Obrenović: Potpuna blokada Ormuskog moreuza bi se negativno odrazila i na Srbiju

Ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje i dođe do potpune blokade Ormuskog moreuza, to bi se negativno odrazilo i na Srbiju i pored svih energetskih mera koje država preuzima, jer Srbija zavisi od uvoza nafte i prirodnog gasa i ima nerazrešenu situaciju sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), izjavio je danas docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović.

Obrenović je rekao, govoreći o blokadi Ormuskog moreuza, da ni evropska ni američka privreda ne bi mogle da izdrže visoke cene nafte po barelu, i pored činjenice da su SAD veliki proizvođač sirove nafte i tečnog prirodnog gasa jer to zavisi od uvoza drugih zemalja.

"EU je region koji je zavistan od uvoza energije iz trećih zemalja, i ovaj poremećaj u lancima snabdevanja definitvno utiče na evrospku privredu. Ako se situacija nastavi, to će se reflektovati i na inflaciju i pad život životnog standarda", poručio je on.

Prema njegovim rečima, iako svaka država, pa i Srbija, preduzima mere koje odgovaraju njenoj privredi i energetskom sektoru, ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje, mogu se očekivati negativni efekti po ekonomiju i energetiku svuda u svetu.

"S druge strane možemo imati i optimizma jer vidimo da Iran polako popušta bar prema prijateljskim zemljama, i omogućava transport kroz moreuz. Možemo očekivati da će i američka administracija popustiti ali to će zavisiti od borbenih dejstava jer tu možemo očekivati efekat spirale", izjavio je on.

Na pitanje da li je današnji globalni finansijski sistem stabilniji nego 2008. godine ili ranjiviji s obzirom na to da ekonomista Ričard Bukstejber, koji je među prima upozorio na slom iz 2008, danas tvrdi da bi ono što dolazi moglo da bude i gore i da smo "stvorili demona" u vidu neodrživog AI balona i opasne koncentracije kapitala u rukama deset giganta, Obrenović je rekao da je teško napraviti paralelu između krize od pre 18 godina i aktuelne situacije s obzirom na to da sada postoji više političkih i vojnih dešavanja, blokadu Ormuskog moreuza i sukob između Ukrajine i Rusija koja je bila dominantan snabdevač gasa i nafte ka Evropi.

Istakao je da je sada pogođenost mnogo šira imajući u vidu da se većina energije iz zemalja Persijskog zaliva i Irana izvozila ka azijskim tržištima, napomenuvši da ni Evropa nije pošteđena s obzirom na to da su skladišta gasa niža za 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

"S druge strane dovodi se i u pitanje brzina klimatske politike EU jer već vidimo da li će to uticati na konkurentnost evropske privrede i kako će se ona nositi sa konkurencijom američkih i kineskih kompanija", naveo je on.

Kako je objasnio, sama trenutna struktura privrede se promenila u odnosu na period iz 2008. godine jer postoji mnogo veći udeo obnovljivih izvora energije, posebno u Evropi ali i Kini gde postoji dominacija izvoza solarnih panela.