Evropska energetska mreža ne prati rast obnovljivih izvora: Ko će u Evropi najviše osetiti posledice?

Evropa ubrzano ulaže u obnovljive izvore energije, ali zastarela elektroenergetska mreža postaje ozbiljna prepreka – ugrožavajući projekte koji bi mogli da napajaju milione domaćinstava i pretvarajući tehnički problem u pitanje energetske bezbednosti kontinenta.

Uska grla izazvana zastarelom energetskom mrežom Evrope dovode u rizik više od 120 GW planiranih obnovljivih izvora energije. Planirani projekti čiste energije, namenjeni napajanju miliona domaćinstava u 20 zemalja EU, mogli bi da ostanu "zaglavljeni", upozorava novi izveštaj energetskog tink-tenka Ember.

Analiza je pokazala da jedan od dva operatera mreže ima "nedovoljan kapacitet mreže" da priključi predstojeće projekte vetra i sunca na mrežu - uključujući i krovne solarne panele.

Stručnjaci su prepreke za brzo uvođenje obnovljivih izvora opisali kao "„hitno pitanje" usled rata sa Iranom, koji je doveo do skoka cena nafte i gasa.

"Sa rastom cena električne energije, evropske mreže su ključni faktor u trci za instalaciju obnovljivih izvora kako bi se zamenila uvozna fosilna goriva i zaštitila domaćinstva od nestabilnih cena. Uska grla u mreži više nisu samo tehnički problem. Ona su bezbednosni rizik", kaže Elizabet Kremona, energetski analitičar u Emberu.

Koje evropske zemlje će najviše trpeti?

Izveštaj je pokazao da su najteža ograničenja u Austriji, Bugarskoj, Letoniji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Slovačkoj.

Međutim, važno je napomenuti da nekoliko velikih elektroenergetskih sistema, poput Nemačke i Italije, ne objavljuje podatke o kapacitetu mreže, što znači da problem može biti mnogo veći nego što analitičari pretpostavljaju.

Prepreke u mreži utiču i na velike projekte obnovljivih izvora i na instalacije u domaćinstvima, upozorava izveštaj. U 17 zemalja koje prijavljuju kapacitet mreže, više od dve trećine novih vetroelektrana i velikih solarnih projekata planiranih do 2030. godine trenutno je u riziku.

Nedovoljan kapacitet mreže mogao bi takođe da odloži 16 GW instalacija krovnih solarnih panela, utičući na više od 1,5 miliona domaćinstava širom Evrope.

AP/Matthias Schrader

Za kontekst, elektrana snage jedan GW mogla bi da napaja približno 876.000 domaćinstava tokom jedne godine, ako ona troše u proseku 10.000 kWh električne energije godišnje.

Analiza je takođe pokazala da su neke evropske mreže dobro pozicionirane da podnesu novu potražnju za električnom energijom usled elektrifikacije domaćinstava.

Šest od osam zemalja koje izveštavaju imaju dovoljno kapaciteta mreže da do jedne trećine domaćinstava priključi novu toplotnu pumpu. Međutim, Poljska i Španija bi se suočile sa velikim ograničenjima, jer je kapacitet distributivne mreže za novu potražnju ograničen.

"Nakon energetske krize 2022. godine, ulaganja u krovne solarne panele su naglo porasla jer su domaćinstva tražila zaštitu od nestabilnih cena energije. Kako zemlje ponovo uviđaju hitnost zamene uvoznih fosilnih goriva domaćim obnovljivim izvorima, ne možemo sebi da priuštimo da mreže budu prepreka", kaže Kremona.

Zašto je evropska mreža "nedovoljna"?

Ulaganja u evropsku elektroenergetsku mrežu porasla su za gotovo 50 odsto u poslednjih pet godina, na 70 milijardi evra godišnje. Međutim, stručnjaci tvrde da to i dalje nije dovoljno da se otklone uska grla.

Izveštaj kompanije "Aurora Energy Research" iz 2025. godine pokazao je da su troškovi upravljanja zagušenjima u Evropi dostigli skoro devet milijardi evra u 2024, dok je 72 TWh električne energije, uglavnom iz obnovljivih izvora, bilo ograničeno zbog uskih grla. To je ekvivalent godišnjoj potrošnji električne energije Austrije.

Evropska mreža je prvobitno izgrađena oko uglja, a kasnije i gasa – koji se obično proizvode u centralno lociranim elektranama. Međutim, zelena energija poput vetra i sunca uglavnom se proizvodi u udaljenim područjima, što znači da Evropa sada mora da pronađe efikasan način da transportuje proizvedenu električnu energiju do domaćinstava i privrede.

Da li će niže cene energije pomoći da se mreža popravi?

To znači da nekoliko evropskih zemalja proizvodi više obnovljive energije nego što mreža može da podnese, pa često plaćaju da isključe vetroturbine (ograničavanje proizvodnje) i ponovo se oslanjaju na zagađujuća fosilna goriva.

Ujedinjeno Kraljevstvo je pokrenulo probni projekat kako bi rešilo ovaj problem, tako što domaćinstvima nudi jeftiniju ili besplatnu struju tokom vetrovitih dana, umesto da se turbine gase.

Ovo dolazi nakon sve većih kritika da je Britanija prošle godine potrošila čak 1,47 milijardi funti (oko 1,67 milijardi evra) na gašenje turbina i plaćanje gasnim elektranama da se uključe.

Greg Džekson, izvršni direktor energetske kompanije "Octopus Energy", smatra da bi ovaj program trebalo da postane trajan kako bi potrošači imali poverenje da ulažu u elektrifikaciju.

"Trajne promene bi značile da možete da kupite električni automobil, toplotnu pumpu ili baterije kako biste koristili energiju kada je jeftina. Sve to bi pomerilo potražnju mnogo efikasnije nego bilo koji probni projekat", rekao je Džekson.