U kojim evropskim zemljama su najviše penzije? Island prednjači sa 38.000 evra, Turska na začelju
Komentari
22/12/2025
-12:43
Bilo da marljivo štedite ili još niste razmišljali o penziji, odlazak u penziju je važna politička tema, naročito u vreme kada stanovništvo stari, a državne finansije su sve opterećenije. U Evropi se visina penzionih primanja znatno razlikuje, ali gde je penzionerima najbolje u poznim godinama?
Penzije su glavni izvor prihoda starijih ljudi u Evropi. Oko dve trećine njihovih prihoda u Evropskoj uniji potiče iz javnih transfera, pre svega državnih penzija i socijalnih davanja.
Ipak, osobe starije od 65 godina u proseku ostvaruju svega oko 86% prihoda koje ima ukupno stanovništvo u 28 evropskih zemalja.
Prema podacima OECD-a, taj odnos pada ispod 70% u baltičkim državama, a spušta se i ispod 80% u velikim ekonomijama kao što su Belgija, Danska i Švajcarska.
Da bismo ove razlike sagledali detaljnije, korisno je pogledati kolika je prosečna bruto godišnja starosna penzija u Evropskoj uniji.
Prema podacima Eurostata, zaključno sa 2023. godinom, koja je najnovija dostupna prema stanju s kraja 2025, ovaj iznos u Evropskoj uniji iznosi 17.321 evro godišnje, odnosno 1.443 evra bruto mesečno.
Među 34 zemlje širom Evrope, prosečne godišnje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evra na Islandu. Kada je reč o državama članicama Evropske unije, iznosi se kreću od 4.479 evra u Bugarskoj do 34.413 evra u Luksemburgu.
Eurostat (Euronews calculations)
Povezane vesti
Na dnu rang-liste, prosečna penzija je niža od 8.000 evra i u Bosni i Hercegovini iznosi (6.658 evra) Srbiji (7.146 evra) Crnoj Gori (8.078 evra) Hrvatskoj (7.825 evra) Slovačkoj (7.079 evra) Rumuniji (10.581 evra) Litvaniji (7.676 evra) Mađarskoj (8.978 evra) i Letoniji (8.392 evra).
Ovi podaci jasno pokazuju kolike su razlike u visini penzija, najviši iznosi u Evropi veći su više od deset puta u odnosu na najniže.
"Neke zemlje Evropske unije jednostavno su siromašnije od drugih i zbog toga se porodice često primoravaju da dopunjuju penziona primanja starijih članova i da im finansijski pomažu“, rekao je Noel Vajtsajd, gostujući profesor na Univerzitetu u Oksfordu, za Euronews Business.
Četiri najveće ekonomije Evropske unije nalaze se tek nešto iznad proseka EU. Italija među njima ima najviši nivo penzija, dok slede Španija, Francuska i Nemačka.
Penzije su iznad proseka EU i u svih pet nordijskih zemalja.
Penzioni sistemi se razlikuju širom Evrope
"Poređenja su otežana zbog različitih penzionih sistema“, rekao je Filip Sejdel Leroa, menadžer za javne politike u organizaciji AGE Platform Europe, za Euronews Business.
Kao primer naveo je Nemačku, Španiju, Francusku i Belgiju, ističući da ove zemlje imaju velike penzione sisteme zasnovane na principu tekućeg finansiranja, koje isplaćuje država, dok su profesionalne (radne) penzije znatno manje i obuhvataju samo određene sektore ili poslodavce.
Povezane vesti
"Zbog toga je potrošnja na penzije po glavi stanovnika visoka, jer najveći deo prihoda penzionera dolazi upravo iz tih zakonom propisanih sistema“, dodao je.
Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost Ujedinjenog Kraljevstva (International Longevity Centre UK), istakao je da je penziona arhitektura svake zemlje jedan od ključnih faktora koji utiču na razlike.
Eurostat (Euronews calculations)
"Ove dizajnerske odluke, često oblikovane političkim kompromisima i istorijskim nasleđem, objašnjavaju zašto dve zemlje sa sličnom starosnom strukturom mogu imati drastično različite troškove penzionog sistema“, rekao je za Euronews Business.
Kupovna moć penzija
Razlike postaju znatno manje kada se posmatraju kroz standard kupovne moći (PPS), koji odražava troškove života. Jedna PPS jedinica omogućava kupovinu iste količine roba i usluga u svakoj zemlji.
Starosne penzije izražene u PPS-u kreću se od 6.658 u Bosni i Hercegovini do 22.187 u Luksemburgu. Odnos između najvišeg i najnižeg iznosa iznosi svega 3,3, za razliku od više od 10 kada se posmatraju nominalni iznosi.
Vajtsajd je primetio da u bivšim zemljama istočnog bloka preživela privilegija za penzionere, kao što su besplatna zdravstvena zaštita, prevoz i subvencionisano stanovanje, podižu PPS odnos. Drugim rečima, penzioneri dobijaju više vrednosti za svoj novac zahvaljujući ovim socijalnim beneficijama.
Španija i Turska napreduju u rangiranju
Rang lista Španije i Turske značajno se poboljšava kada se uzme u obzir kupovna moć. Španija napreduje sa 13. na 4. mesto, dok Turska skače sa poslednjeg, 34. mesta, na 25.
Nasuprot tome, Švajcarska pada sa 5. na 15. mesto, dok Slovačka klizi sa 27. na 33., gubeći značajan deo svoje pozicije u PPS rangiranju.
"Razlike [u PPS] ne nestaju potpuno. To je zato što životni standard u starijim godinama zavisi od mnogo više faktora od samih penzionih transfera. Troškovi stanovanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i mogućnosti za starije radnike takođe igraju važnu ulogu“, rekao je Sinkler.
U Evropskoj uniji, penzije u proseku iznose oko tri petine primanja u kasnoj karijeri. U mnogim zemljama, ovaj procenat pada ispod 50%, što otežava penzionerima da održe pristojan životni standard. Siromaštvo među penzionerima predstavlja ozbiljan problem u mnogim državama.
Komentari (0)