Energetski šok sa Bliskog istoka: Finaskijski analitičar o tome da li bi posledice mogle da osete i građani Srbije

Sukob na Bliskom istoku izazvao je novi potres na energetskom tržištu, a cena nafte ponovo se približava granici od 100 dolara za barel. Finansijski analitičar Vladan Pavlović ocenjuje  u razgovoru za Eronews Srbija da oslobađanje 400 miliona barela iz američkih rezervi može ublažiti krizu samo kratkoročno. Ukoliko blokada potraje, upozorava da bi posledice mogle da se preliju i na rast inflacije u Evropi i Srbiji. 

“Računica je vrlo prosta. Blokada je izazvala nedostatak od oko 20 miliona barela dnevno. SAD su oslobodile 400 miliona, što bi u teoriji bilo dovoljno za oko 20 dana“, rekao je Pavlović. 

Međutim, reakcije tržišta pokazuju da i dalje postoji velika neizvesnost. 

"Po reakciji tržišta vidimo da se nafta vraća na blizu 100 dolara za barel. Očigledno postoji nesigurnost da tih 20 dana neće biti dovoljno i da bi konflikt mogao da potraje duže, a u međuvremenu će se i te oslobođene rezerve potrošiti", dodao je Pavlović. 

U tom slučaju, tržište bi moglo da uđe u, kako kaže, “kritičnu zonu“. 

"Za dvadesetak dana količine bi mogle da budu dovoljne, ali nakon toga ulazimo u kritičnu zonu ukoliko se situacija ne stabilizuje“, upozorio je on. 

Govoreći o mogućnosti da se deo nedostatka nadomesti ruskim energentima, Pavlović smatra da bi takvo rešenje imalo veoma ograničen efekat. 

"Rusija bi eventualno mogla da nadomesti 10 do 20 odsto nedostatka. Njeni kapaciteti su takvi da mogu da obezbede oko milion i po do dva miliona barela dnevno, dok je manjak oko 20 miliona“, objasnio je Pavlović. 

Zbog toga, čak i eventualno ublažavanje sankcija prema Rusiji ne bi značajno promenilo situaciju na tržištu. 

"Možda bi se u kratkom roku cena malo korigovala, ali ako blokada potraje, ni ruska nafta neće biti dovoljna da nadomesti manjak“, rekao je on. 

Pavlović podseća da je energetska kriza u Evropi počela još na početku rata u Ukrajini, kada je došlo do naglog rasta cena energenata. 

"Evropa je već osetila posledice sankcija na ruske energente. Skok cena, naročito gasa, doveo je do krize u pojedinim industrijama, kao što su čelična, automobilska i hemijska industrija“, rekao je Pavlović. 

Prema njegovim rečima, evropska privreda zbog toga gubi konkurentnost u odnosu na Sjedinjene Države i Kinu. 

"Imate pad konkurentnosti Evropske unije u odnosu na Ameriku i Kinu, i to je već vidljivo u nekim sektorima“, dodao je on. 

Pavlović smatra da mere koje evropske institucije predlažu, poput ograničavanja cena energenata, ne mogu rešiti suštinski problem – nedostatak količina na tržištu. 

“Jedno je pitanje cene, a drugo je pitanje količine. Vi možete ograničiti cenu, ali ne možete administrativno povećati količine koje nedostaju na tržištu“, rekao je Pavlović. 

Kako objašnjava, takve mere mogu čak imati i suprotan efekat. 

"Ako ograničite cenu gasa, proizvođači će jednostavno usmeriti svoje količine ka tržištima gde mogu da postignu veću cenu, poput azijskog tržišta“, naveo je on. 

Pored energenata, kriza bi mogla da utiče i na druge sektore, uključujući poljoprivredu, jer je blokiran i deo transporta veštačkih đubriva. 

"Blokirano je oko 30 odsto količina veštačkih đubriva koje prolaze kroz taj moreuz. To znači da bi, pored rasta cena goriva, moglo doći i do rasta cena hrane“, upozorio je Pavlović. 

Ukoliko kriza potraje, posledice bi mogle da se osete i kroz rast inflacije, kako u Evropi, tako i u Srbiji. 

"Ako se konflikt završi za mesec dana, inflacija u evrozoni bi mogla da poraste sa dva na oko dva i po odsto. Međutim, ako potraje duže i cena nafte ostane oko 100 dolara, inflacija bi mogla da pređe i tri odsto do kraja godine“, rekao je Pavlović. 

On dodaje da bi takav scenario mogao da natera Evropsku centralnu banku da ponovo poveća kamatne stope. 

"U tom slučaju ECB će verovatno morati da reaguje povećanjem kamatnih stopa, a to će se preliti i na nas“, objasnio je Pavlović. 

Kako zaključuje, Srbija je posebno osetljiva na ovakve promene jer je snažno povezana sa evropskim tržištem. 

"Mi veliki deo potrošnih dobara uvozimo iz Evropske unije i imamo fiksni kurs. Ako dođe do rasta inflacije u evrozoni, nema sumnje da će se to preliti i na Srbiju, možda čak i u većoj meri“, zaključio je Pavlović. 

Detaljnije o temi možete da pogledate u videu koji se nalazi iznad teksta.