Generacija Z menja pravila igre na tržištu rada: Fleksibilnost i mentalno zdravlje postaju prioritet

IT industrija, godinama sinonim za rad od kuće i fleksibilnost, sada beleži povratak zaposlenih u kancelarije. Ovaj preokret postavlja ključno pitanje: kako Generacija Z utiče na tržište rada i da li se interesi poslodavaca i mladih talenata razilaze? O ovim temama, sa akcentom na promene koje donosi Generacija Z, razgovarali smo sa Milošem Turinskim iz Infostuda.

Miloš Turinski objašnjava da generacije donose značajne promene kada postanu dominantne na tržištu rada. Sa sve većim ulaskom Generacije Z u poslovni svet, njihovi stavovi postaju ključni. Prema podacima, čak 71 odsto pripadnika ove generacije preferira hibridni sistem rada i veću fleksibilnost. Turinski naglašava da se fleksibilnost, koju Generacija Z zahteva, ne odnosi samo na potpuni rad od kuće.

"Postoji mnogo načina za postizanje fleksibilnosti", ističe, dodajući da im najviše odgovara mogućnost održavanja balansa između privatnog i poslovnog života.

Hibridni model, sa radom pola nedelje od kuće, a pola iz kancelarije, to im omogućava. Mada ih starije generacije često etiketiraju kao "razmažene" ili "lenje", Turinski to demantuje.

"Oni insistiraju na tom balansu najviše zbog svog mentalnog zdravlja, i to je generacija koja je najglasnija po tom pitanju", kaže on, ističući da Z generacija jasno artikuliše svoje prioritete.

Poslodavci su primorani da imaju sluha za ove promene, naglašava Turinski, pozivajući na međusobno razumevanje. Ipak, to nije jednosmerna ulica - generacija Z takođe mora da shvati važnost produktivnosti i doprinosa kompaniji. Pandemija je, prema Turinskom, pokazala da fleksibilni modeli rada mogu biti uspešni i da zaposleni mogu zadržati produktivnost. Međutim, na Zapadu se beleži zabrinjavajući trend povratka gigantskih kompanija u kancelarije na puno radno vreme.

"Sve češće slušamo o tome šta se radi na Zapadu, najčešće u Americi, gde velike kompanije vraćaju svoje zaposlene potpuno u kancelariju svih pet dana", navodi Turinski, dovodeći u pitanje mudrost takvih odluka.

On izražava sumnju u dugoročnu održivost ovakvog pristupa, s obzirom da "tržište nalaže nešto drugo". Merenje produktivnosti isključivo fizičkim prisustvom u kancelariji smatra pogrešnim.

"Ako im je to jedino merilo produktivnosti i doprinosa kompaniji, onda su na pogrešnom putu", zaključuje Turinski, naglašavajući da fokus mora biti na rezultatima, a ne na lokaciji rada.

Jasno je da Generacija Z, sa svojim zahtevima za fleksibilnošću i prioritetom mentalnog zdravlja, duboko menja paradigmu rada. Pronalaženje zajedničkog jezika i razumevanje potreba obe strane biće ključno za formiranje efikasnog i zadovoljavajućeg radnog okruženja u godinama koje dolaze.