Zašto bi cene nafte i gasa mogle da ostanu visoke u Evropi čak iako se rat sa Iranom završi?

Uprkos velikom padu cena nafte nakon što su SAD i Iran potvrdili dvonedeljni prekid vatre, Evropa možda još uvek neće moći da odahne zbog dugoročnih posledica po snabdevanje energijom od kojeg ovaj blok u velikoj meri zavisi.

Rat sa Iranom i de fakto zatvaranje Ormuskog moreuza izazvali su najveći prekid u snabdevanju u istoriji globalnog tržišta nafte, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA). Očekuje se da će napadi na postrojenja u Persijskom zalivu imati višegodišnji uticaj na snabdevanje gasom.

Evropa je značajno pogođena, iako nabavlja samo mali deo svoje nafte i gasa direktno kroz Ormuski moreuz, koji su iranske snage efektivno kontrolisale i uglavnom blokirale sve do prekida vatre.

Otvaranje moreuza bio je deo sporazuma o prekidu vatre o kojem se nije moglo pregovarati, jer je ova ključna tačka neophodna za globalne isporuke nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG). Prema podacima IEA, u 2025. godini kroz moreuz je dnevno prolazilo skoro 15 miliona barela sirove nafte. Od toga je oko 600.000 barela dnevno, ili samo četiri odsto, bilo usmereno ka Evropi, u poređenju sa dnevnim potrebama EU od 13 miliona barela.

Uprkos tome, malo je verovatan brz pad cena goriva u Evropi, čak i ako bi nakon prekida vatre bio postignut mirovni sporazum.

"Čak i da mir nastupi sutra, u doglednoj budućnosti se nećemo vratiti u normalu", izjavio je prošle nedelje evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen.

Kako globalne cene utiču na evropski uvoz

Prema podacima Evrostata, EU uvozi 80–85 odsto svoje nafte od širokog spektra dobavljača. SAD su najveći dobavljač, sa udelom od 15,1 odsto po vrednosti, a slede Norveška i Kazahstan.

Većina globalne trgovine sirovom naftom vezana je za cenu nafte tipa Brent, koja predstavlja glavni međunarodni referentni pokazatelj.

Cene za isporuke za naredni mesec porasle su sa 72–73 dolara po barelu pre rata na skoro 120 dolara na vrhuncu, pre nego što je dogovoren prekid vatre. Čak i nakon primirja, cena se u sredu kretala oko 93 dolara.

Evropske cene gasa su takođe u porastu od 28. februara, kada je počeo rat. Terminski ugovori (fjučersi) su skočili na 50 evra po megavat-satu (MWh) sa oko 35,5 evra pre rata, dostigavši vrhunac od 61,93 evra/MWh 19. marta. Cena se nakon prekida vatre u sredu stabilizovala na oko 44 evra/MWh.

Kako se globalne cene prelivaju na evropske potrošače

U mnogim evropskim zemljama, cene električne energije diktira najskuplji izvor, a to je često gas.

"Rastuće cene gasa utiču na britanske i evropske račune za energiju, kako kroz direktne troškove gasa, tako i kroz povećane troškove proizvodnje struje u elektranama na gas", rekao je Itan Tilkok, stručnjak za britansko i evropsko tržište gasa u kompaniji ICIS, za Euronews Business pre prekida vatre.

Fiksni ugovori i državna podrška mogu odložiti ili ublažiti ovaj udarac. U Nemačkoj, veleprodajne cene gasa na holandskoj berzi (TTF) utiču na cene struje sa oko 40 odsto, a na cene gasa za domaćinstva sa oko 50–60 odsto, dok ostatak čine porezi, mrežne naknade i administrativni troškovi.

Kada je reč o nafti, francuska centralna banka procenjuje da povećanje cena rafinisanih goriva od jedan odsto dovodi do rasta cena goriva pre oporezivanja od oko 0,75 odsto i rasta od oko 0,3 odsto na benzinskim pumpama, u zavisnosti od poreza.

Tanjug/AP

Rast cena sirove nafte od 10 dolara dodaje otprilike 3 do 6 evrocenti po litru za evropske potrošače, u zavisnosti od nacionalnih poreskih sistema. Važan je i kurs valuta: s obzirom na to da se nafta trguje u američkim dolarima, slabiji evro povećava troškove čak i kada su referentne cene nepromenjene.

Kako bi ograničili rast cena, ministri iz Italije, Nemačke, Španije, Portugala i Austrije zatražili su od EU da razmotri uvođenje poreza na ekstraprofit energetskih kompanija.

Šta treba da se desi da bi cene pale

Evropa ima na raspolaganju određene alate za ublažavanje pritiska, uključujući strateške rezerve — deo od 400 miliona barela IEA - kao i nacionalne mere poput smanjenja poreza, subvencija i racionalizacije potrošnje.

Međutim, "ovo može samo privremeno ublažiti situaciju", rekao je Andrej Kovatarju, viši saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta.

