firme Bain & Company i fondacije za italijanske luksuzne brendove, Altagamma, u tri godine - od 2022. do 2025. - broj potrošača koji kupuju luksuzne proizvode smanjio se za 70 miliona.

Razlog? Kako je srednji dohodak izgubio kupovnu moć, mnogi potrošači kupuju ređe ili biraju jeftinije proizvode. Istovremeno, raspodela potrošnje se pomerila. Poslednjih godina udeo "velikih potrošača" na ukupnom luksuznom tržištu porastao je sa 30 odsto u 2019. na 46-47 odsto u 2025. godini. Kako se navodi u članku, neke kompanije i dalje privlače grupe sa visokim prihodima i stoga nastavljaju ne samo da opstaju, već i da napreduju. S druge strane, mnogi brendovi srednje kategorije beleže pad prodaje i teško se nose sa fiksnim troškovima. Ukupna profitabilnost sektora značajno je opala, sa mnogim kompanijama koje vide svoje profite na nivou iz 2009. godine.

Pinko je među kompanijama koje su već pribegle alatu pregovaračkog procesa restrukturiranja.

Kompanije koje su pogođene

Credit: Igor Zakirov / imageBROKER / Profimedia

Prema italijanskim novinama, pad potražnje na luksuznom tržištu posebno je pogodio brendove srednje kategorije. Neke od ovih kompanija već su pribegle alatu pregovaračkog procesa restrukturiranja (CNC) - preventivnoj meri restrukturiranja uvedenoj 2021. godine - sa ciljem da postignu dogovor sa svojim poveriocima i osmisle plan oporavka. Ovom mehanizmu su, između ostalih, pribjegli Pinko i Furla, koji sada izgleda da su izašli iz faze vanrednog stanja.

Nedavno je listirana kompanija Aeffe - kojoj pripadaju brendovi Alberta Ferretti, Moschino i Pollini - podnela zahtev za aktiviranje CNC procedure za Aeffe i Pollini, istovremeno tražeći zaštitne mere i imenovanje nezavisnog stručnjaka za upravljanje finansijskom krizom sa kojom se suočavaju.

Prodaja Versace

Za druge istorijske brendove, rešenje izgleda leži u akviziciji. Najkarakterističniji primer je Versace, koji je Prada kupila od američke grupe Capri Holdings. "Ovo je strateški izbor, nemamo nikakvu anksioznost", komentarisao je Lorenco Berteli koji će postati izvršni predsednik kompanije Versace. Uprkos poteškoćama na globalnom luksuznom tržištu, kuća ostaje čvrsto među pet vodećih brendova na svetu i "ima mnogo veći promet od trenutnog".

Credit: Igor Zakirov / imageBROKER / Profimedia

Slično tome, istorijska kuća Trussardi kupljena je od strane porodice Miroglio, koja ju je inkorporirala u svoj industrijski ekosistem. Woolrich, istorijski anglosaksonski brend koji je nedavno kupila BasicNet, u vlasništvu porodice Boglione, za 90 miliona evra, takođe je prešao u ruke dinastije u ovoj industriji, navode novine. Čak i luksuzne kuće manje moćne od velikih grupacija u industriji traže promenu vlasništva kako bi ponovo pronašle dinamiku. To je slučaj sa Valextra, milanskom kompanijom sa prihodom od oko 70 miliona evra u vlasništvu fonda Neo Investment Partners. Kompanija je angažovala Rothschild kao savetnika da identifikuje odgovarajućeg kupca.

Potvrđuje se da kriza ne utiče samo na vrhunske luksuzne brendove, već na širi modni sektor. Iako neki od njih mogu izdržati, pristupačan luksuz i kompanije srednje kategorije suočavaju se sa pritiscima. Ostaje da se vidi da li će šira javnost imati mogućnost da ih podrži, da li će se usvojiti prava strategija i da li će se prilagoditi stvarnosti.