Stanić: Ne postoji rizik da ostanemo bez rafinerije kao što se desilo u Hrvatskoj

Ekonomski analitičar u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić izjavio je danas da za mogućnost da dođe do zatvaranja rafinerije u Pančevu nakon promene vlasništva NIS-a ne vidi realan osnov.

Stanić je za Tanjug rekao da je tržište naftnih derivata u Srbiji previše veliko da bi se efikasno snabdevalo bez sopstvene rafinerije.

"Kada govorimo o Srbiji - gorivo se troši naravno više u zemljama koje su privredno razvijenije - ali pogledajte, recimo, Mađarska ima oko desetak miliona stanovnika, ovde je po popisu je oko šest i po.", rekao je Stanić, dodavši je da je to značajno više od zemalja regiona kao što su Makedonija ili Crna Gora.

Prema njegovim rečima, aktuelni udeo NIS-a na domaćem tržištu goriva iznosi oko 60 odsto, uz napomenu da je ranije bio i znatno viši.

"Sve zajedno kad se sabere maloprodaja i veleprodaja možda je bilo blizu 80 ili 75 odsto, nije sada bitno, ali je u svakom slučaju u ovih godinu i nešto mesec dana smanjeno to učišće na tržištu Srbije", rekao je Stanić.

On je dodao da, ukoliko se NIS vrati u normalne uslove poslovanja, može da povrati deo tog tržišta zbog dobro razrađene mreže benzinskih stanica.

"Ono što bi takođe trebalo naglasiti u celoj priči jeste da upravo iz tog razloga ne postoji taj rizik da se nešto desi slično kao u Hrvatskoj, odnosno da ostanemo bez rafinerije", zaključio je Stanić.

Govoreći o regulatornim procedurama, Stanić je naveo da eventualna prodaja ruskog udela u NIS-u mora da prođe i domaće i evropske institucije, ali da ne očekuje prepreke.

"Ukoliko zaista imamo problem da pronađemo kupca i ukoliko bi taj kupac bio MOL, ne verujem da će neka naša institucija stajati na putu tome", rekao je on.

Stanić je istakao da se proces ipak odvija u vanrednim okolnostima.

"Imate činjenicu da mora neka treća strana da odlučuje na koji način vi prodate kompaniju koja je, bez obzira na ruski kapital, osnovana po našim zakonima i registrovana ovde", naveo je on.

Prema njegovim rečima, pitanje NIS-a ima direktan uticaj na ukupnu privrednu aktivnost u Srbiji.

"Od oktobra beležimo pad industrijske proizvodnje u Srbiji, sve je to posledica i NIS-a i svega što se dešava. Naravno, nadovezali su se neki drugi faktori i tu je bio glavni razlog usporavanja naše stope rasta BDP-a", naveo je Stanić.

On je istakao da je rešavanje statusa te kompanije preduslov za oporavak rasta u zemlji.

"Da bi se stopa rasta BDP-a ponovo bila pozitivna, mora se što pre rešiti NIS i sve što je povezano sa njim, uključujući i Petrohemiju", zaključio je Stanić.