Rešenje za NIS mora biti brzo: "Svaki mesec odlaganja troši stotine miliona evra rezervi samo na intervencije"
Komentari
08/12/2025
-10:46
Rešenje za Naftnu industriju Srbije neće biti savršeno, ali mora biti brzo. Ovo je situacija gde je kašnjenje najskuplje. Moramo biti realni – bez kontrole države, NIS je na milosti međunarodnih turbulencija. Najrealniji put je prinudna uprava ili prinudni otkup većinskog paketa Gazpromnefta po fer tržišnoj ceni, uz državnu garanciju i reprogram postojećih dugova. Kupovina iz stečaja nije realna jer vlasnik neće dobrovoljno pustiti kompaniju u bankrot, prenosi Bloomberg Adria.
Ovako Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu, vidi rešenje za NIS.
"Nacionalizacija je poslednja karta, ali međunarodna politika bi je pretvorila u noćnu moru. Prioritet je jasan: kontinuitet, snabdevanje i finansijska stabilnost", naglašava sagovornik Bloomberg Adrije.
Ukoliko se vlasništvo nad NIS-om brzo ne reši, povećan uvoz skupih derivata već u prvim mesecima 2026. mogao bi, prema njegovoj oceni, da podigne maloprodajne cene goriva od 15 do 25 odsto, što direktno dodaje jedan do dva procentna poena godišnjoj inflaciji.
"Platni bilans bi se neminovno pogoršao, a dinar bi bio pod pritiskom deprecijacije pet do osam odsto u 2026. godini ako NBS ne bude agresivno intervenisala. Devizne rezerve i dalje su dovoljne za osam do deset meseci pojačanog uvoza energenata, ali svaki mesec odlaganja strukturnog rešenja za NIS troši stotine miliona evra rezervi samo na intervencije".
Sve je veća verovatnoća da sa Naftnom industrijom Srbije bude obustavljen platni promet ove nedelje, kako domaći finansijski sistem ne bi trpeo posledice sekundarnih sankcija SAD, pod kojima bi mogao da se nađe zbog omogućavanja poslovanja kompaniji sa liste sankcionisanih entiteta Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
Podsetimo, Narodna banka Srbije najavila je ranije da će obustaviti platni promet sa NIS-om ukoliko "do određenog roka" ne dobiju licencu OFAC za nastavak poslovanja.
Povezane vesti
Šta su posledice sekundarnih sankcija
Avramović upozorava da sekundarne sankcije ne pogađaju jednu firmu, već mogu pogoditi ceo finansijski sistem.
"To je nivo rizika koji nijedna ekonomija ne sme da ignoriše. Moramo prestati da se kockamo sa rizicima koji mogu skupo da nas koštaju. Svaka strana banka će dva puta razmisliti pre nego što nastavi da posluje sa NIS-om".
Rizik od kazni ili problema sa regulatorima u matičnim zemljama je ogroman. Za NBS, kalo kaže, to znači da mora da balansira između funkcionisanja platnog sistema i izbegavanja pravnog ropstva.
"Sekundarne sankcije značile bi de fakto prekid korespondentnog bankarstva. Većina stranih banaka koje posluju u Srbiji momentalno će zamrznuti ili prekinuti sve transakcije, što smo već videli 2022. sa ruskim entitetima. Reputacioni i regulatorni rizik je za njih jednostavno prevelik."
AP/Darko Vojinović
Prema njegovim rečima, NBS i domaće banke mogu privremeno preuzeti teret, ali takav režim nije održiv duže od tri do šest meseci bez ozbiljnih poremećaja u platnom prometu.
"Država će najverovatnije koristiti kombinaciju deviznih rezervi i državnih garancija za ključne međunarodne transakcije kako bi osigurala da NIS može da funkcioniše u kratkom roku. Banke već imaju stroge smernice i ovo nije vreme za eksperimentisanje".
Ako bi bile uvedene sekundarne sankcije, Avramović slikovito kaže da je to "gotovo kao da isključite prekidač – plaćanje bi zastalo, snabdevanje energentima bi bilo otežano, a finansijski sektor stavljen pred ozbiljan test". Banke ne mogu da rizikuju blokadu međunarodnih plaćanja. To bi, prema oceni sagovornika Bloomberg Adrije, bio ekonomski udar jači od energetske krize.
Povezane vesti
NIS se i dalje nada licenci
Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev naveo je u saopštenju objavljenom u petak da i dalje postoji mogućnost da od OFAC-a dobiju licencu za nesmetano poslovanje dok traju intenzivni pregovori o promeni vlasničke strukture. Rok za završetak pregovora sa potencijalnim kupcima ruskog kapitala u NIS je 13. februar.
"Ovaj proces vode akcionari, odnosno vlasnici kompanije, a prema informacijama kojima raspolažemo akcionari aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana", rekao je on.
NIS je takođe u petak isplatio zarade, bonuse i premije zaposlenima za decembar "kako bi se predupredile bilo kakve poteškoće u isplatama", navedeno je u saopštenju Tjurdenjeva.
Početkom prošle nedelje je najavljen prestanka rada NIS-ove rafinerije u Pančevu, posle čega se oglasio većinski vlasnik Gazpromneft, koji se do sada nije oglašavao.
"Proizvodne i komercijalne aktivnosti nastavljaju se u prilagođenom formatu, uzimajući u obzir postojeća spoljna ograničenja", navodi se u saopštenju "Gazpromnefta". Kako se ističe, trenutno je srpsko tržište snabdeveno naftnim derivatima u potrebnim količinama. U tom saopštenju objavljenom u sredu ni reči nije bilo o promeni vlasničke strukture.
NIS se pod sankcijama SAD nalazi od januara ove godine, a na snagu su stupile 9. oktobra. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija i britanska Kancelarija za primenu finansijskih sankcija (OFSI) 10. januara uvele su sankcije protiv dve velike ruske nafte kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta. Istog dana, kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva NIS-a. Pod pretnjom sankcijama tada se našlo još pet podružnica Gazpromnefta u inostranstvu – po jedna u Tadžikistanu, Luksemburgu i Kazahstanu, kao i dve podružnice u Kirgistanu.
U danu kada je Amerika prvi put zapretila sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 odsto na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.
Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi - akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista najveća tri akcionara srpske naftne kompanije izmenjena, a u dokumentima objavljenim na Beogradskoj berzi nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, mada se spekulisalo da se radi o pripremi za prodaju zainteresovanom kupcu.
Komentari (0)