Od Ormuskog moreuza do Crnog mora: Kako se steže obruč oko svetskog tržišta nafte

Tržište nafte do sada je pokazivalo izuzetnu otpornost, ali ta sposobnost prilagođavanja sada se suočava s najvećim izazovom od početka rata s Iranom.

Zahvaljujući izvanrednoj snalažljivosti energetske industrije, posledice najvećeg naftnog šoka u istoriji u velikoj meri nisu se prelile na potrošače kroz nekontrolisanu inflaciju i nagli rast troškova života. Tokom sukoba cena sirove nafte jeste dostigla neprijatno visoke nivoe, ali nije prišla ni 128 dolara po barelu, koliko je iznosila 2022. godine, niti istorijskom maksimumu od 146 dolara neposredno pre velike finansijske krize 2008. godine, prenosi CNN.

Međutim, pritisak na Bliskom istoku ubrzano raste, a najnovija eskalacija sukoba mogla bi da pogura cenu nafte daleko iznad tih već zabrinjavajućih rekorda.

"Sukob je ušao u znatno opasniju fazu", ocenjuje Helima Kroft, direktorka za globalnu strategiju u RBC Capital Markets. "To bi moglo da uzdrma dosadašnje uverenje da tržište uvek pronađe alternativno rešenje."

U četvrtak je cena nafte prvi put od maja premašila 100 dolara po barelu. Cena benzina stabilno je iznad četiri dolara po galonu, dok je dizel premašio 5,20 dolara. Istovremeno, tržište obveznica pokazuje da investitori sada više nego ikada tokom drugog mandata predsednika Donalda Trampa strahuju od novog talasa inflacije.

Svi faktori koji su prethodnih pet meseci sprečavali nagli rast cena nafte u međuvremenu su ili oslabili ili potpuno nestali. Tržište se sve teže odupire pritiscima.

Problemi sa transportom nafte

Ranije: Nafta je uspevala da zaobiđe ratnu zonu preko Crvenog mora.
Sada: Snabdevanje je blokirano na dve ključne pomorske tačke.

Iranski napadi na tankere u Ormuskom moreuzu gotovo su zaustavili transport sirove nafte kroz jedan od najvažnijih svetskih plovnih puteva. Tržište je pronašlo privremeno rešenje: oko sedam miliona barela dnevno preusmeravano je cevovodima prema Crvenom moru, umesto ka Persijskom zalivu, navodi JPMorgan.

Međutim, i taj alternativni pravac sada je ugrožen. Prema proceni Capital Economics, blokada moreuza Bab el-Mandeb, koju sprovode Huti, zatvorila je još jedan važan izlaz za oko pet miliona barela saudijske nafte dnevno.

Saudijska Arabija deo nafte može da preusmeri preko Sueckog kanala, ali najveći potpuno natovareni tankeri ne mogu da prođu zbog ograničene dubine kanala, upozorava Nataša Kaneva iz JPMorgana. Čak i kada se teret prebaci na manje brodove, put preko Mediterana i oko Afrike produžava uobičajeno četvoronedeljno putovanje na čak osam nedelja.

Osiguranje brodova

Ranije: Brodovi su plaćali visoke premije za ratni rizik, ali su ipak mogli da se osiguraju.
Sada: Polise više neće važiti za brodove koji Iranu plaćaju prolaz.

Tokom sukoba brodovi koji su prolazili kroz Ormuski moreuz mogli su da dobiju osiguranje, iako po znatno višoj ceni. Međutim, Udruženje londonskih osiguravača (Lloyd's Market Association) u četvrtak je dovelo u pitanje da li će takve polise ubuduće uopšte biti dostupne.

AP Photo/Asghar Besharati

Iran je najavio da će ponovo naplaćivati prolaz kroz moreuz u iznosu od jednog do dva dolara po barelu, čime bi po svakom tankeru prihodovao milione dolara. Prema novoj klauzuli koju predlaže LMA, plaćanje takve takse predstavljalo bi kršenje američkih sankcija i bilo bi nezakonito.