IEA procenjuje da su zalivske zemlje zbog prekida smanjile proizvodnju nafte za najmanje 10 miliona barela dnevno, što je oko 10 odsto globalne potražnje. Međutim, fizička ponuda je samo deo priče; neizvesnost takođe igra ključnu ulogu.

Postoji "velika premija rizika vođena neizvesnošću, ali takođe primećujemo veliki stvarni poremećaj u tokovima i proizvodnji – tako da ne posmatramo tržište koje je vođeno isključivo psihološkim faktorima", istakao je Kovatarju.

Šta gura cene nafte nagore

Pored brige o snabdevanju, trgovci prate i premije osiguranja od ratnog rizika i vozarine za tankere, koji su ključni za isporučenu cenu sirove nafte.

Troškovi transporta su drastično porasli. Baltički indeks tankera za prljave terete (Baltic Dirty Tanker Index) dostigao je rekordnih 3.737 poena 27. marta, u poređenju sa oko 1.000 tokom većeg dela prošle godine. Nakon prekida vatre, u sredu poslepodne je pao na nešto iznad 2.000 poena.

Tokom aktivnih napada u martu, premije osiguranja od ratnog rizika za brodove koji idu u Zaliv učetvorostručile su se na jedan odsto vrednosti broda za sedmodnevno pokriće, prema podacima agencije S&P Global.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

Povratak na predratni nivo mogao bi potrajati nedeljama ili mesecima, zahtevajući trajni mir i dokaz o bezbednom tranzitu. Prema rečima Kovatarjua, čak i u slučaju mirovnog sporazuma, kontinuirani pad potrošačkih cena u Evropi trajao bi mesecima, jer obnavljanje zaliha zahteva vreme. Istovremeno, ponuda ostaje ograničena, nakon što je više od 40 energetskih objekata širom regiona ozbiljno oštećeno.

Čak i nakon sklapanja mira, popravke bi mogle potrajati mesecima ili godinama, održavajući ponudu ograničenom i cene visokim.

Zašto bi cene gasa mogle ostati visoke

Tokom proteklih skoro šest nedelja, veliki deo globalnog snabdevanja LNG-om iz Zaliva je ili izgubljen ili blokiran, usled prekida proizvodnje i gotovo potpunog zastoja pošiljki kroz moreuz, a sve je povezano sa ratom u Iranu.

Katarovo postrojenje Ras Laffan, najveće LNG postrojenje na svetu, je oštećeno. Kompanija QatarEnergy proglasila je "višu silu" (force majeure) za neke ugovore nakon što je isključila 17 odsto proizvodnje, a očekuje se da će oporavak trajati i do pet godina.

Prema Tilkoku, čak i kada se Ormuski moreuz otvori i tranzit svih plovila nastavi, tržišta gasa bi i dalje mogla da se "suoče sa smanjenom ponudom u poređenju sa predratnim nivoima zbog smanjene fizičke dostupnosti iz Katara".

Evropa nabavlja oko osam odsto svog LNG-a iz Katara i trenutno ima dovoljno zaliha, ali konkurencija postaje sve oštrija kako se skladišta dopunjavaju. Oko 40 odsto evropskog gasa dolazi u obliku LNG-a, što kontinent čini ranjivim na globalne poremećaje.

"Evropa se u velikoj meri oslanja na LNG, a to je globalno tržište, što znači da poremećaji na drugim mestima mogu smanjiti količinu LNG-a dostupnog Evropi", naveo je Tilkok. Konkurencija sa Azijom za preostale zalihe mogla bi da podigne cene na viši nivo.

Šta se dešava nakon mirovnog sporazuma

Kao što se i očekivalo, prekid vatre je odmah ohladio referentne vrednosti; fjučersi za Brent i WTI za isporuku narednog meseca pali su za više od 14 odsto, odnosno 16 odsto do srede popodne. Međutim, ovaj nivo je i dalje 20 dolara iznad predratne cene barela.

Ivan Ryabokon / Panthermedia / Profimedia

Što se tiče gasa, cene su pale sa kriznih maksimuma, ali se očekuje da će ostati iznad predratnog nivoa.

"Donja granica je verovatno viša nego pre krize, jer Evropa mora da dopuni svoja ispražnjena skladišta, pa su cene iznad 40 evra/MWh ubedljiv kratkoročni scenario nakon dogovora", dodao je Kovatarju.

Tržišta pažljivo prate kako Iran i SAD rešavaju sukob i kreću se ka postizanju mirovnog sporazuma.

"Ako sporazum bude potpisan, Iran bi mogao relativno brzo da vrati dodatne količine na tržište, posebno ako ne bude novih razaranja naftne infrastrukture Teherana pre nego što se dogovor postigne", objašnjava Kovatarju.

Ipak, mnogo toga zavisi od detalja samog mirovnog sporazuma. Ukoliko on ostavi prostora za neizvesnost, cene bi mogle ostati visoke zbog stalnih rizika, uključujući troškove transporta i osiguranja, "zbog čega je percipirana trajnost sukoba jednako važna kao i sam dogovor", zaključio je Kovatarju.