Reforma dualnog modela: Kako će biti rekonstruisan "most" između obrazovanja i tržišta rada?
Komentari26/02/2026
-15:01
Srbija se već neko vreme suočava sa deficitom radnika u različitim oblastima. Nema dovoljno vozača, majstora i zanatlija. Dualno obrazovanje će morati da se reformiše, najavljuju zvaničnici.
Dualnim obrazovanjem do sada je obuhvaćeno 1.200 kompanija i više od 20.000 učenika je prošlo kroz ovaj model, kaže za Euronews Srbija Lidija Matijaš, viša savetnica za razvoj dualnog obrazovanja pri Privrednoj komori Srbije.
Ipak, ističe i šta je pokazao razgovor sa poslodavcima i zašto su neke promene potrebne.
"Privredna komora Srbije kao institucija koja zastupa interese privrede intenzivno radi na ispitivanju zadovoljstva privrednika dualnim modelom obrazovanja. Mi smo u saradnji sa drugim partnerskim institucijama u toku prethodne godine radili na pripremi predloga za izmenu zakona o dualnom obrazovanju i važno je da istaknemo to da se svi predlozi za unapređenje ogledaju na unapređenje prakse, kako iz ugla poslodavaca, tako i iz ugla učenika, odnosno da su svi akteri dualnog obrazovanja obuhvaćeni ovim pregledima", rekla je ona.
Kako je dodala, očekuje da Ministarstvo prosvete pokrene to u nekom narednom periodu.
"Čak i ako se to ne bude desilo, mi kao institucija svakako intenzivno radimo sa privrednom, te smo tako u toku poslednjeg kvartala 2025. obišli 140 poslodavaca sa kojima smo razgovarali o njihovim iskustvima u dualnom obrazovnju, ali pre svega sa fokusom na izazove i poteškoće sa kojima se suočavaju u praksi i negde najveći izazov jeste upravo nezainteresovanost mladih za bavljenje zanatskim zanimanjima, proizvodnim zanimanjima. Kada govorimo o tome ne govorimo o zainteresovanosti mladih za školovanje po dualnom modelu obrazovanja, već govorimo generalno o njihovoj zainteresovanosti za stručno obrazovanje, za bavljenje upravo tim zanimanjima. I na bazi rezultata, PKS je donela odluku da pokrene jednu inicijativu, odnosno promotivnu kampanju koja će da bude realizovana tokom aprila i maja koja će biti usmerena mladima, budućim srednjoškolcima kojima želimo da pokažemo šta su zapravo ta zanatska zanimanja, kako izgledaju, šta bi oni radili ukoliko bi se školovali za ta zanimanja i gde bi oni to radili", rekla je ona.
Ističe da se svake godine oko 450 poslodavaca prijavljuju za narednu školsku godinu.
Povezane vesti
"Ovo su neke generalne brojke i mislim da dualno obrazovanje ne treba da posmatramo kroz brojke jer to nije suština. To je jedan živ proces i trebalo bi svima da nam bude jasno da je potpuno prirodan sled da kompanije u nekom trenutku ulaze u taj program, a da nakon nekog vremena iz njega izlaze odnosno kada privreda zadovolji svoju potrebu za kadrom logično je da će odstupiti iz dualnog obrazovanja. Tako da je veoma važno da negde u sistemu svi budemo senzibilisani za to, da nam bude jednako jasno, pa tako i ministarstvu, školama, da obrazovna ponuda mora da bude u skladu sa potrebama privrede", istakla je Matijaš.
Govoreći o zanimanjima koja su najpotrebnija, kaže da je tradicionalno potreba privrede najveća za kadrovima iz oblasti mašinstva i obrade metala i elektrotehnike.
"Sa druge strane, najveći je broj đaka koji se obrazuje za obrazovne profile iz ovih područja rada. Pored toga, đaci se školuju i u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu i brojnim drugim oblastima. Kroz dualno obrazovanje imaju mogućnost da izaberu jedan od 93 obrazovna profila u čak 12 različitih područja rada", rekla je ona.
Govoreći o tome da li je dualno obrazovanje način da brzo dođemo do rešenja problema sa kadrovima, kaže da nije.
"Neophodno je da svima bude jasno da je dualno obrazovanje model dugoročnog ulaganja u buduće poslovanje. Može da traje tri ili četiri godine koliko traje formalno obrazovanje učenika, ali možemo da kažemo da će po završetku obrazovanja to dete biti pripremljeno za tržište rada", navela je ona.
Komentari (0)