"Tržište percipira da postoje poteškoće u prolazu kroz Ormuski moreuz": Analitičar za Euronews Srbija o ceni nafte
Komentari09/04/2026
-19:02
Tržište još uvek percipira da postoje poteškoće u prolazu kroz Ormuski moreuz, bez obzira što sada govorimo o prekidu vatre na Bliskom istoku, kaže za Euronews Srbija analitičar Vladan Pavlović. Postavlja se pitanje kako će ugovoreno primirje SAD i Irana uticati na cenu nafte, da li će se prolaz kroz Ormuski moreuz naplaćivati i koliko je to održivo.
Cena nafte je juče prvo pala za nešto oko 15 odsto, a Pavlović navodi se taj jučerašnji pad odnosi na terminske ugovore, tj. na fjučerse.
"Ali, ako gledate spot cene, one su i dalje na 120 dolara po barelu, što znači da još uvek tržište percipira da postoje poteškoće u prolazu kroz taj moreuz, bez obzira što govorimo sada o nekom prekidu vatre. Danas opet, ako gledate fjučerse, imamo neki manji skok 2–3 odsto, tako da nije ta priča oko definitivno stabilizacije još završena", rekao je on.
Pavlović navodi da su neke procene da će čak i da dođe do trajnog primirja, nafta ostati negde na 85–90 dolara, barem narednih mesec, dva.
"Ako sada i krene protok, treba tek da se vidi kolika je šteta na tim proizvođačkim kapacitetima u zalivu, tako da će biti potrebno neko vreme da se sve to vrati na one nivoe koje smo imali i pre krize, dakle, možda na nekih oko 70 dolara", kaže sagovornik Euronews Srbija.
To je, rekao je on, neki scenario tek za polovinu godine, ukoliko u međuvremenu ne dođe do novih dešavanja i ako se stvarno zaključi mir što je, dodaje on, za sada još uvek nesigurno.
Kakav je prolazak kroz Ormuski moreuz?
Prvi brodovi su prošli kroz Ormuski moreuz, ali je pitanje koliko je ukupan saobraćaj povećan u odnosu na saobraćaj koji se moreuzom odvijao pre početka sukoba na Bliskom istoku.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Povezane vesti
Pavlović je rekao da je jedan banka poslala analitičara da prati tačno koliko brodova zaista prolazi kroz moreuz, a koji je na terenu zabeležio da i za vreme intenzivnog sukoba ta blokada nije bila totalna.
"Nekih možda petnaestak brodova je prolazilo dnevno. Moreuz jeste zatvoren, ali neki brodovi prolaze, zavisi pod kojom zastavom plove i koga Iran propušta, da li brodove iz Iraka, da li možda propušta i neke brodove pod zastavom Kine. Verovatno je 13 odsto blokirano u smislu globalnih količina. Mali je broj prolazaka", rekao je on.
Pavlović kaže da tačnih podataka nema i da su to uglavnom nagađanja.
On dodaje da ta nagađanja delom i to utiče na cenu nafte, zato što se tu uvek pojavljuju i spekulanti.
"Većina tog prometa je blokirana, ali jedan mali deo prolazi. Videli smo u toku jednog dana to je nešto veći procenat. Međutim, Iran je sinoć izašao sa nekom merom da ponovo zatvara moreuz. Videćemo tokom dana u kom pravcu to ide, bukvalno su promene iz sata u sat", rekao je Pavlović.
Povodom navoda da bi SAD naplaćivale prolaz kroz moreuz i na pitanje kako bi to moglo da funkcioniše i kako bi to uticalo na cenu nafte, Pavlović je naglasio da to zavisi o kojim svotama je reč i kakav je konačan dogovor, ali da smatra da su to i dalje neka nagađanja.
"Ako Amerika želi da naplaćuje to, onda mora u potpunosti da obezbedi nesmetan prolaz. Sumnjam da će se to desiti. Oni uopšte nisu strana koja se snabdevena iz tog moreuza, imaju dovoljno svoje nafte. Za sada, tržište uopšte ne kalkuliše sa tim scenarijem da to može da utiče uopšte na cenu nafte", rekao je on.
Povezane vesti
Sagovornik Euronews Srbija napominje da su srednjoročna očekivanja stabilizacija cena nafte na 85–90 dolara do kraja prve polovine ove godine.
"Koliko bi te takse zaista mogle da utiču na cenu, mislim da to trenutno nije nešto što se uopšte razmatra", rekao je on.
Kakav je uticaj na globalnu ekonomiju?
Logistički tokovi su poremećeni, kompanije su već pretrpele veće troškove transporta, ide se zaobilaznim rutama, pa se postavlja pitanje kako na globalnu ekonomiju u ovom trenutku utiče sve što se dešava na Bliskom istoku.
Povezane vesti
Pavlović navodi da dešavanja na Bliskom istoku utiču na globalnu ekonomiju tako što povećavaju rizik od inflacije i sporijeg rasta.
"Da se ovog momenta sukob sada završi, sigurno će doći do određenih inflatornih pritisaka. Nadam se da će to biti jednokratan šok i da se neće prolongirati do kraja godine", rekao je on.
Prema njegovim rečima, MMF je izašao sa prognozom gde umesto planiranog povećanja i revizije rasta sada ide ka blagom smanjenju, ne u smislu pada.
"Taj rast neće biti onakav kakav se očekivao, verovatno ispod tri odsto. Tako da je to najveći rizik – malo veći inflatorni pritisak u kratkom roku i verovatno sporiji rast nego što se očekivalo generalno, globalno i regionalno. Naročito je Evropska unija ranjiva, koja je imala problema i bez toga", zaključio je sagovornik Euronews Srbija.
Komentari (0)