Gradnja gasne elektrane u Srbiji: Sporazum sa Azerbejdžanom donosi investiciju, ali i dileme

Izgradnja Zajedničke gasne elektrane bila je tema razgovora predsednika Azerbejdžana i Srbije Ilhama Alijeva i Aleksandra Vučića. Azerbejdžan je spreman da uloži značajna sredstva u Srbiju, a dogovoreno je da se povećaju količine gasa za izvoz koji će da bude pretočen u električnu energiju. Predsednik Srbije kaže da je razmena dve zemlje 16 puta veća nego što je bila. Vučić i Alijev razgovarali su i o ekonomskoj, poljoprivrednoj i vojnoj saradnji.

"Mi ćemo gledati da u naredna dva-tri meseca sve završimo, da bi mogla uskoro posle toga da ide idejni projekat, dizajn projekat i da idemo na izgradnju. Izgradnja traje nešto više od dve godine. Verujemo da 2029. možemo da otvorimo gasnu elektranu. Imali smo tri lokacije u okolini Niša, to je čista energija, čista energija priznata i od Evropske unije kao čista energija. Dakle, to je ili Trupale, ili Krušce, ili Niška Banja, ali svejedno mislim da su Krušce najbliži u ovom trenutku. Idemo na to 500 mW instalirane snage", rekao je Vučić.

Alijev je rekao da postoje vrlo jasni planovi za budućnost i politički i ekonomski.

"Kada je reč o energetici, mi ćemo da podstaknemo našu saradnju i na međunarodnim platformama i unutar međunarodnih organizacija. Nastavićemo da podržavamo i suverenitet i teritorijalni integritet jedni drugih. Imaćemo zajedničke investicione projekte i u oblasti energetike i saobraćaja i zaista ćemo tu da iskoristimo mnoge prilike kako bismo unapredili i ta dva sektora sa konkretnim rezultatima. Smatram da će moja zvanična poseta imati odlične ishode i da ćemo veoma brzo videti rezultate", naveo je Alijev.

Vasiljević: Gas je u Evropi viđen kao prelazno rešenje

Planirana gasna elektrana snage oko 500 megavata mogla bi da doprinese energetskoj stabilnosti Srbije, ali ključni izazovi biće obezbeđivanje dovoljne količine gasa, infrastruktura i potencijalne sankcije ruskim energetskim kompanijama, upozorava stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević. Govoreći o najavljenoj izgradnji gasne elektrane, Vasiljević ističe da sama ideja nije loša, ali da realizacija zavisi od niza faktora.

"Gas je u Evropi viđen kao prelazno rešenje ka čistijim izvorima energije i svakako je bolji od uglja. Međutim, nije dovoljna samo izgradnja elektrane - potrebno je obezbediti i infrastrukturu za priključenje na mrežu. Kapacitet od 500 MW je približno pola Đerdapa, što zahteva ozbiljna ulaganja u prateću mrežu“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, mnogo veći problem od same gradnje jeste obezbeđivanje energenta. Srbija trenutno iz Azerbejdžana dobija oko 400 miliona kubnih metara gasa godišnje, što je približno 10 do 12 odsto ukupne potrošnje. Za rad elektrane snage 500 MW bilo bi potrebno oko milijardu kubnih metara gasa godišnje – gotovo trećina sadašnje potrošnje u zemlji, naveo je sagovornik Euronews Srbija.

"Postojeći gasovod nema dovoljan kapacitet, a najveći deo isporuka je već rezervisan. Čak i kada bismo želeli, u ovom trenutku ne možemo da dobijemo dodatne količine", upozorava Vasiljević.

Kao alternativu navodi mogućnost dopune ruskog gasa, ali podseća da je Evropska unija najavila novi paket sankcija, uključujući i one koje se odnose na Gazprom.

"Ako se uvedu sankcije, pitanje je ne samo da li gas može da se uveze, već i šta se dešava sa infrastrukturom čiji je vlasnik Gazprom. Tu se otvara niz posrednih pitanja koja mogu značajno da otežaju snabdevanje Srbije", kaže on.

Vasiljević podseća da je sistem nabavke i distribucije gasa u Srbiji prilično složen. U lancu učestvuju posredničke firme poput Jugorosgasa, zatim Srbijagas, Transportgas i Gas infrastruktura, uz različite vlasničke strukture u kojima značajan udeo ima Gazprom.

"Ta kombinacija je složena i ne obezbeđuje nam potpunu energetsku stabilnost", ocenjuje on.

Dodaje da bi, ukoliko se krene u realizaciju projekta, trebalo razmišljati o infrastrukturi koja bi u budućnosti mogla da koristi i vodonik.

"Evropa intenzivno radi na zelenom vodoniku. On je trenutno dva do tri puta skuplji od prirodnog gasa, ali se očekuje da će u budućnosti postati jedan od ključnih energenata. Ako već gradimo novu infrastrukturu, trebalo bi da razmišljamo dugoročno", navodi Vasiljević.

Na pitanje kada bi mogla da počne izgradnja i kada bi prva struja iz gasa ušla u sistem, Vasiljević procenjuje da je realan rok tri do četiri godine.

"Sama izgradnja može trajati godinu do dve, ali pre toga je potrebna dokumentacija, priprema i proširenje infrastrukture. U najboljem slučaju, uz ubrzane procedure, govorimo o periodu od tri do četiri godine", kaže on.

Elektrana bi, prema planovima, trebalo da služi i kao balans za intermitentne izvore energije, poput solarnih i vetroelektrana, koje ne proizvode struju konstantno.

Kao moguća lokacija izgradnje pominje se Niš, a Vasiljević smatra da je to povezano sa blizinom gasnih pravaca, ali i planiranim velikim solarnim projektima kod Zaječara i Lebana.

"Ideja je verovatno da se smanje gubici u prenosu i da energija ima kraći put do potrošača", kaže on.

Govoreći o novim sporazumima o isporuci gasa, Vasiljević naglašava da je ključno pitanje fizičkih kapaciteta.

"Možemo mi potpisati sporazum i na dve milijarde kubnih metara, ali ako gasovod nema kapacitet, to ostaje samo na papiru", ističe.

Kao potencijalno rešenje navodi povezivanje sa Rumunijom, što bi, prema njegovim rečima, moglo da bude relativno brzo i manje skupo.

"To je gasovod od oko 100 kilometara, od čega je kod nas svega 15. Takva veza bi mogla da obezbedi alternativni pravac snabdevanja i veću stabilnost", zaključuje Vasiljević.