Regulacija polja razvoja veštačke inteligencije: Zašto je AI noćna mora za EU i da li je kontinent zakasnio?

Mladi američki student dobija poruku od AI agenta: "Stenford je poslao mejl i pita gde hoćeš na razmenu". On aplikaciji vraća: "Uhhh, gde da idem?" Posle kratkog premišljanja odlučuje se za Pariz. Semestar provodi prvo zbunjen evropskom prestonicom, a onda zaljubljen, upoznaje Francuskinju, ide na piknike i u bioskop, sve uz pomoć svog pouzdanog AI "druga". Kako se semestar bliži kraju, traži još jednu uslugu: "Možeš li da me čekiraš za let kući?" AI agent odgovara: "Čekaj, ne. Zašto bi se vraćao, druže?" Mladić: "??" AI kaže: "Ostani u Parizu." I stvar je rešena - on podiže pogled sa telefona i grli svoju devojku Francuskinju.

Ta verbalna razmena je isečena u reklamu od 2 minuta i 37 sekundi za Poke.com, AI aplikaciju koja je nešto između ličnog asistenta i mudrog prijatelja, proizvod startapa Interaction. Ironija je, međutim, u tome što dok reklama prodaje san o Amerikancima koji odlaze u Evropu, sama kompanija je nastala obrnutim putem - Interaction posluje iz Kalifornije, a vode ga Nemci koji su se preselili u SAD.

Ta "evropski vođena američka kompanija" odličan je primer problema koji godinama muči evropske kreatore politika i zagovornike tehnologije. Iako kontinent može da iznedri ideje i talente potrebne za nove AI aplikacije, Evropa retko postaje mesto gde te ideje zaista narastu do globalnih razmera.

"Gde god da si u svetu, u Evropi, Aziji ili bilo gde, svi hoće da dođu u Zaliv, ako rade na razvoju AI", kaže Marvin fon Hagen, jedan od osnivača Interaction-a.

Podaci potvrđuju njegovu tvrdnju. Prema izveštaju investicione firme Accel, 80 odsto novca uloženog u generativni AI u SAD, Evropi i Izraelu tokom 2023. i 2024. godine završilo je u američkim kompanijama.

Godine 2024. SAD su proizvele 40 "zapaženih AI modela", u poređenju sa 15 u Kini i samo tri u Evropi, navodi se u Artificial Intelligence Index Report 2025 Univerziteta Stanford. Jedanaest odsto svih američkih tehnoloških kompanija imaju evropske osnivače, a stotine perspektivnih firmi pokrenutih u Evropi, mnoge direktno vezane za AI, preselile su se u Sjedinjene Države.

profimedia

"Ljudi koji žele da budu deo AI revolucije dolaze ovde u SAD", kaže Florijan Jengerman, još jedan Nemac u SAD i osnivač Listen Labs-a, AI kompanije za istraživanje kupaca. "Iskreno, malo mi je žao zbog Nemačke."

Osnivači AI kompanija u SAD odlaze iz raznih razloga, od kojih neki potvrđuju sami sebe: Silicijumska dolina je prepuna AI firmi, pa je i lakše pokrenuti AI firmu tamo. U SAD ima više fondova rizičnog kapitala i spremniji su da ulažu u nepoznate proizvode. Ali postoji još jedan veliki razlog, kažu mnogi osnivači i evropski AI zagovornici: ljudi iz "teh sveta" često su duboko sumnjičavi prema regulaciji, a Evropa je ima napretek, posebno kada je reč o veštačkoj inteligenciji.

Poslednjih meseci i evropske tehnološke kompanije, i pojedine nacionalne vlade, pa čak i sama Evropska komisija, pokušavaju da olakšaju regulatorni teret: traže odlaganje ključnih delova primene zakona ili pozivaju EU da preispita celokupan okvir. Ali razlike između Evrope i SAD po pitanju AI regulacije nije lako "popraviti", ukorenjene su u duboke kulturne razlike koje su oblikovale razvoj tehnoloških industrija na oba kontinenta.

I naučnici i ljudi iz industrije tvrde da je promena te kulture ključna da bi Evropa počela da hvata korak, i u zadržavanju AI stručnjaka, i u podsticanju onih koji ostaju da budu preduzetniji.

"Danas evropske zemlje poput Nemačke i dalje imaju izuzetan talenat", kaže Robert Vindeshajm, nemački investitor iz Founders Fund-a u San Francisku, "ali često im nedostaje kulturna atmosfera koja omogućava tom talentu da energiju usmeri u osnivanje novih kompanija".

Presedan

Evropska unija je decenijama posvećenija regulaciji u raznim industrijama nego Sjedinjene Države. I otkad god Evropa bira sporiji, bezbedniji model rasta, postoje mladi ambiciozni ljudi koje nerviraju birokratske ograde.

Ali pitanje zašto EU ima toliko drugačije shvatanje uloge države, posebno u vezi sa AI, vodi do samog jezgra istorijskih i kulturnih razlika preko Atlantika.

Mnogo toga ima veze sa privatnošću.

