RZS: Privreda Srbije ostvarila u prvom kvartalu realni rast BDP od 3,2 odsto

Privreda Srbije ostvarila je u prvom kvartalu 2026. realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a glavni pokretač rasta bio je sektor usluga, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U objavljenoj publikaciji "Trendovi za prvi kvartal 2026", navedeno je da je privatna potrošnja u ovom periodu u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine povećana za 4,9 odsto i doprinela je pozitivnom kretanju BDP-a sa 2,9 procentnih poena, dok su investicije porasle za 1,4 odsto, a izvoz i uvoz zabeležili rast od 4,6 odnosno 3,6 odsto i doprinele kretanju BDP-a od 2,6 i 2,1 procenthnih poena.

Istovremeno, industrijska proizvodnja u periodu januar - mart 2026. bila je za 0,8 odsto niža nego godinu dana ranije i pad je registrovan u sva tri sektora, odnosno u prerađivačkoj industriji (0,4 odsto), rudarstvu (3,2 odsto) i snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (0,9 odsto).

U okviru prerađivačke industrije, u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period 2025. rast je zabeležen u devet od 24 oblasti, a među granama koje su ostvarile najveći rast izdvojili su se proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa povećanjem od 51,5 odsto, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata sa rastom od 6,2 odsto, kao i proizvodnja proizvoda od gume i plastike, koja je porasla za 5,3 odsto.

U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija proizvodnja je u prva tri meseca 2026. bila za 0,9 odsto niža nego u istom periodu prošle godine, a posmatrano po mesecima, pad proizvodnje ostvaren je u sva tri meseca, odnosno u januaru je bio minus 0,8 odsto, u februaru minus 1,6 odsto i u martu minus 0,1 odsto. I proizvodnja sektora rudarstvo u prva tri meseca 2026. beleži pad od 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema podacima RZS-a u prvom kvartalu 2026. građevinska aktivnost povećana je za 1,7 odsto u tekućim cenama, ali je u stalnim cenama zabeležen pad od pet odsto.

Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama beleži rast od 25,4 odsto, a na ostalim građevinama kao što su saobraćajnice, cevovodi, složene industrijske građevine i slično ostvaren je pad od 21,5 odsto u stalnim cenama.

Statistički podaci pokazuju i da je rast vrednosti izvedenih radova ostvaren jedino u Beogradskom regionu, gde je iznosio 35 odsto u stalnim cenama, pre svega zahvaljujući radovima na pripremama za međunarodnu specijalizovanu izložbu Expo 2027.

Vrednost građevinskih radova u posmatranom kvartalu opala je u odnosu na isti kvartal prethodne godine u Regionu Vojvodine, za 17,2 odsto u stalnim cenama, a u ovom regionu vrednost građevinskih radova je povećana na stambenim i nestambenim zgradama, dok je na ostalim građevinama smanjena.

U Regionu Južne i Istočne Srbije vrednost izvedenih građevinskih radova, u stalnim cenama, smanjena je za 13,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i pad je najizraženiji kod građevina saobraćajne infrastrukture i nestambenih zgrada. Najveći pad vrednosti izvedenih građevinskih radova zabeležen je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i to od 31,7 odsto u stalnim cenama, u odnosu na isti period prethodne godine, a posmatrano prema vrsti građevina, rast vrednosti građevinskih radova zabeležen je jedino kod nestambenih zgrada.

Broj izdatih građevinskih dozvola

Podaci RZS pokazuju i da je broj izdatih građevinskih dozvola u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period 2025. povećan za 8,9 odsto na 6.043 dozvole, ali je ukupna predviđena vrednost radova po tim dozvolama smanjena za 47,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Najveći broj izdatih dozvola (4.944) odnosi se na izvođenje radova na zgradama, a ostatak (1. 099) na radove u vezi sa saobraćajnom infrastrukturom, cevovodima i složenim industrijskim građevinama.

Ukupna predviđena vrednost radova, prema izdatim dozvolama, u prvom kvartalu 2026. iznosi 237.324 miliona dinara što predstavlja pad od 47,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a preciznije najveće učešće u predviđenoj vrednosti u prvom kvartalu ima Beogradski region (37,1 odsto), zatim slede Region Vojvodine (29,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (17,2 odsto) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (16 odsto).