U tom slučaju osiguranje broda moglo bi da bude potpuno poništeno, što predstavlja ogroman rizik za brodarske kompanije. Pošto Iran istovremeno poručuje da zadržava pravo da napadne brodove koji odbiju da plate prolaz, brodovi se praktično nalaze u bezizlaznoj situaciji.

Širenje energetske krize

Ranije: Problemi su bili ograničeni na Bliski istok.
Sada: Rusija postaje važan deo globalnog energetskog problema.

Ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije i terminal Kaspijskog naftovoda u Crnom moru dodatno su poremetili svetsko tržište energije.

Napadi su izazvali ozbiljan manjak goriva u Rusiji, zbog čega je Moskva zabranila izvoz dizela. Time je sa svetskog tržišta nestalo oko 800.000 barela dizela dnevno, odnosno približno 12 odsto ukupnog svetskog izvoza dizela, prema proceni Endija Lipoua iz kompanije Lipow Oil Associates.

Napadi u Crnom moru dodatno ugrožavaju i isporuke sirove nafte. Iako Kaspijski naftovod nije među najvećim proizvođačima, njegovo zatvaranje moglo bi da ukloni oko 1,7 miliona barela dnevno sa svetskog tržišta upravo u trenutku kada se zatvaraju i alternativni pravci koji su zaobilazili Ormuski moreuz.

Zalihe nafte

Ranije: Svet je raspolagao velikim viškovima nafte.
Sada: Globalne zalihe približavaju se kritično niskim nivoima.

Najveća razlika između početka rata i današnje situacije jeste količina nafte u skladištima. Pre sukoba globalne zalihe bile su rekordno visoke, ali su u poslednjih pet meseci smanjene za čak 1,3 milijarde barela, navodi Den Pikering iz Pickering Energy Partners.

Poseban problem predstavlja stanje u Sjedinjenim Državama. Američke strateške rezerve nafte od proleća su smanjene za 116 miliona barela i nalaze se na najnižem nivou od 1983. godine. Prema zakonskim ograničenjima, ostalo je još svega oko 60 miliona barela koje bi država mogla da koristi.

I komercijalne zalihe u SAD približavaju se operativnom minimumu. Kada se dostigne taj nivo, više nije moguće održavati normalan protok nafte kroz cevovode samo pomoću gravitacije, što predstavlja ozbiljan tehnički problem. Donald Tramp je još u junu upozorio da bi takva situacija mogla da izazove „ekonomsku katastrofu“ i dovede do poređenja sa predsednikom Herbertom Huverom iz vremena Velike depresije.

Ovoga puta ne može se računati ni na dodatne količine nafte iz Ormuskog moreuza. Tokom kratkotrajnog primirja u junu kroz moreuz je prošlo više od 200 miliona barela. Danas se u njemu nalazi svega 44 tankera, dok ih je neposredno pre potpisivanja Memoranduma o razumevanju bilo čak 97, prema podacima analitičara kompanije Kpler, Naveena Dasa.

Trka s vremenom

Ranije: Kina je raspolagala dovoljnim zalihama da izdrži krizu.
Sada: Ni kineske rezerve neće trajati zauvek.

Pad potražnje za naftom tokom prethodnih pet meseci uglavnom je bio posledica kineske strategije da još pre rata stvori velike zalihe i tako izbegne skupu kupovinu nafte tokom sukoba.

Međutim, Kina ne može beskonačno da se oslanja na postojeće rezerve. Prema proceni Nataše Kaneve, za tri do četiri meseca biće prinuđena da ponovo značajno poveća uvoz.

Zbog toga je svetsko tržište nafte sada u svojevrsnoj trci s vremenom. Uprkos veoma ograničenoj ponudi, cene su i dalje relativno umerene, jer slaba potražnja zasad ublažava pritisak na tržište.

Ipak, ukoliko se sadašnje okolnosti nastave, cene će nastaviti da rastu, smatra Dan Strajven iz Goldman Sachsa. On procenjuje da bi do oktobra cena nafte mogla ponovo da premaši 120 dolara po barelu, što bi bilo blizu maksimuma iz 2022. godine.

Helima Kroft upozorava na još crnji scenario: ukoliko izbije rat širih regionalnih razmera, cena nafte mogla bi prvi put u istoriji da premaši 150 dolara po barelu.