Kako će blokada granica uticati na privredu Srbije? Savić za Euronews: Situacija može da eskalira
Komentari
27/01/2026
-17:00
Prevoznici zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, započeli su u ponedeljak u podne blokade drumskog transporta na teretnim prelaza sa zemljama Šengena zbog neadekvatne reakcije Evropske komisije i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanje boravka njima na teritoriji Šengena tokom svakodnevnih radnih aktivnosti.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić izjavio je da je spreman da razgovara sa prevoznicima koji blokiraju teretne terminale na graničnim prelazima i dodao da država želi da sasluša njihove molbe. Isto je potvrdila i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.
Ona je tokom obilaska graničnog prelaza Batrovci, gde više od 50 kamiona blokira teretni saobraćaj navela da je održan i sastanak sa ambasadorom Evropske unije u Srbiji. Andreasu fon Bekeratu je predat non-pejper, u kome su predložene neke kratkoročne, ali i neke dugoročne mere. Sastanku koji je vodio premijer prisustvovali su i ministar Starović i predsednik Privredne komore Srbije i predstavnici udruženja prevoznika.
Srbija broji par hiljada firmi za međunarodni transport koje zapošljavaju oko 30.000 radnika, a svi se nadaju pozitivnoj odluci evropskih institucija, što bi pomoglo čitavom regionu.
TANJUG/Privredna komora Srbije/Boban Ristić
Ekonomista Ljubodrag Savić, za Euronews Srbija napominje da je Evropska unija jedna birokratska tvorevina koja ni svojim građanima, koji su odavno u EU, ne gleda kroz prste.
"Za vozače je ovo šok, zato što su na neki drugi način funkcionisali i prevozili robu u EU. Ovo sada je prilično diskriminatorno. Novi mehanizam će dovesti lančano do čitavog niza problema. Posledice mogu biti vidljive i za Srbiju, ali i za zemlje, odnosno preduzeća, kojima je namenjena roba iz Srbije. Dobro je poznato da je Srbija dosta uključena u privredu Evropske unije, pre svega, Nemačke", kaže Savić za naš portal.
On dodaje da Srbija ima dvosmeran saobraćaj - pre svega kod nas je najveći broj nemačkih fabrika, koji su praktično u takozvanom lancu snabdevanja, odnosno komponentaši, koji proizvode za nemačku fabriku.
Povezane vesti
"Recimo, dobiješ nalog iz Nemačke, od nemačke fabrike, da proizvedeš 50.000 nekih delova za određene automobile, ti to uradiš, kontrolišeš, voziš u četvrtak u 4 sata na kapiju broj 5. Isporuku istovariš i vraćaš se u Srbiji. To je sad jedan pravac.To će naravno biti evidentno otežano. S druge strane, takođe iz Nemačke imamo komponente, neke polufabrikate ili proizvode koji su potrebni tom preduzeću njihovom u Srbiji da bi ono funkcionisalo. To će verovatno funkcionisati lakše", kaže Savić.
Euronews
Problemi, prema rečima našeg sagovornika, mogu biti vidljivi, kako na mikronivou preduzeća, tako i na nivou države.
"Pre svega da pođemo od preduzeća. Ako ono ne može da izveze svoje komponente - "džabe ste krečili". Dakle, nije problem da se proizvede po nalogu nemačke kompanije, ali je problem da kad dođeš na granicu, dalje nećeš moći. To je pre svega šteta za to preduzeće koje pravi komponente i šalje ih u Nemačku", kaže Savić.
On objašnjava da preduzeće očekuje da mu to bude plaćeno, da bi potom mogli da isplate plate i pokriju troškove poslovanja, zatim uplate državi poreze i doprinose. To sve se sa blokadama dovodi u pitanje.
"Na makronivou, ovo će imati, pre svega, negativan uticaj na rast BDP-a. Dalje, pitanje je da li će ti ljudi držati zaposlene radnike u kompaniji. Ako prevoznici ne mogu da rade, poslodavci će im u najmanju ruku dati slobodne dane. Pitanje je kako će se ti slobodni dani regulisati u kompaniji. Vidljiv će biti uticaj na BDP, uticaj na izvoz, uticaj na priliv sredstava tih radnika, u smislu poreza i doprinosa, sve to ide u srpski budžet", kaže Savić.
TANJUG/Privredna komora Srbije/Boban Ristić
Ekonomista smatra da će čitav lanac vrednosti biti ugrožen. a po sistemu kapilarnih sudova, trenutno je ograničen deo srpske privrede u problemu, ali ako nerešena situacija potraje još neko vreme, značajan deo srpske privrede će trpeti posledice.
Savić napominje da je teško u ovom trenutku proceniti da li će biti poskupljenja, ali bi u slučaju smanjene ponude, kao regularna stavka moglo doći do povećanja cena. Takođe povećanje samih troškova, zbog čekanja na granicama, može uticati i na povećanje cena.
Povezane vesti
Pomoć Nemačke?
Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Filip Simović izjavio je da su blokade teretnih terminala na graničnim prelazima u Zapadnom Balkanu veliki udarac za nemačku privredu imajući u vidu da je vrednost srpskog izvoza u tu zemlju pet milijardi evra godišnje.
Naš sagovornik, smatra da je pomoć Nemačke, dobrodošla, ali nije siguran, da će imati presudan uticaj na odluke Evropske unije.
"Evropska unija je birokratska institucija, postavlja se i pitanje da li može i Nemačka da se izbori. Rigorozna pravila važe za sve članice Evropske unije i ne verujem da će Nemačka moći da lobira, da bi pre svega zaštitila svoje proizvode. Za to treba vremena, a na granici stoje kamioni", rekao je Savić.
Stručnjak nije optimista da će se situacija rešiti blokadama na graničnim prelazima, upravo zbog birokratske strukture EU, koja trenutno ima i preča poslova, od rešavanja pitanja Zapadnog Balkana.
TANJUG/ TANJUG VIDEO
"Naravno, mogli bi i prijatelji da nas iznenade, da razumeju kakav je to problem. Nije to samo problem Srbije i zemalja Zapadnog Balkana. To je problem i Evropske unije, odnosno nekih preduzeća iz Evropske unije. E sad, šta će kod nje da prevagne, da li će oni da budu efikasni u birokratiji, to je teško proceniti, ali u svakom slučaju ovo je problem koji će da eskalira", kaže ekonomista.
Prema njegovim rečima, rešenje treba tražiti na najvišem mogućem nivou, tj, tražiti pomoć države.
"Ako se to bude rešavalo na nivou države, očekujem da će se lakše rešiti. Sa blokadama na granici, bojim se da smo svi u problemu", zaključio je Savić.
TANJUG/Privredna komora Srbije/Boban Ristić
Čadež: Direktna šteta od blokada teretnih prelaza oko 100 miliona evra dnevno
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež obišao je jutros granični prelaz Batrovci, gde više od 50 kamiona blokira teretni saobraćaj i ukazao da direktna šteta od blokada prelaza i izvoza iz čitavog Zapadnog Balkana iznosi oko 100 miliona evra dnevno.
''To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati da svaka proizvodna kompanija ima penale i kazne zbog neisporučene robe između 10.000 i 50.000 evra dnevno. Ima oko 10.000 kompanija koje izvoze samo iz Srbije u EU, onda se može doći do zaista velikih brojki'', rekao je Čadež za Tanjug na prelazu Batrovci gde je razgovarao i sa prevoznicima koji blokiraju prelaz.
Komentari (0)