Tri od četiri Evropljanina štede zbog stambenog kredita - čega se prvo odriču?

Mnogi Evropljani uzimaju velike stambene kredite kako bi pokrili troškove stanovanja. Za neke, takvi krediti znače da moraju da seku svakodnevne troškove - a čega se prvo odriču?

Oko 75 odsto Evropljana bilo je primorano da smanji potrošnju kako bi isplatilo stambeni kredit u 2025. godini. Ovo je prosečan rezultat u 23 zemlje obuhvaćene najnovijim Izveštajem o evropskim stambenim trendovima, koji je objavio RE/MAX Europe.

Kad vlasnici kredita moraju da smanje ili potpuno prekinu kupovinu određenih stvari da bi mogli da izmiruju rate, izbori o tome čega se prvo odriču razlikuju se od zemlje do zemlje. Najčešće se odustaje od izlazaka, luksuznih proizvoda i odlazaka na odmor.

U 23 analizirane zemlje, oko 25 odsto vlasnika kredita "nikada nije moralo da smanji potrošnju, traži alternative ili prestane da kupuje kako bi moglo da priušti kredit", navodi se u Evropskom izveštaju o stambenim trendovima 2025.

Ovaj procenat kreće se od sedam odsto na Malti i u Rumuniji do 44 odsto u Holandiji, što znači da se skoro polovina vlasnika kredita u Holandiji oseća komforno sa otplaćivanjem. Litvanija (42 odsto), Velika Britanija (37 odsto) i Švajcarska (36 odsto) su zemlje u kojima se dužnici takođe osećaju relativno bolje.

U više zemalja, udeo vlasnika kredita koji nisu morali da smanje potrošnju da bi izdržali rate manji je od 15 odsto, što pokazuje da se velika većina suočava sa poteškoćama. Među njima su Malta, Rumunija, Mađarska, Irska, Turska, Slovenija, Grčka, Hrvatska i Italija.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Velika Britanija (37 odsto) stoji najbolje, znatno iznad proseka od 25 odsto. Slede Nemačka i Španija (po 22 odsto), Francuska (21 odsto) i Italija (14 odsto).

profimedia

Čega se prvo odriču?

U proseku, vlasnici kredita prvo žrtvuju izlaske, uključujući sastanke, odlaske u bioskop, na festivale, u klubove i pabove. Čak 41 odsto vlasnika kredita bar jednom je odustalo od izlaska kako bi uštedelo za ratu.

Ako se posmatraju samo oni koji se muče da isplate kredit, procenat raste na 55 odsto.

Na drugom mestu se nalaze luksuzni potrošni proizvodi, poput kvalitetnije hrane, alkohola i kozmetike, pri čemu 38 odsto vlasnika kredita smanjuje ili potpuno prekida ove kupovine. Odlasci na odmor su odmah iza toga.

Gotovo tri od 10 ljudi (29 odsto) smanjilo je kupovinu odeće i obuće bar jednom. Među ostalim odricanjima su elektronika, pretplatničke usluge, hobiji, sportska oprema, kursevi i teretane, ali i osnovne svakodnevne stvari poput hrane i osnovne kozmetike.

Čega će se prvo ljudi odriču razlikuje se od zemlje do zemlje.

Na primer, u Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Turskoj vlasnici kredita ranije počinju da seku i osnovne potrepštine zbog velikog pritiska na budžet domaćinstva. Nasuprot tome, u Velikoj Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj, Litvaniji i Luksemburgu smanjenja su blaža i selektivnija, izbegavajući rezove koji bi značajno uticali na svakodnevni život.

Kredit je jasan, problem su troškovi energije

Luka Bertalot, generalni sekretar Evropske federacije za hipoteku, istakao je da je u toku važna politička rasprava o pristupačnosti stanova i kredita.

On objašnjava da se neki tržišni sistemi oslanjaju pre svega na kredite sa fiksnom kamatom, dok drugi nude one sa promenljivom kamatom, koja varira iz meseca u mesec.

„To je povezano i sa prirodom finansijske infrastrukture zemlje“, rekao je za on Euronews Business.

Dodao je i da u Nemačkoj i Španiji postoji tendencija ka kreditima sa fiksnom kamatom. Ipak, Bertalot tvrdi da, kad je reč o neodrživosti troškova, problem zapravo nije u vrsti kredita, jer dužnici sami biraju da li će uzeti promenljivu kamatu ili ne. On ističe da vlasnici kredita mogu sami da procene uslove jer je sistem transparentan.

"Gde je rizik? Troškovi energije su nešto što porodice ne mogu da kontrolišu", zaključio je on.