Smanjene količine kerozina skraćuju avio-linije? Da li je neminovno poskupljenje i koje hitne mere mogu da se preduzmu

Avio-kompanije počinju da osećaju probleme smanjenja mlaznog goriva zbog zatvaranja Ormuskog zaliva. Prošle sedmice stiglo je upozorenje o sistemskoj nestašici u naredne tri nedelje. Evropske avio-kompanije zatražile su od Evropske unije da izađe sa hitnim merama kako bi se rešile posledice rata u Iranu, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora i rastuću zabrinutost zbog smanjenja količina kerozina. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović kaže za Euronews Srbija da je zbog naftne krize suštinski kerozin verovatno najviše ugrožen jer je najmanje zamenljiv.

On navodi da evropske zemlje mogu da oslobode zalihe kerozina i da tako može da se ublaži barem trenutni uticaj krize.

Profesor naglašava da očigledno i aviokompanije iz cele ove situacije moraju da izvuku određene pouke i da imaju mnogo veće zalihe kerozina u budućnosti. 

"Uglavnom će morati da dođe do nekog skraćivanja linija. Videćemo, zavisi od toga kad će da stane rat", rekao je on. 

Industrijska grupa "Aviokompanije za Evropu" (A4E) zatražila je da EU predstavi mere, uključujući praćenje zaliha mlaznog goriva na nivou EU, privremenu obustavu tržišta ugljen-dioksida EU za avijaciju i ukidanje određenih poreza i pozvala Brisel da razmotri zajedničku nabavku kerozina.

Evropska komisija najavila je da će 22. aprila predložiti paket mera u cilju sanacije posledica iranskog rata na energetsko tržište, ali nije potvrđeno da bi te mere trebalo da uključuju i avio-gorivo. 

"Situacija šokantnija od prvog i drugog naftnog šoka 70-tih" 

Da je situacija sa Ormuskim moreuzom ozbiljna kaže profesor Aćimović. 

"Cela ova situacija sa Ormuskim moreuzom, sa ratom, izazvala je neverovatnu nafnu krizu, koja je verovatno mnogo više šokantna nego čak i one krize od pre 50 godina, prvi i drugi naftni šok koji su bili 70-tih godina 20. veka", rekao je on. 

U crnim prognozama provejava da će nafta da ode na 150, pa čak i na 200 dolara za barel, a Aćimović naglašava da to niko ne bi mogao da izdrži. 

"Nisu samo problem avio-kompanije, problem su poljoprivredni proizvodi, prehrambeni proizvodi, đubrivo i mnogo toga još. Konačno i mi svi kao kupci, to ne možemo da izdržimo. Suštinski, kerozin je tu verovatno najviše ugrožen jer je najmanje zamenljiv. On je visokooktansko specifično gorivo koje nastaje iz obrade nafte i vrlo malo mogućnosti ima da ga zamenimo. Nažalost, očigledno i avio-kompanije iz ovoga moraju da izvuku određene pouke i da imaju mnogo veće zalihe kerozina u budućnosti, jer će u međuvremenu zaista da dođe do ozbiljnog sunovrata", rekao je on. 

Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

Profesor kaže da se to odnosi i na celu turističku sezona, na primer, u Mediteranu. 

"Sve zemlje koje jako zavise od avio-saobraćaja i od priliva turista avio-saobraćajem - Grčka, Španija, Italija, Turska, Hrvatska - naći će se u problemu kada je reč o turističkom prilivu. Sve te zemlje koje imaju more i u koje veliki broj turista dolazi avionom, praktično će biti u velikom problemu potencijalnog smanjenja broja turista koji neće doći avionom. Možda neće doći ni automobilima jer ako cena nafte nastavi da raste, onda neće doći ni kolima. Dakle, turizam će biti jako ugrožen u velikom broju mediteranskih zemalja", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Koliko će da skoče cene avio-prevoza

U poslednjih mesec i po dana, kaže Aćimović, postoji ogroman disbalans na globalnom nivou od najmanje 20 odsto u smislu nedostatka ponude nafte. 

"Nedostatka ponude 20 odsto, a tražnja ista, pa samim tim cena avionskog prevoza mora da ide gore", rekao je on. 

Da bi tržište moglo da krene da se smiruje, strateški i politički gledano, prvo rat mora da se završi, kaže Aćimović. 

"Nije sad samo ovde poenta da se tržište smiruje, nego da se izbalansira globalni odnos između ponude i tražnje za naftom i naftnim derivatima, uključujući i kerozin", rekao je profesor. 

Prema njegovim rečima, u Persijskom zalivu su instalacije za proizvodnju nafte dobrim delom ili porušene, ili su sami prekinuli da rade da ne bi bili porušeni, ili je nafta na tankerima i ne može da prođe Ormuski moreuz. 

"Drugim rečima, veliki globalni problem. Naravno da će to sve da se smiruje, ali neće tako brzo. Čak i kad bi rat stao danas, kad bi sve poteškoće stale danas, neko dovođenje u normalu globalne ponude i tražnje za naftnim derivatima će se dešavati tek za nekoliko meseca", rekao je Aćimović.