Rast euribora i inflacije pod pritiskom globalnih sukoba, stručnjaci ukazuju na domino efekat: Sledi period stagflacije

Rast cena energenata, geopolitički sukobi i neizvesnost na svetskim tržištima već se odražavaju na finansijski sistem, uključujući i euribor, koji direktno utiče na rate stambenih kredita građana. U tom kontekstu, sve su glasnija upozorenja da bi inflacija mogla dodatno da raste, dok se prostor za ekonomsku stabilnost sve više sužava.

O ovim trendovima za Euronews Srbija iz Gračanice govorio je ekonomski analitičar Dominik Raškaj, koji smatra da se globalna ekonomija nalazi u "domino efektu" koji se teško može kontrolisati.

"Pokrenuli smo jedan domino efekat. Vidimo da jedno vuče drugo, da sve one prognoze koje smo imali unazad šest meseci, koje su davale pozitivan rast, danas više ne važe", rekao je Raškaj, dodajući da se, kako tvrdi, tržišna kretanja u velikoj meri vezuju za političke odluke i globalne sukobe.

On navodi da već postoje signali usporavanja u građevinskom sektoru u Evropi, kao i zatezanja kreditnih uslova kod banaka, što bi moglo da se prelije i na region.

Na pitanje o daljem kretanju euribora, Raškaj upozorava da su prognoze neizvesne i da sve zavisi od globalnih političkih dešavanja.

"Jako bi bilo nezahvalno da donosimo ikakve procene. Sve zavisi od izjava predsednika SAD Donalda Trampa. Može se desiti da preko noći imamo završetak rata, ali i da se sukobi produže", naveo je on.

Prema njegovim rečima, rast kamatnih stopa mogao bi da dovede do toga da krediti postanu sve manje dostupni građanima, uključujući i one manje iznose koji su se ranije koristili za osnovne potrebe.

"Ulazimo u period stagflacije, period mirovanja. Kada nemate potrošnju, pokreće se lančana reakcija koja utiče na celu ekonomiju", istakao je Raškaj.

Euronews

Govoreći o inflaciji, on ocenjuje da energenti nisu jedini faktor rasta cena, već da ključnu ulogu imaju i sirovine poput hrane, đubriva i metala, kao i poremećaji u globalnim lancima snabdevanja.

"Jedna cena kafe može pokrenuti talas poskupljenja. Inflacija danas šeta, danas je 5 odsto, sutra može biti 10%", rekao je on.

Raška upozorava i da bi u slučaju produžene krize domaće ekonomije mogle biti primorane na dodatne mere, poput ograničavanja cena osnovnih proizvoda ili smanjenja poreza na najvažnije namirnice.

Na pitanje koliko privreda može da izdrži trenutni pritisak, procenjuje da bi stabilnost mogla potrajati do sredine godine, ali da bi bez političkog rešenja kriza mogla da se produbi.

"Srbija se tu dobro snašla, mogu reći slobodno, pa čak i Hrvatska. Međutim, ovo je bio test za neke druge zemlje poput Bosne i Hercegovine gde smo imali situaciju da jednostavno ispostavilo se da Bosna i Hercegovina nije imala 100% rezervne nafte. Bilo je na nekih 50 odsto državnih zaliha". 

Ako ne bude mirovnog sporazuma, ući ćemo u duboku stagflaciju i krizu koja će biti teža od one iz 2008. godine, prognozira Raškaj.

"Ja čak procenjujem da će biti i gora iz koje ćemo se jako teško izvući. U drugu ruku, kao stručnjak za tržište rada, smatram da ćemo doći u poziciju da radna mesta koja smo odbijali, jer smo previše bili bahati, molićemo sad za ta radna mesta koja su nam se nudila da imamo taj stabilan i siguran posao. Kako god okrenemo, kriza je pred vratima i da dođe do sporazuma do kraja godine nećemo imati stabilno tržište", zaključio je Raškaj.