Ko najviše štedi: Istraživanje pokazuje da 74 odsto građana Srbije ima neki oblik štednje

Građani Srbije štede više nego ranije, ali novac i dalje mnogi ne drže u bankama. Dok jedni biraju sigurnost računa i kamate, drugi se oslanjaju na gotovinu ili nekretnine. Rezultati prvog godišnjeg istraživanja AikBank Puls štednje o stavovima  i navikama građana o štednji pokazali su da u Srbiji 74 odsto građana ima neki oblik štednje.

Građani Srbije uštedili su više od 2,6 milijardi evra, pokazuju rezultati izdrživanja AikBank.

Više od polovine tog iznosa odnosi se na oročenu štednju, koja premašuje 1,36 milijardi evra.

Ipak, u poređenju sa Evropom, Srbija i dalje štedi manje.

Depoziti građana čine oko 19 odsto BDP-a, dok je evropski prosek 54 odsto.

"Odnos između dinarske i štenje u stranim valutama menja se s vremenom. Nekada je taj procenat bio ispod 10 odsto što se tiče dinarske štenje. U međuvremenu, on je dostigao procenat od blizu 25", rekao je predsednik Izvršnog odbora AikBank Petar Jovanović.

Jedan od razloga za rast dinarske štednje je stabilan kurs, kažu u Udruženju "Efektiva".

Podsećaju da je tokom prošle godine evro u pojedinim periodima čak gubio vrednost u odnosu na dinar, što je deo građana podstaklo da novac čuva u domaćoj valuti.

"Naročito kada uzmemo obzir da su kamatne stope na dinare veće, i plus ne postoji porez na kapitalnu dobit, dakle nema poreza, dok kod štednje u evrima i na onu kamatu koju dobijemo na kraju, dakle mora da se plati porez od 10 odsto", rekao je za Euronews Srbija Dejan Gavrilović iz tog udruženja.

Ko najviše štedi

Istraživanje pokazuje da žene štede češće od muškaraca, a da su najdisciplinovanije štediše građani između 30 i 39 godina.

Nikoleta Vukovic / Panthermedia / Profimedia

Najviše štede stanovnici Beograda i Šumadije.

Iako je poverenje građana pre 30 godina bilo poljuljano, bankarski sektor danas tvrdi da je sistem stabilan.

Podsećaju i da su depoziti u bankama osigurani do 50.000 evra.

“Poverenje u banke raste iz godine u godinu. Mi svake godine imamo povećanje štednje koja se nalazi u bankama“, rekao je Jovanović.

Iz Udruženja "Efektiva" poručuju da razloga za štednju, ipak ima, posebno zbog kamata koje na štednju u evrima dostižu oko četiri odsto, dok su na dinarsku štednju i više.

“Čini mi se da je prošle, pretprošle godine to čak u nekom trenutku bilo i 1,5, maksimum, pa se onda prošle godine možda povećalo do nekih 2,5-3, ako je neka banka imala akciju. Evo, tih četiri odsto je u principu dobra kamatna stopa", rekao je Gavrilović.

Četvrtina građana još ne štedi, a najveći motiv za početak štednje za većinu bi bila veća plata ili penzija.