Oštrije kvote i carine na čelik od 1. jula u okviru EU: Srbija traži rešenje da se zaštiti
Komentari06/05/2026
-17:29
Od 1. jula stupa na snagu dogovor o pooštravanju pravila za uvoz čelika postignut u okviru Evropske unije. To bi moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora. Godišnja kvota za bescarinski uvoz smanjena je za 47 odsto, dok će se na sav uvoz van te kvote plaćati carina od 50 odsto. I sindikati zbog toga pozivaju državu da što pre počne sa opsežnom diplomatskom akcijom kako bi na vreme sprečila negativne posledice. O ovoj temi za Euronews Srbija govori Zoran Marković, predsednik samostalnih sindikata metalaca Srbije.
"Konkretno za sve radnike u Srbiji, u privrednom i u realnom sektoru, dolazi do još jednog udarca, da kažem, ili gubitka radnih mesta. Ovo što je sindikat pokušao da prenese jeste opasnost za zatvaranje mnogih pogona, jer samim ovim kvotama dekarbonizacije, gde se uvozi i kvota i same ove kvote koje su došle, da kažem, u ovom nezgodnom trenutku od 1. jula, su jedan kontinuirani nastavak, da kažem, problema sa kojim se mi u Srbiji srećemo. Napomenuo bih odbrambenu industriju koja još od prošle godine, od juna, meseca ima zabranu izvoza naoružanja. Automobilska industrija koja je u velikom problemu zbog kineskih automobila, a i sadašnjih najava premijera predsednika Trampa, i ova situacija sa čelikom da od 1. jula faktički mi možemo da dođemo i kroz karbonsku taksu, gde gubimo, da kažem, povećavamo cenu proizvoda za 15 odsto, dolazimo u situaciju da će mnogi pogoni da nam budu zatvoreni ili sa smanjenim kapacitetom", kaže Marković.
Euronews Srbija
Cilj mera Evropske unije u sektoru čelika nije kažnjavanje pojedinačnih država, već zaštita sopstvenog tržišta i radnih mesta, ocenjuje Zoran Marković. Kako navodi, reč je o industriji koja direktno utiče na oko 2,5 miliona zaposlenih u EU, zbog čega Brisel nastoji da spreči poremećaje koji bi mogli dovesti do ozbiljnih posledica po proizvodnju i zaposlenost. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se dosadašnji tempo uvoza čelika nastavio do kraja 2027. godine, količine bi praktično pokrile višegodišnje potrebe Unije, što bi moglo da dovede do kolapsa tržišta.
Istovremeno, ukazuje da bi takve mere mogle imati negativan efekat i na zemlje kandidate, uključujući Srbiju, zbog čega očekuje dodatni prostor za pregovore i prilagođavanje uslova.
"Cilj Evropske unije nije da kažnjava države, već da zaštiti svoje tržište i oko 2,5 miliona radnih mesta. Ako bi se nastavio dosadašnji uvoz čelika do kraja 2027. godine, to bi praktično pokrilo višegodišnje potrebe EU i dovelo do kolapsa. Zato Unija štiti svoje radnike i fabrike. Mi apelujemo na državu da pokuša da pregovara, jer kao kandidat za članstvo očekujemo da EU pokaže razumevanje i ponudi povoljnije uslove. U suprotnom, postoji ozbiljan rizik od gubitka radnih mesta", navodi on.
Euronews Srbija
U Smederevskoj železari trenutno je zaposleno oko 4.400 radnika, dok dodatnih 300 radi u pogonima u Šapcu, a značajan broj ljudi angažovan je i indirektno kroz povezane delatnosti. Kako upozorava, najavljene kvote i promene koje bi stupile na snagu od 1. jula mogle bi ozbiljno da ugroze zaposlenost u ovom sektoru. Prema njegovim rečima, u riziku je između 1.500 i 2.000 indirektnih radnih mesta, a u najgorem scenariju moglo bi doći i do smanjenja ukupnog broja zaposlenih za oko 50 odsto. Iako takav epilog još nije izvestan, Marković ističe da je reč o realnoj opasnosti koja ne pogađa samo železaru u Smederevu, već i širi metalni sektor.
"U Smederevu imamo oko 4.400 radnika, u Šapcu oko 300, a indirektno još između 1.500 i 2.000 ljudi zavisi od ovog sistema. Sa najavljenim kvotama i promenama od 1. jula, postoji realna opasnost da dođe do smanjenja zaposlenosti, čak i do 50 odsto. Nadamo se da do toga neće doći, ali rizik je veliki - ne samo za železaru u Smederevu, već i za ceo sektor metala i sve koji su na njega naslonjeni", kaže on.
Povezane vesti
Smederevska železara većinu svoje proizvodnje plasira na inostrana tržišta, pa promene u trgovinskim pravilima Evropske unije direktno utiču na njeno poslovanje:"Čak oko 70 odsto proizvedenog čelika odlazi u izvoz, dok je domaće tržište nedovoljno da apsorbuje postojeće kapacitete. I pored pokušaja države da zaštiti domaću proizvodnju ograničavanjem uvoza iz regiona, obim proizvodnje i dalje prevazilazi potrebe Srbije".
Euronews Srbija
Dodatni pritisak dolazi kroz pooštravanje evropskih mera - uz kvote i povećane carine, uvedene su i strože kontrole celokupnog lanca proizvodnje, uključujući i polufabrikate poput slabova. Takve promene dodatno otežavaju plasman proizvoda i povećavaju neizvesnost za industriju. Marković upozorava da posledice ne pogađaju samo železaru, već i čitav metalni sektor koji je u velikoj meri vezan za izvoz i posebno za automobilsku industriju.
U tom kontekstu, očekuje se da država kroz diplomatske i ekonomske kanale pokuša da obezbedi povoljnije uslove, uključujući veće bescarinske kvote ili dodatne investicije i subvencije, imajući u vidu status Srbije kao kandidata za članstvo u EU.
Euronews Srbija
"Železara u Smederevu skoro 70 odsto proizvodnje izvozi, jer domaće tržište ne može da apsorbuje te kapacitete. Čak i da posmatramo šire regionalno tržište, te količine bi bile višak. Problem dodatno komplikuju mere Evropske unije – osim kvota i carina koje su povećane za oko 50 odsto, pooštrene su i kontrole polufabrikata, što otežava izvoz. To predstavlja realnu opasnost za radna mesta, ne samo u Smederevu, već u celom metalnom sektoru. Očekujemo da država kroz pregovore pokuša da obezbedi bolje uslove, poput većih bescarinskih kvota ili podrške kroz investicije, jer smo kandidat za članstvo u EU. U suprotnom, posledice će se preliti i na druge grane, posebno na automobilsku industriju za koju naša proizvodnja najvećim delom radi", tvrdi predsednik samostanik metalaca Srbije.
Komentari (0)