"Milioni evra neplaćenog poreza odlaze u privatne džepove": Kako prevare u onlajn prodaji nisu samo problem potrošača
Komentari
07/12/2025
-14:03
Sve više građana postaje žrtva prevara prilikom onlajn kupovine, a iza privlačnih popusta i lažnih profila neretko se kriju vešto organizovane mreže prevaranata. Iako je internet trgovina postala svakodnevica, broj prijava o neisporučenoj robi, falsifikovanim proizvodima i krađi ličnih podataka raste iz meseca u mesec. Stručnjaci upozoravaju da potrošači često, u želji da uštede, previde osnovne znake rizika, što ih na kraju može skupo koštati.
Tako smo u poslednje vreme svedoci sve češćih žalbi građana, koji na Instagram stranicama kupuju proizvode, za koje im prodavci tvrde da je u pitanju najkvalitetnija izrada, a nakon nekoliko dana ostanu razočarani kada taj isti proizvod nađu na Temuu, po desetostruko nižoj ceni.
"Srbija je hab ili centar za Balkan i centar za jugoistočnu Evropu kada je u pitanju ta roba iz Kine. Preko Srbije dolazi sve što ide za Hrvatsku, Makedoniju i tako dalje. Mislim da imamo preko 800 lažnih prodavaca. Apelujem potrošačima da je neophodno da prilikom onlajn kupovine, provere da li ti trgovci imaju svoj PIB, matični broj, da provere da li je račun u banci aktivan i da provere da li je firma u blokadi. Neophodno je da postoje podaci, takoreći lična karta tog koji prodaje. Ne možete kupovati, a da nemate nijedno od tih podataka, kupujete na sopstvenu odgovornost, jer mi vam ne možemo pomoći, ako nije u pitanju pravno lice. Znači sve što je pravno lice, mi kao organizacija možemo da izađemo u susret, da pokrenemo mehanizme kako bi stali na put svemu tome, ali tamo gde nemate, potrošači moraju da otvore četvore oči", kaže za Euronews Srbija, Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Tanjug/Dragan Kujundžić
On ističe da je potrebno da nadležni državni organ, tj. tržišna inspekcija ili Ministarstvo trgovine reaguju na upućene prigovore i pokrenu mehanizme sankcionisanja prevara koje su u poslednje vreme uzele maha, te sa njima nisu samo građani na gubitku, već i država:
"Do sada niko nije sankcionisan. Ovo je i pitanje poreza, to su milionske štete za samu državu i zato me iznenađuje da taj sektor za Visokotehnološki kriminal i uopšte sektor tržišnog nadzora ne reaguje. Nama kao udruženju ostaje samo apel. Internet prodavci na kraju zarade ozbiljne pare, nikome ne plaćaju porez, nema prijave i država bi time trebalo malo ozbiljnije da se pozabavi. Prvenstveno državi ne odgovara da milioni dinara, milioni evra neplaćenog poreza odlaze u privatne džepove", zaključuje Papović.
Predsednik udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović saglasan je sa time da je posao državnih organa da ispitaju sivu i crnu trgovinu i da to spreče. Na taj način će da utiču i na poboljšanje prava potrošača. Gavrilović za Euronews Srbija dodaje da nije nezakonito da prodavci na internet stranicama, postavljaju cenu koju žele:
Euronews
"Ako neko prodaje nešto regularno, nije nezakonito da stavi cenu koju on želi, a na potrošačima je da gledaju da li je ta cena realna, da li im odgovara, da li ima negde jeftinije i tako dalje. Problem je kad neko kupi, na primer, sa Temua proizvod, koji je, na primer, od veštačke kože, a onda na svom sajtu kad ga preprodaje napiše proizvod od prave kože, ja sam ga ručno izradio i tako dalje. E, to je prevara. Kada se u predugovornoj fazi, u fazi reklamiranja, kada se potrošaču daju pogrešne informacije, to je obmanjujuća poslovna praksa i potrošač tad ima pravo da raskine ugovor, odnosno da vrati proizvod i da mu se vrate pare. To sve pričamo kada je kupovina regularna, kada je prodavac registrovano pravno lice itd. Kad je sve to isto, a prodavac je neki profil sa društvenih mreža, onda najverovatnije i postoji velika mogućnost da će taj kupac biti prevaren i da on teško da može posle da ostvari neka prava, osim da obavesti policiju i tužilaštvo, koji tu u principu ne rade ništa, zato se tih prevaranata toliko nakotilo", tvrdi Gavrilović.
Povezane vesti
Gavrilović je mišljenja da bi državni organi morali da budu mnogo aktivniji.
"Policija prebacuje odgovornost na tužilaštvo, oni ga posle puste i to je to. Da ima kazni, da se zatvori pune takvima, to bi se pročulo i onda bi neko sledeći ko razmišlja o tome bio na oprezu, rekao bi "uhvatiće me, neću to da radim". Ali opšte je poznato da kazni nema, da je javašluk svugde, da niko ništa ne radi i onda nas varaju od tih klasičnih prevaranata do ovih trgovaca registrovanih i poznatih brendova koji nas prevare za opis proizvoda, neće da prihvati reklamaciju, daje lažnu reklamu itd", kaže Gavrilović.
profimedia
Loš sistem kažnjavanja?
"Sistem kažnjavanja je takođe loš, zato što se svodi na to da tržišna inspekcija podnese prekršajnu prijavu. a onda taj ide na Prekršajni sud, tamo predmet ode u zastaru, posle dve godine se ne okonča i niko ne plati kaznu. I to svi znaju, to je javna tajna, niko ne priča o tome. Lako je uvesti regulativu, ali zbog interesa krupnih trgovaca koji sprečavaju da se takva regulativa zakonska promeni iz ličnih interesa, onda to koriste i ovi manji prevaranti i rade to što rade", zaključuje Gavrilović za Euronews Srbija.
Komentari (0)