Jedan konkurent manje na tržištu: Kako će sada najveći domaći trgovinski lanac uticati na cene

U poslednjih nekoliko meseci pominjao se dolazak još jednog stranog trgovinskog lanca u Srbiju, uz očekivanja da bi to dovelo do pospešivanja konkurencije na tržištu, a samim tim  i nižih cena. Tako je krajem prošle godine ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević razgovarala sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur koji je, kako je tada saopšteno, zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.  U međuvremenu, srpska kompanija Aman doo iz Beograda, posle devet akvizicija trgovinskih sistema u Srbiji, postala je vlasnik i 100 odsto udela u kompaniji PTP DIS d.o.o. iz Krnjeva. Postavlja se pitanje kako će nastanak najvećeg domaćeg trgovinskog lanca uticati na cene i šta potrošači mogu da očekuju.

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da to što je Aman kupio DIS nije dobro za potrošače jer je, dodaje on, ipak DIS sa cenama bio nešto povoljniji od Amana.

"U tom smislu mi ne deluje da će to da bude dobro za potrošača, a drugo, ovo znači jedan konkurent na tržištu manje i onda ni to nije dobro za potrošača", rekao je Gavrilović za Euronews Srbija.

On je rekao da možda još neko vreba priliku da uđe na srpsko tržište.

"Po nekoj logici stvari da na tržište uđe neko potpuno nov, on bi za tržište morao da se bori na jedini način koji ima na raspolaganju, a to su niže cene. Ne vidim kako drugačije. Ako bi ušao jedan ili dva konkurenta, ali ozbiljna konkurenta, verujem da bi to bilo dobro za potrošača", rekao je Gavrilović.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Euronews Srbija da je potreban ne samo jedan, nego da bi bilo najidealnije da dođe nekoliko stranih igrača na tržište Srbije koje, dodaje on, nije malo.

Povodom vesti da je Aman postao vlasnik DIS-a, Stevanović navodi da je reč o ukrupnjavaju dva ne preterano velika igrača.

"Oba su domaća, tako da je to okej. Ne verujem da će nešto posebno menjati svoju politiku, jedni i drugi se trude da malo forsiraju domaće firme i cenovno su okej. Neće to nešto posebno izmeniti u strukturi tržišta", smatra Stevanović. 

Prema njegovim rečima, srpsko tržište nije gladno maloprodaje, ali bi neki novi strani trgovinski lanac nečim morao da "otme" od drugih lanaca.

Alejandro MartíNez VéLez / Zuma Press / Profimedia

"Da bi oteo od drugih, mora imati nešto što je drugačije od drugih. U ovom momentu to može biti ili neki fantastično dobar asortiman, jer su nam samoposluge sve lošijeg kvaliteta, ili da ponudi cenovne pogodnosti. U ta dva faktora može se posmatrati dolazak nekog novog, ali mislim da bi naši ljudi mnogo bolje reagovali na cene. To sam više nego siguran, jer nije asortiman u drugim samoposlugama sveden zato što su oni besni nego što ljudi to ne kupuju", rekao je Stevanović.

Privremeni skokovi ili realnost visokih cena 

Postavlja se pitanje šta se može očekivati u vezi sa kretanjem cena hrane ukoliko se produži kriza na Bliskom istoku, kao i rast cena energenata. 

Gavrilović kaže da se u tom slučaju sigurno može očekivati rast cena hrane.

"Proizvodnja, troškovi proizvodnje, nafta, odatle to kreće, pa zatim troškovi transporta za sve ono što se transportuje i u zemlji i što se uvozi, tako da je neminovan rast cena hrane. Drugo, kod nas trgovci godinama unazad, rekao bih od korone, pa preko rata u Ukrajini, šta god negde se u svetu desi, oni koriste priliku da povećaju cene. Tako da za sad rekao bih da se očekuje neki blagi rast, ali može se očekivati da to ide još, naročito ako sa gorivom bude problem", rekao je Gavrilović.

Stevanović kaže da ne može rast cena energenata da bude u nedogled, a da neće ni rat trajati u nedogled.

"To je moja prognoza i stojim i dalje iza toga da rat neće biti dugotrajan i da ćemo imati samo privremene skokove cena. Ako nisam u pravu u prognozi, u tom slučaju ulazimo u jednu srednjoročnu realnost visokih cena energenata koja će se preleti na sve ostalo. Ako blokirate 20 odsto svetske nafte, nešto od toga se i može odblokirati kopnenim putem, ali ne sve, vi ste napravili jedan značajan poremećaj, posebno imajući u vidu da je to neelastična roba. Pojedinci mogu da smanje potrošnju u nekoj meri, ali nafta je izuzetno neelastična roba. Dakle, koliko god da raste cena, neće proporcionalno opasti tražnja", rekao je Stevanović.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbiji da će cene da skaču u slučaju da se produži kriza na Bliskom istoku. 

"U Evropskoj uniji inflacija je skočila sa 1,9 na 2,5 odsto. I kod nas se očekuje ubrzanje inflacije već u narednom merenju, a do kraja ove godine ne značajnije iznad cilja Narodne banke Srbije", naveo je on.