Od Švajcarske do Turske: Koliki je stvarni jaz u bogatstvu Evrope?
Komentari
16/03/2026
-08:14
Nejednakost u bogatstvu širom Evrope je očigledna. Ljudi u nekim zemljama su znatno bogatiji od drugih, a iznos na računu odrasle osobe pokazuje jasnu podelu između bogatijih i siromašnijih zemalja.
Dakle, koje su najbogatije, a koje najsiromašnije zemlje u Evropi? Gde ljudi imaju najviši nivo bogatstva?
Neto imovina, odnosno "bogatstvo", predstavlja ukupnu vrednost onoga što jedno domaćinstvo poseduje umanjenu za ono što duguje. U to spadaju finansijska imovina i realna imovina, pre svega nekretnine. Zatim se od tog ukupnog iznosa oduzimaju dugovi, prenosi Euronews.
Prema Globalnom izveštaju o bogatstvu za 2025. godinu banke UBS, kao i dodatnim podacima dostavljenim Euronews-u, prosečno bogatstvo po odrasloj osobi u 2024. godini znatno se razlikovalo u 31 evropskoj zemlji. Kretalo se od 29.923 evra u Turskoj do 634.584 evra u Švajcarskoj.
Unutar Evropske unije razlika je bila nešto manja, ali i dalje značajna. Prosečno bogatstvo po odrasloj osobi kretalo se od 44.568 evra u Rumuniji do 523.591 evra u Luksemburgu.
Švajcarska i Luksemburg jedine su dve zemlje u kojima prosečno bogatstvo po odrasloj osobi prelazi 500.000 evra. Danska je na trećem mestu sa 444.898 evra.
Ujedinjeno Kraljevstvo najbogatije među najvećim ekonomijama
Prosečno bogatstvo je iznad 300.000 evra i u Holandiji (342.477), Norveškoj (340.364), Belgiji (322.805), Ujedinjenom Kraljevstvu (313.840) i Švedskoj (308.935).
Povezane vesti
To znači da je Ujedinjeno Kraljevstvo najbogatije među pet najvećih evropskih ekonomija, dok Italija ima najniže prosečno bogatstvo među njima – 198.321 evro. U Francuskoj ono iznosi 278.550 evra, u Nemačkoj 237.172 evra, a u Španiji 215.945 evra.
Više od trećine zemalja ispod 100.000 evra
Više od trećine zemalja ima prosečno bogatstvo po odrasloj osobi ispod 100.000 evra. To su Letonija (91.783), Češka (86.791), Hrvatska (76.358), Estonija (72.276), Litvanija (63.189), Slovačka (58.573), Poljska (56.159), Mađarska (55.276), Bugarska (47.798), Rumunija (44.568) i Turska (29.923 evra).
Drugačija slika kada je reč o medijalnom bogatstvu
Izveštaj upozorava da i prosečno i medijalno bogatstvo po odrasloj osobi imaju svoja ograničenja, jer mogu dati veoma različite rezultate. Medijalna vrednost predstavlja tačno srednju vrednost u raspodeli bogatstva u jednoj populaciji.
"Prosečne vrednosti često su naviše iskrivljene malim brojem pojedinaca sa nesrazmerno velikim bogatstvom, dok medijalne vrednosti obično pružaju precizniji uvid u nivo bogatstva sredine raspodele", navodi se u izveštaju.
Marian Vejcik / Alamy / Profimedia
U svakoj zemlji medijalno bogatstvo je niže od prosečnog. U nekim slučajevima razlika je veoma velika. Na primer, u Švajcarskoj ono pada sa 634.584 evra na 168.374 evra.
Medijalno bogatstvo po odrasloj osobi kreće se od 7.765 evra u Turskoj do 365.244 evra u Luksemburgu. Unutar EU raspon je od 22.257 evra u Poljskoj do 365.244 evra u Luksemburgu.
Belgija je na drugom mestu sa 234.238 evra. Slede Danska (199.647), Švajcarska (168.374) i Ujedinjeno Kraljevstvo (162.944).
Povezane vesti
Medijalno bogatstvo je iznad 100.000 evra i u Francuskoj (134.901), Norveškoj (131.653), Holandiji (121.855), Španiji (116.676), Italiji (114.988) i Malti (111.673).
Među najvećim ekonomijama, Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje ima najviše medijalno bogatstvo, dok je Nemačka na začelju sa 69.949 evra.
U nekoliko zemalja medijalno bogatstvo po odrasloj osobi niže je od 50.000 evra, a to su uglavnom države istočne Evrope.
Promene u rangiranju: prosek naspram medijane
Poredak se znatno menja kada se umesto prosečnog koristi medijalno bogatstvo. Nemačka, Švedska, Austrija i Češka padaju po šest mesta na listi kada se gleda medijana. Te zemlje su bolje rangirane prema prosečnom bogatstvu. Nemačka, na primer, pada sa 11. mesta po prosečnom bogatstvu na 17. mesto po medijalnom bogatstvu.
Nasuprot tome, Malta je napredovala za šest mesta, sa 17. na 11. poziciju. Belgija, Španija, Italija, Slovenija, Slovačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe su bolje rangirani prema medijalnom nego prema prosečnom bogatstvu.
Jasna podela Zapad/Sever – Istok
Ovi podaci jasno pokazuju razlike u bogatstvu širom Evrope. Stanovnici zapadne i severne Evrope imaju veće prosečno bogatstvo, dok je u istočnoj Evropi ono znatno niže.
Finansijski centri poput Švajcarske i Luksemburga predvode rang-listu. Nordijske zemlje takođe ostvaruju dobre rezultate, ali ne podjednako – Finska se nalazi bliže sredini tabele.
Razlika između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja u Evropi veća je od 20 puta. Unutar Evropske unije ta razlika je veća od 10 puta.
Ukupni jaz u medijalnom bogatstvu uži je u većini zemalja. Međutim, to ne važi za ekstremne vrednosti – razlika između najviših i najnižih iznosi više od 45 puta na nivou Evrope i više od 15 puta unutar EU.
Komentari (0)