Statistički podaci pokazuju i da je spoljnotrgovinska razmena u prva tri meseca ove godine pokazala rast izvoza i vrednost izvoza robe povećana je za 7,1 odsto u odnosu na isti period 2025, dok je uvoz porastao za 0,3 odsto. Najveći doprinos izvozu dala je prerađivačka industrija, čiji je izvoz povećan za 9,1 odsto, dok je sektor rudarstva zabeležio rast izvoza od 25,4 odsto.

Srbija je u prva tri meseca ove godine ostvarila trgovinski suficit sa 14 evropskih zemalja u ukupnom iznosu od oko 1,3 milijarde evra, pri čemu je najveći suficit ostvaren sa Crnom Gorom, u vrednosti od 274 miliona evra. Najveći trgovinski deficit u posmatranom periodu zabeležen je sa Kinom i iznosio je oko milijardu evra.

Promet u trgovini na malo u prvom kvartalu 2026. porastao je za 8,6 odsto u stalnim cenama, a 9,3 odsto u tekućim cenama, dok je promet u trgovini na veliko povećan za 5,7 odsto u stalnim i 7,6 odsto u tekućim cenama.

Podaci RZS pokazuju i da je prosečna godišnja inflacija u prvom kvartalu ove godine iznosila 2,6 odsto, a najveći doprinos rastu potrošačkih cena dali su električna energija, zdravstvo, komunalne usluge, duvan i voće.

Cena električne energije za domaćinstva u prvom kvartalu ove godine bila je za 9,6 odsto viša nego godinu dana ranije, dok je cena voća porasla za 11,9 odsto.

Broj nezaposlenih 

U Srbiji je u prvom kvartalu 2026. bilo zaposleno 2,836 miliona ljudi, dok je broj nezaposlenih iznosio 276.300, a van radne snage bilo je 2.478 600 lica starijih od 15 godina. Stopa nezaposlenosti ostala je na nivou od 8,9 odsto, nepromenjena u odnosu na kraj 2025. godine, dok je broj nezaposlenih neznatno smanjen, uz istovremeni pad broja lica van radne snage za 14.700.

Regionalno posmatrano, stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2026. u poređenju sa prethodnim kvartalom, beleži rast u Regionu Južne i Istočne Srbije, sa 12,4 odsto na 13,7 odsto i Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, sa 8,2 odsto na 8,3 odsto, dok je pad zabeležen u Beogradskom regionu, sa sedam odsto na 6,5 odsto i Regionu Vojvodine, sa 8,9 odsto na 8,4 odsto.

Podaci RZS pokazuju i da je prosečna neto zarada u Srbiji u prvom kvartalu dostigla 118.736 dinara, što predstavlja nominalni rast od 11,7 odsto i realni rast od 8,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u odnosu na četvrti kvartal 2025, nominalno viša za 2,7 odsto, a realno za 1,8 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata za prvi kvartal 2026. iznosila je u javnom sektoru 124.101 dinar , a 116.561 dinar van javnog sektora. Najviše prosečne zarade zabeležene su u oblasti računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti, gde su iznosile 312.391 dinar.

Kada je reč o turističkom sektoru, statistički podaci pokazuju da je nastavio rast, pa je u prvom kvartalu ostvareno 2,7 miliona turističkih noćenja, što je za 6,5 odsto više nego godinu dana ranije.

Domaći turisti ostvarili su 50,5 odsto svih noćenja, dok su strani učestvovali sa 49,5 odsto. Najposećenije destinacije bili su Beograd, Zlatibor i Kopaonik. U periodu januar - mart 2026. Srbiju su posetili strani turisti iz oko 50 različitih zemalja sveta, a najveći broj noćenja (81,3 odsto) ostvarili su turisti iz Evrope.

Tri zemlje čiji su turisti ostvarili najviše noćenja su Turska (130,9 hiljada), Ruska Federacija (128,8 hiljade) i Severna Makedonija (125,4 hiljada), a potom slede posetioci iz Kine (85 hiljada), Bosne i Hercegovine (82,2 hiljade).