Efektiva pozvala na bojkot Deleza: "Tužba protiv države dokaz da se ne odriču profita"

Udruženje Efektiva pozvalo je danas potrošače da ne kupuju u objektima Deleza jer su, kako kažu, tužbom protiv države pokazali da je profit nešto čega se ne odriču i da ih interes građana apsolutno ne zanima.

''Podsećamo da je Delez u Srbiji, tokom 2023. i 2024. radio sa prosečnom maržom od 46 odsto i da je tokom te dve godine, ostvario dobit od oko 130 miliona evra. Dakle, Delez, sa najvećom maržom i najvećim profitom, tuži državu zbog marži, dok ostali trgovci, koji manje zarađuju, ćute i rade'', navela je Efektiva u objavi na društvenim mrežama.

Efektiva navodi da je Delezu zasmetala Uredba o ograničenju marži, dok potrošačima smetaju njihove cene.

Ahold Delhaize grupacija, čiji je član Delez Srbija, zatražila je arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova - ICSID u Vašingtonu zbog primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži u našoj zemlji.

Vlada Srbije je Uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je danas da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana i istakla da Delez kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.

"Najavili su to, ali nismo hteli da odustanemo od Uredbe. Nama je samo interesantno - zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži", rekla je ministarka Lazarević.

Lazarevićeva je ranije izjavila da je Delez iz nameta koji su bili značajno veći i od samih marži finansirao svoj razvoj maloprodajne mreže.

"Podsetiću da je među određenim stavkama, koje su bile direktan namet na dobavljače, bili i oni koji su se ticali proširenja maloprodajne mreže i ulaganja u renoviranje. To znači da su dobavljači bili kofinansijeri širenja njihove mreže“, navela je Lazarevićeva.

Prorec production

Ona je rekla da je taj trgovinski lanac istovremeno smanjivao broj zaposlenih.

"Delez je najveći broj zaposlenih imao u 2020. godini - 12.900, a onda je od 2021. pao njihov broj za 1.300 radnika i u 2022. je nastavio da pada, te je od 2020 do 2022. Delez imao 1.500 radnika manje. Paralelno s tim povećavali su broj prodajnih objekata. U 2022.-2024. počelo je da dolazi do rasta broja zaposlenih i tu su se stabilizovali na 12.400 zaposlenih a istovremeno je broj njihovih objekata povećan za gotovo 100. U prošloj godini se broj zaposlenih stabilizovao ali se nije vratio na taj neki nivo iz 2020, već se u odnosu na tada smanjio za 500“, navela je Lazarevićeva.

Kako je rekla, rast cena, veliki pritisci na dobavljače i ekstremno visoki of-rabati, bili su način kako se veliki broj radnji održavao u životu i kako su se otvarale nove.

"Razumem njihovu poslovnu politiku da žele da budu još prisutniji, da niču njihove radnje svuda kao pečurke, ali to treba da bude rezultat jedne pametne promišljene poslovne politike", navela je ministarka.