"Kod penzijskih fondova vreme je ključna kategorija": Ko štedi za penziju i koliko u proseku uplaćuje

Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji na kraju 2025. godine imali su 318.944 člana, dok je ukupna neto imovina dostigla 66,7 milijardi dinara, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). U poslednjih pet godina, broj članova povećan je za nešto više od 30.000, odnosno 10,46 odsto, dok je imovina fondova rasla znatno brže - za gotovo 36 odsto, rečeno je za Bloomberg Adriju. Taj nesklad sugeriše da postojeći članovi povećavaju svoje uloge, ali da se baza novih korisnika širi sporije, posebno u poređenju s Evropskom unijom.

Građani su u 2025. u proseku mesečno uplaćivali 6.596 dinara, dok prosečna akumulirana štednja iznosi oko 201.377 dinara. Iako tendencije koje beleže NBS i najveći dobrovoljni penzijski fondovi u zemlji ukazuju na rast interesovanja, učešće korisnika na ovom tržištu i dalje je vrlo ograničeno.

Procene pokazuju da tek svaki deseti zaposleni u Srbiji koristi ovaj vid štednje, što sektor svrstava ispod nivoa razvijenijih evropskih tržišta. Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji i dalje imaju ulogu "zanemarene dopune" državnoj penziji, dok su u razvijenim zemljama već uveliko deo ustaljene prakse finansijskog planiranja: tamo privatna i državna penzija funkcionišu gotovo ravnopravno, kao dva ključna stuba egzistencijalne sigurnosti u starosti.

"Kod penzijskih fondova vreme je ključna kategorija: vreme da se akumuliraju sredstva, ali i vreme da se pokaže i dokaže da su penzijski fondovi jedna smislena, zdrava priča. Danas, posle gotovo 20 godina postojanja ove industrije, podaci pokazuju da broj članova raste. U našim fondovima u poslednjoj deceniji porast iznosi 26 odsto, dok je u prethodnih pet godina uočen rast od 16 odsto", kaže za Bloomberg Adriju Ivan Ristić, izvršni direktor u Generali Dobrovoljnom penzijskom fondu.

"Struktura uplata pokazuje da ključnu ulogu u privatnoj penzijskoj štednji imaju kompanije. Oko 60 odsto uplata u 2025. godini dolazi od poslodavaca, dok ostatak čine individualne uplate", navode iz NBS.

Ovaj trend potvrđuju i podaci sa tržišta. Iz Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda rekli su za Bloomberg Adriju da čak 64 odsto uplata dolazi preko poslodavaca, što zapravo znači da je ovaj vid štednje sve integrisaniji deo paketa beneficija namenjenih zaposlenima.

Takav model dodatno podstiču poreske olakšice - uplate do 8.677 dinara mesečno oslobođene su poreza i doprinosa, kako za zaposlene, tako i za poslodavce. Dunav dobrovoljni penzijski fond, kao najveći pojedinačni igrač na tržištu, ima više od 99.000 članova i upravlja imovinom od 27,7 milijardi dinara, što predstavlja oko 41,6 odsto ukupnog tržišta. Sledi ga Generali dobrovoljni penzijski fond sa 31 odsto tržišnog učešća i više od 60.000 korisnika sa približno 67.000 ugovora o članstvu.

"Prosečna štednja po članu u fondu iznosi 298.000 dinara, što je značajno iznad tržišnog proseka, dok je prosečna mesečna uplata 5.700 dinara", navode iz Dunava, dok u Generaliju ističu: "Više od 200 institucija i kompanija podržalo je dugoročno ulaganje za svoje zaposlene ulaganjem u naše fondove."

Dodaju da je u Generaliju suština u relativno malim, ali redovnim, mesečnim uplatama koje ne ugrožavaju životni standard građana, a dugoročno obezbeđuju dodatne prihode. "To je model koji koristi najvećem broju naših članova. Prosečna mesečna uplata kod nas sada iznosi 5.500 dinara."

Kada je reč o prosečnoj imovini po članu, ona u Generaliju trenutno iznosi oko 320.000 dinara. Samo imovina fondova Basic i Index je na kraju februara 2026. godine iznosila 20,76 milijardi dinara.

Kakav je profil prosečnog korisnika

Jedan od ključnih izazova u ovom segmentu ostaje starosna struktura članstva. U oba fonda dominiraju korporativni klijenti, a što se tiče starosne strukture, članovi Generalija starosti do 40 godina čine 26 odsto baze, oni od 40 do 50 godina čine 32 odsto, dok korisnici koji imaju preko 50 godina čine 42 odsto. Prosečna starost članova Dunav fonda je oko 50 godina, što ukazuje na činjenicu da građani relativno kasno počinju sa dugoročnom štednjom.

To je, međutim, suprotno logici samog paketa penzijske štednje, jer što raniji početak - to veći efekat kroz složeni rast i dugoročnu akumulaciju. Praksa pokazuje da se najveći deo mladih u dobrovoljne penzijske fondove uključuje u trenutku kada im poslodavac ponudi penzijski fond kao jedan od benefita u okviru zaposlenja. Postoji i određen procenat mladih članova, za koje uplate penzijskih doprinosa vrše njihovi roditelji, pa čak i bake i deke.

S druge strane, razlozi za slabiji odziv mlađih generacija krije se u kombinaciji faktora koje nije lako promeniti preko noći, ma koliko se brzo širila svest o mudrom planiranju finansija za starost - ti faktori se protežu od nižih prihoda, fokusiranosti na tekuću potrošnju, do nedovoljne finansijske pismenosti koja bi se mogla steći formalno. U fondovima ocenjuju i da povećano interesovanje poslednjih godina delom proizlazi iz globalne ekonomske neizvesnosti.

"Potreba za finansijskom sigurnošću je prirodna, a periodi pojačane neizvesnosti dodatno naglašavaju značaj dugoročnog planiranja", navode iz Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda.

"Nažalost, u našoj zemlji još uvek nije dovoljno razvijena svest o ovoj vrsti štednje kod mlađih osoba. Percepcija da je penzija još uvek nešto daleko i da je ulaganje u penzijske fondove finansijski apstraktan koncept - predstavlja razlog zbog kojeg svega sedam odsto naših članova čine mlađi od 30 godina", objašnjava Ivan Ristić iz Generalija.

Takođe dodaje da je štednja za penziju, pre svega, lična odgovornost i jedna od najvažnijih životnih investicija: "Dok su ranije finansijske nestabilnosti obeshrabrivale građane, sada sve više raste svest o potrebi za 'dodatkom' na državnu penziju radi očuvanja životnog standarda."

"Tome doprinose i demografske promene, pomeranje starosne granice za penziju, pozitivna iskustva korisnika, ali i veća uključenost poslodavaca. Na drugoj strani, ipak, ostaje veliki neiskorišćeni potencijal tržišta. Ključ daljeg razvoja leži u boljoj edukaciji građana, većoj transparentnosti i nastavku državnih podsticaja", zaključuje Ristić.