Klijenti vraćaju novac sa kamatom: Prvo dobili sporove protiv banaka, posle odluke suda moraju da plate
Komentari29/03/2026
-14:39
Najpre su presudom dobili spor protiv banaka. Sada sav dobijen novac moraju da vraćaju i to sa kamatom. To je epilog slučaja u kom su banke klijentima neosnovano naplaćivale troškove obrade kredita, što je prvostepeno potvrdio i Vrhovni sud. Da bi ta ista pravosudna institucija naknadno preinačila svoje mišljenje i donela odluku da su banke imale pravo na te namete.
Dva različita stava suda izazvala su potres i srušile tvrdnje da je, makar na jednom primeru, mali čovek pobedio velike finansijske institucije. Advokati kao glavnog krivca vide Vrhovni sud i njegovu promenu sudske prakse 2021. godine. Do tada je važilo pravilo - ukoliko klijentu nisu taksativno u ponudi kredita jasno navedeni svi troškovi, on nije u obavezi da plati troškove obrade kredita. Zbog te prakse, mnogi advokati pozivali su građane da tuže banke.
"To je redak slučaj, ovo je zaista pravni nonsens, jer nakon tri godine, nakon stotine presuda koje su zastupale stanovište stvarnog troška obrade kredita, po kome su banke bile dužne da dokažu strukturu stvarnog troška, niko nije mogao da očekuje da će Vrhovni sud za 180 stepeni da promeni svoje pravno mišljenje. Dakle, ne vidim krivicu ni u građanima, oni su postupali racionalno, nisu želeli da čekaju tri ili pet godina da naplate neka svoja sigurna potraživanja, već su se odlučili da krenu odmah u naplatu. Glavni krivac, ponavljam, je Vrhovni sud", rekao je advokat Ivan Ječmenica.
Ova promena mišljenja Vrhovnog suda uticala je na više od 300.000 slučajeva koji su se vodili pred domaćim pravosuđem. Kada je došlo do nove sudske prakse, banke su pozivale građane da odustanu od tužbi i da u tom scenariju neće tražiti naplatu sudskih troškova. Još ranije su iz Narodne banke Srbije ukazivali da su ti pravni procesi bili apsurdni, te da krivica leži u advokatima.
"Upozoravali smo javnost da se građani podstiču od strane advokata da tuže banke, te da su ti podsticaji motivisani advokatskim troškovima, a koji su uglavnom znatno veći od iznosa naknade. Advokati su pozivali građane i protivzakonito im obećavali uspeh u sporu, krijući se i iza navodnih potrošačkih organizacija. Postoje informacije da su se predmeti čak prodavali, kao i da su pojedini advokati imali 10 i više hiljada klijenata u ovim sporovima", saopštila je NBS.
Advokati negiraju krivicu i loptu vraćaju u dvorište Vrhovnog suda.
"Ponoviću da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, niko drugi do predsednik Vrhovnog kasacionog suda, pozvao građane da tuže banke ako im ne vrate. Isto to je radila i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Tako da mislim da ovo nema veze. Ne mogu da kažem da i to ne postoji, ali to nije sada pitanje. To je eventualno pitanje etičkog ponašanja advokata. Znači, to je bitno da li su ti troškovi obrade kredita zakoniti ili ne i zašto sada građani zbog promene stava moraju da ispaštaju", rekao je advokat Miroslav Živković.
Povezane vesti
Ovaj slučaj se našao i pred Ustavnim sudom, ali se iz te institucije ne oglašavaju već dve godine. Kažu advokati, nije nemogući scenario da Ustavni sud preinači poslednju odluku Vrhovnog suda i da po treći put dođe do izvršenja naplate, tj. da banke sada ponovo vrate novac građanima, što bi bila potpuna pravna zbrka.
Komentari (0)