Kako energetska kriza u Evropi utiče na Srbiju – svi čekaju kakve će cene biti posle Nove godine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/10/2021

23:01

potpis

veličina teksta

Aa Aa

Nestašica struje gasi ulična svetla i zatvara fabrike u Kini, siromašni u Brazilu biraju između plaćanja struje i hrane, nemački proizvođači pšenice ne mogu da pronađu đubrivo koji se proizvodi od prirodnog gasa, raste strah da će Evropa morati da štedi struju, ako zima bude hladna. Ovako je američka agnecija OAP opisala razmere enertgetske krize u Evropi.

Kako će ova kriza uticati na Srbiju, tema je emisije Euronews veče u kojoj su gosti bili Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu i ekonomski analitičar Bogdan Petrović.

Petrović je ocenio da se svetska energetska kriza trenutno ne utiče na Srbiju jer privreda ima godišnje ugovore o nabavci struje, koji ističu 31. decembra.

"Verujem da je 80-90 odsto i dalje na starom cenovniku. Cena gasa koju Srbija plaća Gaspromu je i dalje ista, ta formula nam odgovara trenutno, ali ugovor isiče krajem godine i pregovora se o tome. Ostane li stara formula i bude nova, gas će sigurno poskupeti, on se vezuje za cenu nafte, što znači da će od 1. januara otići na preko 400 dolara".

Prema njegovim rečima, Srbija u ovom trenutku može da se osloni isključivo na ugalj, jer kako kaže, od vetra se nećemo ogrejati.

"Vetra u srednjoj i istočnoj Evropi nema, pogledajte snagu vetra na Severnom moru ili u Danskoj. Kakvi vetrovi duvaju na severu Evrope, to je idealno za vetrogenratore. I da hoćete, ne možete vetroparkovima da zamenite konvencionalne izvore energije. Možemo da se oslonimo u ovom trenutku isključivo na ugalj. Mi možemo da napravimo vetrenjače na svakoj banderi, ali šta ćemo da radimo kad ne duva vetra. Treba da donesemo stratešku odluku da se priklonimo nuklearnoj energiji", rekao je Petrović i dodao da ne razume zbog čega se gase nuklearne elektrane širom Evrope.

"Cena veštačkog đubriva direktno je povezan sa cenom gasa, bez azotnih đubriva nema prolećne setve, to će imati strahovit udar - sve što stanovništo Evrope koristi za ishranu biće enormno skupo. Postaviće se pitanje ko je predlagao Zelenu agendu, zašto nije obezebdio rezevni plan. Ako pričamo o klimatskim promenama, niko ne može da objasni zbog čaga se gase nuklerane elektrane u Nemačkoj, to je samo čista ideologija", poručio je Petrović.

On se nije složio sa profesorom Jovovićem da Srbija treba da se ugleda na Dansku, jer zbog prirodnih okolnosti nema tu količinu vetra.

"Danska može da dobije 70 odsto struje iz vetra, jer duva jako nekoliko dana. U Srbiji nema vretra i gušimo se u zagađenju. Aka želimo kao Danska, treba da kažete da je kilovat za građane 30 centi, to znači da domaćinstvo koje troši 500 kilovata zimi, imaće račun 150 evra. Odakle ćemo danas da imamo struju".

Jovović je ocenio da se u svetu dešava nova industrijska revolucija, koja će biti manje prljava.

"Cena gasa je podigla cenu struje. Jasno je da u narednom periodu situacija će biti na neki način relativno alramanta, ali nalazimo se usred jedne velike industrijske revolucije.

Prema njegovim rečina, nuklerake i ugalj ne nude novi razvoj.

"Novi vid nuklearne energije nije se pojavio, svet je došao do maksimuma u tehnološkom razvoju, došlo je vreme je za nove tehnologije, klima je to samo pogurala. Neverovatno je da su svi napravili pogrešnu procenu za razvoj u narednih 30-50 godina".