"Prva stvar na koju mnogi u Evropi pomisle kad pomisle na tehnologiju jeste: 'Špijuniraće nas' ili 'Ovo će se zloupotrebiti'", kaže Jengerman i dodaje:

"Recimo, u Nemačkoj ljudi neće da daju broj telefona. Čuvaju ga. To je kao što ljudi u SAD čuvaju broj socijalnog osiguranja".

Prema Ani Bredford, profesorki na Kolumbija univerzitetu koja proučava evropsku "digitalnu regulatornu državu", i koja je uglavnom naklonjena evropskoj AI regulaciji, deo objašnjenja seže skoro ceo vek unazad.

"Morate da razmišljate o istorijskim razlozima i Drugom svetskom ratu, i o tome kako su nacisti dolazili do informacija da identifikuju Jevreje, zadirali su u pravo u privatnost", kaže ona i dodaje:

"Zatim pomislite na nadzor Štazija u Istočnoj Nemačkoj. Evropljani znaju kako izgleda kad nemate privatnost... zbog kulturnih razloga na to su hiperosetljivi".

Din Bol, glavni autor AI Akcionog plana Trampove administracije, slaže se u malom delu s Bredford po pitanju regulacije. Ali i on razliku u kulturi smešta u sredinu 20. veka. EU je, po njegovom mišljenju, "sačuvala status kvo u ćilibaru", koristeći mentalni okvir 20. veka da rešava probleme 21. veka.

Unsplash/Igor Omilaev

Vindeshajm, rođeni Evropljanin, takođe strahove vezane za bezbednost povezuje sa krizama prošlog veka.

"Katastrofe 20. veka ostavile su trajni, i s pravom oprezan, način razmišljanja. Zaštita od negativnih posledica i bezbednost postale su najvažnije", kaže on.

U velikoj meri, smatra, Evropljani su jednostavno usvojili i pretvorili u zakon drugačiju procenu rizika u tehnologiji nego što je ima američka vlada.

Tu je i Silicijumska dolina, koja ima kulturu koja odudara i od većine američkog i od evropskog društva, a koja je oblikovala širi američki stav prema tehnologiji. Ta kultura dugo je vođena libertarijanskim etosom i nepoljuljanom verom u tehnološki napredak, a ne u sile koje bi ga mogle usporiti.

"Uprkos centralnoj ulozi javne intervencije u razvoju hipermedije, kalifornijski ideolozi propovedaju antietatističko jevanđelje haj-tek libertarijanizma: bizaran miks hipi anarhizma i ekonomskog liberalizma, pojačan obiljem tehnološkog determinizma", napisala su dvojica medijskih teoretičara u uticajnom eseju The Californian Ideology za Whole Earth Catalog sredinom devedesetih.

Jedan od popularnih pojmova u krugovima Zaliva danas je akceleracionizam. Ta filozofija ima različite varijante: od verovanja (i nade) da će neregulisani razvoj AI dovesti do tehno-utopije u kojoj mašine rešavaju bolesti, do verovanja (i nade) da će AI uništiti demokratiju i uvesti svet u kojem sićušna grupa tehnoloških "nadzornika" vlada svima. Takvi pogledi su tokom 20. i 21. veka doprineli vrlo različitim regulatornim kulturama u SAD i EU.

Zakon o veštačkoj inteligenciji u EU stupio na snagu 1. avgusta 2024.

Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR), sveobuhvatni zakon o privatnosti uveden 2018. godine, učvršćuje pravo na privatnost koje ne postoji u SAD, i ograničava sposobnost tehnoloških kompanija da prikupljaju podatke i zarađuju na njima, što je imalo ogromne posledice po mogućnost rasta tehnoloških firmi u Evropi.

"Ima tu puno oholosti, puno arogancije, i Evropa zaista ima taj mentalitet da mora da bude svetski regulator, ali to radi pre nego što se tehnologija uopšte razvije", kaže Majkl Džekson, američki tehnološki investitor koji živi i radi u Parizu. Za razliku od toga, u SAD, po njemu, država reaguje ciljano tek kada razume potrebe tržišta.

AI je te razlike učinio još vidljivijim. On predstavlja veće izazove za privatnost i više prilika za nadzor, a posledice su teže predvidive nego kod gotovo bilo koje inovacije pre njega, možda jedino internet može da mu parira. Za one koji izbegavaju rizik, to je noćna mora.

Evropa je zato krenula znatno "mišićavijim" regulatornim pristupom. Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act), koji je stupio na snagu u EU 1. avgusta 2024., najambiciozniji je pokušaj Evrope da obuzda AI kompanije koje ne rade u najboljem interesu javnosti. Suština zakona je smanjenje štete: uvodi kategorije rizika, od "minimalnog" do "neprihvatljivog" (ove poslednje su zabranjene), i obavezuje većinu AI kompanija na veću transparentnost o tome kako sistemi funkcionišu.

