Jelena Žarković u emisiji "Despot Stefan": Kako će izgledati svetska ekonomija u 2026.

Svetski ekonomski forum u Davosu potvrdio je da globalnu ekonomiju u 2026. godini i dalje opterećuju političke neizvesnosti, trgovinski sukobi i rastuća nejednakost, ocenjuje profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković gostujući u emisiji "Despot Stefan" na Euronews Srbija. Iako ulaganja u veštačku inteligenciju i evropski fiskalni paketi podstiču rast, povećani vojni izdaci i politika nove američke administracije dovode u pitanje održivost evropskog modela blagostanja. Ovi procesi, upozorava ona, imaju neposredne posledice i po zemlje Zapadnog Balkana.

Ključna reč, kako je dodala, koja je obeležila skup bila je neizvesnost – od promena međunarodnog poretka do trgovinskih sukoba i rastuće globalne nejednakosti.

Posebnu pažnju u Davosu izazvao je govor kanadskog premijera Marka Karnija, koji je, prema rečima Žarković, otvoreno govorio o raskolu međunarodnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata.

"Nije govorio o tranziciji, već o raskolu. To je nešto o čemu se u akademskim krugovima već dugo govori, ali kada to izgovori premijer jedne važne zemlje, poruka dobija drugačiju težinu“, kaže Žarković.

Trampov drugi mandat i inflacioni pritisci

Jedan od glavnih izvora neizvesnosti, prema njenoj oceni, jeste politika nove američke administracije i drugi mandat Donalda Trampa. Posebno se izdvajaju carine uvedene tokom 2025. godine, čiji bi efekti mogli da budu izraženiji u narednom periodu.

"Negativan efekat carina u 2025. bio je manji nego što se očekivalo jer su proizvođači preuzeli deo tereta i nisu ga u potpunosti prebacili na potrošače. To u 2026. više ne možemo očekivati, što otvara prostor za veće inflatorne pritiske“, objašnjava Žarković.

Euronews Srbija

Istovremeno, kao jedan od retkih stabilnih oslonaca globalnog rasta izdvaja snažno ulaganje u veštačku inteligenciju.

"Ulaganja u veštačku inteligenciju bila su jedna od ključnih tema u Davosu i to je faktor koji trenutno drži ekonomski rast u pozitivnoj zoni, posebno zbog uloge Sjedinjenih Američkih Država“, navodi ona.

Evropa između blagostanja i naoružavanja

Kada je reč o Evropi, Žarković ukazuje na značaj velikog nemačkog fiskalnog paketa, vrednog oko trilion evra, koji je planiran za narednih deset godina.

"Veći deo tog novca biće usmeren na odbranu i prateću infrastrukturu. To jeste podsticaj nemačkoj privredi, a samim tim i drugim evropskim ekonomijama“, ističe ona.

Ipak, rast vojnih izdataka otvara pitanje održivosti evropskog socijalnog modela.

"U ekonomiji se često govori o izboru između"‘putera i pušaka". Veća potrošnja na vojsku znači manje sredstava za zdravstvo, obrazovanje i socijalna davanja. To je dilema koja će sve više dolaziti na dnevni red u evropskim zemljama“, upozorava ona.

Prema njenim rečima, rast nejednakosti predstavlja ozbiljan rizik po političku stabilnost, što se već videlo kroz procese poput Bregzita i dolaska Donalda Trampa na vlast.

"Odnosno da su oni koji su u Velikoj Britaniji glasali za Bregzit i za Trampa u SAD-u, to je u stvari jedna ista grupa ljudi koje možemo da nazovemo gubitnicima globalizacije. Oni nisu videli da je njihov realni dohodak porastao nešto značajnije, možda je čak u tim realnim iznosima i opao ako posmatramo period od 80-tih na ovamo. Moraju da rade dva posla da bi mogli da nekako prehrane svoju porodicu. Društva koja ne ublažavaju posledice globalizacije stvaraju teren za političke potrese“, naglašava Žarković.

Zapadni Balkan u senci globalnih tokova

Govoreći o Zapadnom Balkanu, Žarković ocenjuje da region i dalje snosi posledice kasnijeg uključivanja u evropske i globalne tokove.

"Često se pitamo naravno da li bi uopšte zapadni Balkan, pored svih obećanja, prvo da li bi pod istim uslovima mogao da uđe u Evropsku uniju, ima ista prava kao postojeće članice. Zemlje centralne i istočne Evrope krenule su u integracije deset godina ranije. Mi smo devedesetih imali ratove i sankcije, što je ostavilo dugoročne ekonomske posledice.  Dakle, da ne ostanemo mi ovde kao, kako se to jedan od naših političara govorio, rupa na tepihu“, kaže Žarković.

Euronews Srbija

Evropska unija, prema njenom mišljenju, ostaje jedini realan razvojni okvir za region.

"Ne vidim održivu alternativu evropskom putu za Zapadni Balkan. To ne znači odricanje od saradnje sa Kinom ili drugim zemljama, ali je prirodno okruženje ovog regiona Evropska unija“, ističe ona.

Na kraju, Žarković ocenjuje da će globalni ekonomski tokovi i dalje biti snažno povezani sa političkim odlukama.

"Promene se ne dešavaju samo između država, već pre svega unutar njih. Politike koje biramo kod kuće imaju duboke socijalne i ekonomske posledice“, zaključuje sagovornica.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.