Mijušković za Euronews: Izbori u Mađarskoj ne mogu da ugroze dogovor oko NIS-a i zajedničke projekte sa Srbijom

Rezultat parlamentarnih izbora u Mađarskoj i dolazak na vlast Petera Mađara neće značajnije uticati na realizaciju energetskih i infrastrukturnih projekata sa Srbijom, uključujući i proces vezan za Naftnu industriju Srbije (NIS), jer su ti projekti od strateškog interesa za obe zemlje, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković.

On je u razgovoru za Euronews Srbija istakao da političke promene u susednoj zemlji zahtevaju analizu i određeni oprez, ali ne i pesimizam kada je reč o dugoročnim ekonomskim planovima i investicijama.

Govoreći o mogućim posledicama izbora u Mađarskoj na sudbinu NIS-a i šire infrastrukturne projekte, Mijušković je ocenio da ne očekuje ozbiljnije poremećaje u realizaciji dogovorenih aktivnosti.

"Ovako važni događaji, kao što je promena vlasti u susednoj zemlji koja ima stabilne odnose sa Srbijom, svakako zahtevaju analizu. Ne očekujem da će značajnije ugroziti bilo koji element infrastrukturnih projekata na kojima radimo, ali će možda podrazumevati njihovu reviziju i nešto sporiju realizaciju", naveo je on.

Kako objašnjava, ključni razlog zbog kojeg ne očekuje odustajanje od projekata jeste njihova ekonomska opravdanost za obe strane.

"Radi se o projektima koji su od važnosti za obe strane – od saobraćajnih, poput pruge Beograd–Budimpešta, do energetskih i mogućeg uključivanja mađarskog Mola u vlasništvo NIS-a. To su kapitalno važne stvari koje donose korist i jednoj i drugoj ekonomiji", naglasio je Mijušković.

On dodaje da političke promene ne znače promenu ekonomskih prioriteta.

"Ne vidim razlog da dođe do odustajanja ili ozbiljnog prolongiranja realizacije. Ekonomija će i dalje imati primat, jer su ovi projekti u interesu obe zemlje", poručio je on.

Politički signali i energetski pregovori

Komentarišući poruke iz Rusije i pitanje eventualnog usporavanja dogovora oko NIS-a, Mijušković navodi da se radi o "prestrojavanju u hodu", ali ne i o prekidu procesa.

"S jedne strane imamo političke poruke, ali s druge strane ostaje otvorenost za energetske dogovore. Niti Mađarska ne odustaje od projekata, niti Rusija zatvara vrata pregovorima", rekao je on.

Prema njegovim rečima, ključni faktor u celom procesu ostaje ekonomski interes svih uključenih strana.

"Važno je da su Rusija, Mađarska i Srbija na istoj liniji kada je reč o ekonomskim interesima. Verujem da će upravo ti interesi prevladati", ocenio je Mijušković.

Tanjug/Branko Lukić

On je podsetio i na rokove koji se odnose na pregovore i licencu za rad NIS-a, navodeći da se očekuju određena produženja i fleksibilnost u njihovom sprovođenju.

"Postoji taj rok koji je dat od OFAC-a, 22. maj, kada se očekuje da dođe do zaključenja realizacije pregovora. Da li će doći do nekog dodatnog probijanja ovog datog roka ostaje da se vidi, ali s druge strane Srbija ima rok do 17. aprila da operativna licenca koja je data NIS-u bude na snazi. Ja očekujem, možda ne po automatizmu, ali da će do produženja te licence doći. Šta će biti sa rokom od 22. maja ostaje da se vidi. Moguće da će biti nekih prolongiranja, ali verujem da sve tri strane ostaju na onim linijama koje su zacrtane pre nekog vremena unazad, kad smo već videli da kriza ide ka nekoj vrsti raspleta".

NIS pod pritiskom neizvesnosti

Govoreći o trenutnom stanju Naftne industrije Srbije, Mijušković upozorava da stalna geopolitička neizvesnost ima direktan uticaj na poslovanje kompanije.

"Utiče izuzetno. Kao kompanija koja snabdeva oko 80 odsto tržišta, NIS ima probleme i u operativnom funkcionisanju i u strateškom planiranju", rekao je on.

Posebno je ukazao na poteškoće u sistemu plaćanja i ograničenja koja utiču na svakodnevno poslovanje.

"Imamo ograničenja u plaćanju karticama, pa se koriste alternativni sistemi poput keša ili domaćih platnih rešenja. Čak i tu dolazi do problema u praksi, što otežava rad i kompaniji i korisnicima", naveo je Mijušković.

Euronews

Osvrćući se na stanje na svetskom tržištu nafte, profesor Ekonomskog fakulteta ističe da su geopolitičke tenzije, uključujući situaciju u Ormuskom moreuzu, glavni faktor nestabilnosti cena.

"To je velika nepoznanica. Situacija se menja iz dana u dan i dovodi do stalnih poremećaja na tržištu. Svako smanjenje ponude odmah utiče na rast cena", rekao je on.

Dodaje da globalna tržišta u ovakvim uslovima funkcionišu pod stalnim pritiskom, što povećava neizvesnost za sve zemlje uvoznice energenata.

"Srbija uradila sve što može u kratkom roku"

Govoreći o mogućnosti Srbije da očuva stabilnost cena i snabdevanja u ovakvim okolnostima, Mijušković smatra da su mere države bile pravovremene, ali ograničenog dometa.

"Srbija je, za razliku od mnogih zemalja, preduzela sve mere koje su bile na raspolaganju kako bi zaštitila budžet i građane", rekao je on.

Među tim merama naveo je kontrolu akciza, zabrane izvoza i druge intervencije na tržištu.

Međutim, upozorava da takve politike imaju vremensko ograničenje.

"To su kratkoročne mere. Na duže staze one mogu da oštete budžet i smanje prostor za investicije i razvoj. Zato je važno da se pronađe balans", zaključio je Veljko Mijušković.