Unsplash/Taylor Vick

Istovremeno, nakon nesigurnih pokušaja regulacije tokom administracije Džoa Bajdena, SAD su pod predsednikom Donaldom Trampom praktično sklonile regulaciju u stranu. U julu je Trampova administracija objavila AI Action Plan, niz političkih smernica koje obećavaju da će "ukloniti birokratiju i opterećujuću regulaciju" razvoja AI. Dok EU reguliše sve više, Amerika reguliše sve manje. I kako se razmak širi, tako se menja i broj osnivača u oba okruženja.

Pojavili su se i novi razlozi zbog kojih Evropa mora da razmišlja o regulaciji.

"Američki uspeh je pojačao potrebu Evrope da se zaštiti, jer postajete sve zavisniji od tehnologije koju ne posedujete i ne kontrolišete", kaže Marijarozarija Tadeo, Italijanka koja je sada profesorka digitalne etike i odbrambenih tehnologija na Oksfordskom institutu za internet u Velikoj Britaniji.

EU, kaže ona, mora više da razmišlja i o podsticanju tehnološkog razvoja, jer nije sigurna koji su krajnji ciljevi američkih tehnoloških giganata, i koliko će možda morati da se suprotstavlja privatnoj korporaciji koja nema nužno interes evropskih građana na prvom mestu.

"Evropa je u slaboj poziciji, jer je većina developera u svetu američka", kaže Bredford i dodaje:

"Postaje sve teže ako EU pokušava sama da bude svetski policajac, a Amerikanci ne regulišu sebe".

Iza narativa

Zagovornici evropskog okvira tvrde da regulacija ne guši inovacije, već ovu naglo rastuću tehnologiju čini bezbednijom i za korisnike i za osnivače. Uostalom, nervira ih sama ideja da su regulacija i inovacija suprotstavljene.

"Ne želim da postoji percepcija da morate da izaberete američki 'hands-off' model ako želite inovacije, a da je evropski model nekako suštinski nespojiv sa inovacijama", kaže Bredford i nastavlja:

"Lako je ispričati priču: 'Pa, pošto toliko regulišu, nema inovacija'. Ali to nije razlog zašto Evropljani ne vode u AI inovacijama".

Tanjug/AP/Ahn Young-joon

Bredford navodi i problem postojanja 27 jurisdikcija bez jedinstvenog tržišta kao jedan od velikih razloga zbog kojih razvoj AI u EU nije jednostavan. To je ideja s kojom se slažu i mnogi anti-regulacioni stručnjaci i tehnološki osnivači.

Pored toga, u Americi je trenutno dostupno više investicija. Fondovi rizičnog kapitala sipaju novac u kompanije sa sedištem u SAD, a često su oprezniji prema onima van njega. Između 2013. i 2022. firme sa sedištem u EU dobile su 1,4 biliona dolara manje rizičnog finansiranja od firmi sa sedištem u SAD.

Evropa nije ni jedino mesto gde jača regulatorna država

Štaviše, iako Vašington možda ne uvodi ograde za AI, država Kalifornija popunjava prazninu i uvodi više AI smernica koje imaju sličnu funkciju. Jedan razlog je što se i Amerikanci plaše neregulisanog AI: prema Galupovom istraživanju iz aprila i maja 2025, 80 odsto Amerikanaca smatra da treba zadržati pravila za AI bezbednost i sigurnost podataka, čak i ako to znači sporiji razvoj AI sposobnosti.

"Moje viđenje je da su Amerikanci i Evropljani prilično usklađeni kada je reč o upravljanju AI", kaže Mark Rotenberg, predsednik i osnivač Centra za AI i digitalnu politiku u Vašingtonu.

"Ako pogledate anketne podatke, brige oko autorskih prava, privatnosti, gubitka poslova, toga ima podjednako u oba regiona. Bela kuća je zauzela stav o AI regulaciji koji je van toka onoga gde su većina Amerikanaca, gde su većina državnih zakonodavaca, pa čak i gde su ranije bili", navodi Rotenberg.

profimedia

Za evro-optmiste postoje znaci da, iako upravljanje nije savršeno, regulacija ne guši inovacije i da Evropa polako hvata oslonac u AI razvoju.

"AI neće nestati. Neće ga biti manje za deset godina... Ne morate da budete prvi u AI. Morate da budete otporni, robusni i pouzdani u AI", kaže Tadeo.

Dok Evropa zauzima čvršći regulatorni stav, pokušava i da "uđe u igru". U novembru je Evropska komisija mobilisala 200 milijardi evra za AI investicije, a francuski predsednik Emanuel Makron najavio je obavezu da se obezbedi 109 milijardi evra privatnih ulaganja u sektor. Posebno u nordijskim zemljama državna ulaganja su dovela do inovacija i uspešnih rastućih kompanija. Za sada, međutim, nijedna evropska vlada nije direktno krenula na demontažu regulatorne države.

Ali dok kontinent pokušava sopstveni pristup izgradnji kompanija, drastično drugačiji od Silicijumske doline, pitanje je da li je zakasnio: da li je najbolji deo žurke već prošao.

"Zakasnili su pre pet godina, a sada su apsolutno okasnili", kaže Bol.