Uskoro počinje berba malina: Malinari očekuju veće otkupne cene, u pojedinim zasadima rod slabiji
Komentari02/06/2026
-10:45
Zbog loših prinosa u konkurentskim zemljama, malinari u Srbiji očekuju višu otkupnu cenu ove godine. Prvi plodovi ovog voća stižu za oko 20 dana. Dok jedni najavljuju dobar rod, drugi upozoravaju da veliki deo zasada nije oporavljen, pa se nada polaže u bolju cenu.
Malinjaci u zapadnoj Srbiji ove godine izgledaju bolje nego lane. Za to je bilo ključno to što ih je, za razliku od prethodnih nekoliko sezona, zaobišao aprilski mraz i sneg. Ipak, po mišljenju malinara, to je daleko od idealne kondicije malinjaka.
"Malinjaci su, ne desetkovani, ali su prošlogodišnjom sušom ostale veznice kratke. Posledice suše se poznaju i na rodnim granama. Malina je počela da cveta, rodne grane su kratke, tako da ne možemo da očekujemo neki specijalni rod ove godine", kazao je Mileta Pilčević iz Udruženja malinara "Vilamet" Arilje.
Agronomi su ranije upozoravali da je najveći problem domaćeg malinarstva drastično smanjenje površina pod ovom strateškom voćkom, od nekadašnjih više od 24.000 hektara do sadašnjih 8.000.
Pilčević je naveo da prethodne loše godine sa lošom cenom ne smeju da se ponove jer ćemo ostati bez proizvodnje.
"Ove godine cena i stanje malinjaka, mislim da ne mogu da promene prošlogodišnju. Nema razloga da ove godine početna cena bude manja od prošlogodišnje koja je bila oko 600, 620 dinara", rekao je.
Radovi u ovoj fabrici pod otvorenim nebom su u punom jeku, posla ima na pretek i pre početka berbe.
Povezane vesti
"Ceo dan ste na temperaturi, na vrućini, ali mora da se radi. Ako ne plate malinu, ne može ni gazda da plati velike dnevnice", ukazao je malinar iz sela Trešnjevica u opštini Arilje Svele Marković.
Nemačke vlasti su i prošle i ove godine pronašle hepatitis A u malinama iz Srbije. Iz Čačanskog instituta za voćarstvo kažu da je ova situacija veoma neprijatna za srpske proizvođače, naročito imajući u vidu da domaća proizvodnja maline poslednjih godina stagnira.
"Procedure postoje, laboratorije postoje, znači samo treba svako da radi svoj posao i da ti nalazi budu dostupni svima da ne bude nedoumica od koga je, šta je i na koji način, i zbog čega je došlo do toga. Sve to već postoji, rešenja imaju, ali samo ih treba ispoštovati", ocenio je predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić.
Kvalitet maline iz Srbije na svetskom tržištu nije upitan i još uvek je među najviše ocenjenima, ali je problem nizak kvantitet koji obara konkurentnost. Od nekadašnjih 80.000 tona maline godišnji prinos je višestruko opao.
Komentari (0)