Cene goriva u Evropi pre rata u Iranu i posle primirja: Gde su najviše porasle?

Cene goriva u Evropi naglo su porasle nakon američko-izraelskih napada na Iran i ubrzo dostigle vrhunac. Iako su nakon primirja umereno opale, i dizel i benzin i dalje su znatno skuplji nego pre napada, prenosi Euronews.

Cene goriva u Evropi i dalje su u proseku više za 12 odsto od početka američko-izraelskih napada na Iran, uprkos krhkom primirju. Cene benzina širom EU naglo su porasle nakon što su SAD i Izrael krajem februara 2026. napali Iran, i još se nisu u potpunosti oporavile — iako primirje i dalje traje.

Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su seriju napada na Iran 28. februara 2026. Teheran je odgovorio uzvratnim napadima širom regiona. Vašington i Teheran dogovorili su primirje 8. aprila, iako je ono i dalje nestabilno.

Cene goriva naglo su porasle globalno, uključujući i Evropu, pre nego što su nakon primirja umereno pale. I dalje su znatno iznad nivoa pre napada u većem delu kontinenta. Na osnovu nedeljnog biltena Evropske komisije o nafti, Euronews Business analizirao je promene cena goriva širom Evrope, upoređujući cene 23. februara i 20. aprila 2026.

U tom periodu, prosečna cena benzina u EU (Euro-super 95) porasla je sa 1,64 evra na 1,83 evra po litru — što je rast od 12 odsto.

Belgija, Češka i Bugarska zabeležile su najveći rast, po 22 odsto. Među četiri najveće ekonomije EU, Francuska je imala najveći skok od 18 odsto, zatim Nemačka sa 15 odsto. Italija (sedam odsto) i Španija (tri odsto) imale su umereniji rast. Na Malti cena benzina nije promenjena.

U Grčkoj je rast iznosio 17 odsto, dok su Finska i Danska porasle za po 14 odsto. Mađarska je zabeležila rast od 13 odsto, Holandija 11 odsto, a Irska 10 odsto. Ove promene izražene su u evrima, pa su kursne razlike mogle uticati na rezultate u zemljama van evrozone.

Rast cena dizela dvostruko veći nego kod benzina

Cene dizela porasle su još naglašenije. Prosečna cena dizela u EU porasla je sa 1,59 na 2,01 evro po litru — što je rast od 26 odsto, više nego dvostruko u odnosu na benzin.

Tanjug AP/Thomas Padilla

Bugarska je zabeležila najveći skok od 43 odsto. Francuska (36 odsto), Estonija (35 odsto) i Belgija (33 odsto) imale su rast od najmanje trećine. Rast cena dizela premašio je 30 odsto i na Kipru, u Hrvatskoj i Letoniji.

Među velikim ekonomijama, Francuska je druga po rastu sa 36 odsto. Za razliku od benzina, Španija je zabeležila rast od 27 odsto, iznad proseka EU. Italija je imala rast od 24 odsto, a Nemačka 23 odsto.

Na Malti nije bilo rasta cena dizela. Najmanji rast zabeležen je u Mađarskoj i Rumuniji (po 13 odsto), kao i u Poljskoj (15 odsto).

Cene pre i posle krize

Poređenje cena pre napada i nakon primirja pokazuje gde je gorivo najskuplje, a gde najjeftinije u Evropi.

Na dan 20. aprila, Holandija ima najvišu cenu benzina u Evropi — 2,28 evra po litru. Slede Danska (2,22), Nemačka (2,11), Grčka (2,03) i Francuska (2,02), sve iznad dva evra.

Najjeftiniji benzin ima Malta (1,34 evra), zatim Poljska (1,41) i Bugarska (1,47). Španija je četvrta najjeftinija sa 1,52 evra.

Holandija prednjači i po cenama dizela, sa 2,30 evra po litru. Slede Finska (2,25), Francuska (2,24), Danska (2,22) i Belgija (2,19).

Francuska, Nemačka (2,13) i Italija (2,11) nalaze se pri vrhu među velikim ekonomijama. Španija je jedina velika ekonomija ispod proseka EU kada je reč o cenama dizela.

Malta se izdvaja sa najnižom cenom dizela od 1,21 evro po litru, dok je sledeća najniža cena u Poljskoj — 1,64 evra.

Kretanje cena tokom krize

Nedeljni podaci od početka 2026. pokazuju kako je sukob podigao cene goriva širom EU i u četiri najveće ekonomije.

Cene su počele da rastu i pre samih napada — benzin je porastao sa 1,64 evra po litru 23. februara na skoro 1,90 krajem marta, dok je dizel porastao sa 1,60 na više od 2,06 evra. Oba goriva dostigla su vrhunac početkom aprila, pri čemu je dizel nakratko prešao 2,10 evra.

Nakon primirja, cene su počele blago da padaju, ali su i dalje znatno iznad nivoa pre napada.

Porezi čine veliki deo cena goriva u Evropi. Prema podacima Eurostata za 2024. godinu, vozila na benzin činila su 67 odsto novih registracija, dizel 17 odsto, a potpuno električna vozila 14 odsto.