Obnovljivi izvori energije: Koje su uštede od solarnih panela, a kakva je situacija na terenu
Komentari14/04/2026
-07:07
Troškovi života rastu, a značajan deo kućnog budžeta odlazi na račune za struju. Izvor energije koji nije dovoljno korišćen u Srbiji, a mogao bi da doprinese štednji, jeste sunce. Na taj način bi se korisnici okrenuli obnovljivim izvorima energije koji ne zavise od potresa na energetskoj sceni i učestvovali u zelenoj tranziciji.
Solarnih panela nema mnogo, pa se zbog toga često i ne mogu videti na krovovima domaćinstava. Ipak tamo gde ih ima, donose uštedu. Oni domaćinstva mogu da učine energijski nezavisnim, a domaćinima da pokriju celokupnu energijsku potrebu, svodeći račune samo na mrežarinu i takse.
"Na primer, za neko prosečno domaćinstvo cela investicija solarne elektrane i toplotne pumpe je ispod 10.000 evra, a to se vrati za nekih šest godina, ako uzmemo da neće onda kupovati ugalj ili drugu vrstu goriva", rekao je za Euronews Srbija Jovan Vujasinović iz VF Holding.
Stručnjaci kažu da se samo 0,1 odsto građana odlučuje da koristi sunce kao izvor energije.
Kakvo je stanje na terenu?
Država poslednje tri godine podstiče gradnju solarnih panela subvencijama do 50 odsto. U prve dve godine se za njih prijavio 801 građanin i svake godine sve je više zainteresovanih.
"Što se tiče zainteresovanosti, ona je svake godine sve veća i veća. U prilog tome govori činjenica da su se prve godine kad se raspisao javni poziv prijavila 131 lokalna samouprava, sledeće godine 137, a 2025. godine 148", rekla je za Euroronews Srbija pomoćnica za energetsku efikasnost i klimatske promene u Ministarstvu energetike Maja Vukadinović.
Stanje na terenu je drugačije, kažu stručnjaci i ukazuju da subvencija ima malo, pa se dešava da građani ostanu bez tog novca.
Stephen Lux / ImageSource / Profimedia
Povezane vesti
Dodaju da se procedura za ugradnju panela usložnjava i poskupljuje, kao i da se od sledeće godine menja način obračuna potrošnje.
"Dolazi do tog pooštravanja samim prelaskom s neto merenja na neto obračun i manja je motivacija za domaćinstva. Drugi problem, elektrane koje su 10 do 50 kW, te tzv. male, do sada su mogle rade bez ikakve dozvole, dok je sad opet neophodno da se dobije rešenje o odobrenju rada", rekao je Vujasinović.
Ukazuju da je neophodno raditi na popularizaciji čistih izvora energije i upozoravaju da kaskamo za regionom, a da smo od zelene tranzicije daleko.
Ipak država radi na tome i ima jasne ciljeve.
"Naš strateški dokument integrisan u nacionalni energetski klimatski plan kao cilj do 2030. godine predviđa da 45 odsto proizvedene električne energije bude iz obnovljivih izvora energije", rekla je Vukadinović.
Za sada se u Srbiji najčešće na ugradnju panela odlučuju privatna ali i državna preduzeća.
Ipak, Vujasinović kaže da to nije dovoljno za prelazak na obnovljive izvore jer privreda troši 50 odsto energije, pa je neophodno da se firmama na tom putu pridruže aktivnije i domaćinstva.
Povezane vesti
Komentari (0)