Nova gasna elektrana u Nišu: Koji su izazovi i šta to znači za Srbiju
Komentari17/02/2026
-18:03
Srbija bi do 2029. godine prema najavama trebalo da dobije novu gasnu elektranu u okolini Niša. Prvo veliko postrojenje na gas značajno bi povećalo udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije koja bi se dobijala iz tog energenta.
Iako noseći stub ostaje ugalj, elektrana na gas predstavljala bi korak ka čistijoj energiji, ali i otvaranje novih mogućnosti u pogledu diversifikacije.
"Time mi dobijamo 500 MW instalisane snage i to da nam bude rol model ili početak za ono što tek moramo u budućnosti da radimo. Moraćemo još gasnih elektrana da radimo. Nama je potrebno mnogo novih izvora električne energije. Nama je potrebno da proizvodimo mnogo više električne energije", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev kazao je da bi izgradnja elektrane, kao i obnova i rehabilitacija postojećih, trebalo da bude povezana sa budućnošću bilo koje zemlje.
"Već smo počeli da dostavljamo prirodni gas u Srbiju, a dogovorili smo da ćemo da podstaknemo i još više povećamo količine za izvoz. Taj gas će biti pretočen u električnu energiju", naveo je Alijev.
Ekonomski konsultant i kolumnista Nove ekonomije Bogdan Petrović je istakao da je izgradnja elektrane uvek dobra vest, ali je ukazao i na izazove koji mogu da utiču na rezultate koje bi postrojenje dalo.
"Niko neće da investira ako nema profit, tako da to znači da će sigurno uslovi rada te elektrane biti u korist azerbejdžanskog partnera, ne u korist Srbije. Druga stvar koja je tu nezgodna, mi pravimo elektranu na gas koji nemamo", objasnio je.
Povezane vesti
Prema najavama dvojice predsednika, gas će se dobijati iz Azerbejdžana, ali stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević upozorava da Transjadranski gasovod nema kapacitete da dostavi ogromne količine energenta. Poseban poduhvat biće da se obezbedi infrastruktura koja će elektranu priključiti na mrežu.
Euronews Srbija
"Možda ne bi bilo loše razmišljati o tome da se ta infrastruktura pravi tako da može u nekoj neposrednoj budućnosti da se koristi i vodonik koji se umešava u gas. To je rešenje na kome Evropa radi, ali za to treba postaviti nešto malo drugačiju infrastrukturu. Drugačiji su ventili, cevi i tako dalje, jer će to onda voditi dugoročno možda zaista ka nekoj stabilnosti, jer će zeleni vodonik biti veliki potencijal koji možemo čak i mi da proizvodimo", objasnio je.
Stručnjaci Niš vide kao logično rešenje zbog interkonektora sa Sofijom, ali i zbog toga što u blizini postoje solarne elektrane.
"Zaječar i Lebane su ta dva velika postrojenja za solarne elektrane, pa je ideja bila da se oni nadopunjuju, znači da bi ta energija praktično imala kraći put nego što bi inače bilo u nekim drugim slučajevima i da se smanje gubici", rekao je Vasiljević.
Bogdan Petrović je istakao da se time ne rešava ni problem karbonskog otiska.
"Zato sam rekao da je neuporedivo inteligentnije da mi napravimo energetski efikasnu termocentralu na naš ugalj i u našem vlasništvu, nego da ulazimo u ovakvu kombinaciju", napomenuo je Petrović.
Srbija tokom zimskog perioda troši oko 5000 MW, pa će gasna elektrana namiriti oko deset odsto potreba. Jedino dugoročno rešenje koje ne emituje ugljenik jeste nuklearna energija, zaključuje Petrović.
Povezane vesti
Komentari (0)