Uvozimo od igle do lokomotive: Svinjetina iz Španije i Rusije, krompir iz Francuske, a odakle uvozimo paradajz?

U Srbiju uvozimo sve, od igla do lokomotive. Tako svinjsko meso dobijemo iz Španije i Rusije, suhomesnate proizvode iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, krompir uvozimo iz Francuske i Egipta, a paradajz iz Albanije i Severne Makedonije. Od čuvene izreke u "Vojvodini, dugme da posadiš i kaput da nikne", došli smo do toga da pasulj uvozimo iz Centralne Azije. Međutim, na naše tržište plasiraju se i brojni drugi proizvodi široke potrošnje, poput čačkalica, šibica, pa i džogera.

Ako kupite krpe i brisače za prozore, najverovatnije će na etiketi pisati "Napravljen u Кini" ili "Napravljen u Turskoj". Četkice za zube često će nositi oznaku "Napravljen u Švajcarskoj", a na pakovanju čačkalica ili šibica, može pisati Rumunija ili Poljska kao zemlja porekla. Iz Privredne komore Srbije kažu da je teško da se naša država takmiči sa mnogoljudnim azijskim zemljama, čija se prednost bazira na jeftinoj radnoj snazi.

"Sada da vi imate, na primer, fabrike tako tih nekih sitnica, samo za sopstveno tržište, jer ne možete na međunarodnom biti prisutni iz prostog razloga što je jaka konkurencija, koja je pre svega cenovna konkurencija iz mnogoljudnih zemalja van evropskih, onda vi ste jednostavno u situaciji da tu proizvodnju ne možete da održavate, jer na kraju i u samoj zemlji će se opet kupci orijentisati na ono što je jeftinije, koje u ovom slučaju bi dolazilo iz uvoza", kaže za Euronews Srbija Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. 

FoNet/Milica Vučković

Iako je Srbija pretežno izvoznik hrane i još se dičimo plodnom vojvođanskom ravnicom i moravskom dolinom, ipak pasulj uvozimo iz dalekog Кirgistana, a mleko delom dobijamo iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

"Mi smo imali jedan sličan slučaj sa time da smo imali masovan uvoz belog luka koji je bio mnogo jeftiniji. Međutim vremenom je tržište reklo ok, kineski beli luk je jeftin, deluje na prvi pogled nekom lepo, nekom otužno, onako beli, ali naš srpski luk ima mnogo bolji ukus, spremni smo da ga platimo i 3 ili 4 puta više, i ne postoji problem sa proizvodnjom belog luka. Dakle, dok ne budemo imali neku ponudu jako dobrog domaćeg pasulja, i da neko kaže, pa da, ovo je srpski pasulj, i nećemo ga kupiti samo što je srpski i što je skuplji, ne znam, od kirgistanskog 2 ili 3 puta, nego zato što je 2 ili 3 puta ukusniji", kaže za Euronews Srbija ekonomista, Aleksandar Stevanović.

Euronews Srbija

Ekonomisti ukazuju da Srbija treba da pronađe oblasti u kojima će biti najefikasnija, i da na tome bazira svoj izvoz.

"Ono gde vidimo svoju specijalizaciju, jeste upravo ta prehrambena industrija gde smo u plusu, a IT sektori, gde smo takođe u plusu, i sad neko će reći Srbija je tradicionalna poljoprivredna zemlja, jeste, ali više nije, iz prostog razloga što su i i druge delatnosti porasle. Učešće IT sada je kao poljoprivredni ili građevinski sektor. Automobilska industrija - tu bi bilo idealno, na primer, da mogli da se vežemo za neku dodatnu investiciju koja bi došla ovde u Srbiju, i bila opet orjentisana na finalnu proizvodnju, a to je neki automobil da se proizvodi ovde, kao što je ovamo Stelantisu u Кragujevcu", dodao je Stanić.

Veća primena visokih tehnologija, tj povećanje automatizacije rada, je put kojim srpska privreda mora ići zbog nedostatka radne snage, koji se približava evropskom proseku, ističu u Privrednoj komori Srbije. Time bi se, kako kažu, povećala proizvodnja, a manje bismo zavisili od uvoza radne snage.