Kako snažiti srpske kompanije i šta je ključno za ulazak na jedinstveno tržište EU?

Evropska unija je ubedljivo najvažnije izvozno tržište Srbije, pa se postavlja pitanje da li je spremna za uključivanje u jedinstveno tržište Evropske unije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini oko 65 odsto ukupnog izvoza Srbije bilo je usmereno ka zemljama EU, a najveće pojedinačno izvozno tržište je Nemačka gde su glavni izvozni proizvodi automobilske komponente, električna oprema i mašine. 

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da Srbija spremna za jedinstveno tržište EU, ali naglašava da domaće kompanije moraju da postanu dobavljači velikih investitora, dok EU istovremeno ne bi trebalo da uvodi nove prepreke.

Da domaće firme već ostvaruju dobre rezultate na evropskom tržištu navodi Stanić za Euronews Srbija.

On je rekao da Srbija beleži rast izvoza u Evropsku uniju, uključujući i rast izvoza u Nemačku, bez obzira na to što postoji stagnacija u nemačkoj privredi.

"Mi smo ušli u suficit u razmeni sa Nemcima. S druge strane, uvode se ograničenja kao što su kvote na izvoz čelika, ograničenja za kamiondžije, CBAM, razne necarinske barijere", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Koje su prepreke

Stanić, međutim, rekao da se srpske kompanije suočavaju sa pojedinim trgovinskim i regulatornim barijerama koje postavlja Evropska unije, navodeći kvote na izvoz čelika, ograničenja za boravak kamiondžija u zemljama EU, kao i mehanizam CBAM kojim Evropska unija uvodi dodatne troškove za proizvode sa visokim emisijama ugljenika.

Stanić kaže da srpskim firmama ne treba uvoditi ograničenja i time ograničavati njihovu poziciju na evropskom tržištu koje su uspeli svojim radom i zalaganjem da postignu. 

"Prvo, nemojte ograničavati ono što već imamo", rekao je Stanić i napomenuo da je važno da se postojeći pristup tržištu dodatno ne ograničava novim administrativnim i regulatornim barijerama koje postavlja EU.

On kaže da robu iz Srbije na tržište EU mora neko da preveze, pa samim tim više i da radi i da više vremena provodi na teritoriji Evropske unije, a ne da se u tom pogledu uvode ograničenja.

Čelik koji se izvozi iz Srbije, a koji proizvodi kineska firma, kupovale su evropske firme.

profimedia

 

"To je njima doprinosilo konkurentnijoj proizvodnji, nižim troškovima proizvodnje, a sad su usmereni da uzimaju čelik koji je skuplji, i samim tim to dovodi do povećanja troškova i manje konkurentnosti", rekao je on. 

Ključ je u domaćim dobavljačima 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da će morati mnogo snažnije da se radi na razvoju srpskih kompanija kako bi privreda bila spremna za konkurenciju na tržištu EU. 

Srpske firme, navodi Stanić, nisu konkurentne evropskim, na primer, u proizvodnji letelica, ali da svakako jesu u proizvodnji mašina, uređaja, auto-delova, u oblasti poljoprivrede i u IT sektoru.

Jedan od novih ekonomskih politika Srbije, kako je najavio Vučić, biće snažniji rad na tome da srpske kompanije učestvuju u reindustrijalizaciji zemlje jer, kako je on dodao, Srbija više ne može da se oslanja isključivo na strane direktne investicije, već mora da razvija sopstvenu industrijsku bazu.

Stanić kaže da su Srbiji i dalje potrebne strane investicije, ali uz uključivanje što više domaćih firmi u lanac snabdevanja velikih stranih kompanija. 

"Onda mi možemo da im damo tehničku i finansijsku podršku. Upravo je snaga domaćih malih i srednjih firmi, koji bi bili dobavljači ovih velikih, ono što čini snažnu nemačku privredu, takozvani Mittelstand koji kod nas mora da bude snažniji", rekao je on.

Stanić kaže da bi država mogla da pomogne ubeđivanjem stranih investitora i njihovih vlada da je to bitno i zbog podizanja evropske ekonomske autonomije koja treba da se zasniva na povećanju samodovoljnosti, tako što će koristiti robu iz Srbije, a ne iz nekog udaljenog vanevropskog tržišta.

"Mora se odustati od maksimizacije profita zarad održivosti. To podrazumeva da imate u zemljama Evrope, što uključuje i Srbiju, održivu i dugoročnu dinamiku i da na osnovu toga privreda može dugoročno da ima stope rasta i razvoja", rekao je on.

Stanić je rekao da bi država trebalo da pomogne i u tome da mala i srednja preduzeća dobiju različite standarde, kao što su zdravstveni, bezbednosni i standardi kvaliteta, kako bi mogli da uđu u lanac snabdevanja vrlo zahtevnih velikih stranih firmi koje posluju u Srbiji. 

"Bitno je naglasiti i da država mora da radi na zelenoj transformaciji, podizanju kapaciteta obnovljivih izvora energije da nas ne bi ograničavali kroz CBAM, na očuvanju makroekonomske stabilnosti i na rešavanju pitanja koje zahteva privreda", rekao je on.