Zeleni vodonik zamena za ugalj i gas: Da li u Srbiji postoji infrastruktura za primenu goriva budućnosti

Vodonik se sve češće spominje kao gorivo budućnosti, a Srbija se priprema za njegovu primenu u industriji i transportu. Rade se pilot projekti i priprema se zakonodavni okvir usklađen sa direktivama Evropske unije. Predstavnik Klastera za razvoj vodoničnih projekata u Srbiji Aleksandar Latinović govorio je za Euronews Srbija da li zeleni vodonik može da zameni gas i ugalj i da li kod nas postoji infrastruktura za njegovo korišćenje. 

Na početku je objasnio šta je zeleni vodonik, kako nastaje i po čemu se razlikuje od drugih vrsta vodonika. 

"Zeleni vodonik nije zelene boje, svi vodonici imaju istu boju, nego je u pitanju način na koji se dobija, kako se sintetiše", kazao je. 

Naveo je da se on dobija elektrolizom. Električna energija koja je neophodna za elektrolizu se dobija iz obnovljivih izvora energije i zato je taj vodonik zelen. 

"On neće kao energent zameniti druge energente, nego je neka vizija da vodonik bude energent za skladištenje energije. Ugalj i fosilna goriva će zameniti obnovljivi izvore energije, a to su vetar i sunce", rekao je. 

Napomenuo je da je uloga vodonika da se u tom obliku ili u obliku goriva vodonika skladište prekomerne količine energije iz vetra i sunca i da se koriste kada nema varijabilnih izvora.

Istakao je da se trenutno ceo svet sprema za vodonik. 

"Vodonik još nije komercijalni proizvod, nije tehnologija koja je zrela, ali trenutno ne postoji druga tehnologija koja može sezonski da skladišti energiju. U vodonik se dosta ulaže. Ne ulaže samo Evropa, nego i Kina, Japan, Koreja, svi ulažu u vodonik", ukazao je. 

Dodao je da neko ulaže u tehnologije proizvodnje, a neko u tehnologije korišćenja vodonika. Prema njegovim rečima, u narednih pet do 10 godina se očekuje veliko smanjenje investicionih troškova i prva komercijalna upotreba. Naveo je da je ceo svet, što se tiče zelenog vodonika, na početku. 

"U Srbiji je dobro što smo na vreme počeli time da se bavimo. Urađena je određena strategija za korišćenje vodonika u Srbiji, ali ona treba da se inovira određenim programom ili mapom puta za korišćenje vodonika", kazao je. 

Naveo je da je ministarstvo iz evropskih fondova obezbedilo da se realizuje prvi pilot projekat u Institutu za nuklearne nauke "Vinča". 

Euronews Srbija

"Kada dobijemo to postrojenje Srbija će imati priliku da uči na realnim stvarima, ne samo iz literature i na iskustvima drugih. Tako da smo na dobrom putu, ne kasnimo. U pravom trenutku smo se uključili, samo se nadam da ćemo tako i nastaviti", ocenio je. 

Govorio je i šta će pilot projekat da pokaže u prvim godinama i koji su najveći problemi vodonika. 

"Uspešnost pilot projekta će se meriti time koliko primera upotrebe budemo tu pokazali. Najveći problemi vodonika su skladištenje i dalja upotreba, odnosno kako on može da zameni druga goriva", rekao je. 

Objasnio je kolika bi infrastruktura bila potrebna da bi mogao da se koristi vodonik. 

"Kod vodonika ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima. Bukvalno svaka industrija mora da ima neko svoje rešenje. Nema jednog rešenja koje odgovara svima, kao što je sad sa solarnim elektranama", ukazao je za Euronews Srbija Aleksandar Latinović.

Celo gostovanje Aleksandra Latinovića možete da pogledate u videu na početku teksta.