Šta čeka domaće svinjarstvo? Proizvođači strahuju od bolesti, očekuje li se veći uvoz mesa

Epidemija afričke kuge svinja dodatno je opteretila domaću svinjarsku proizvodnju, ali prema rečima Nenada Budimovića iz Privredne komore Srbije, nije glavni uzrok pada stočnog fonda. On u razgovoru za Euronews Srbija navodi da ne očekuje značajniji rast uvoza svežeg svinjskog mesa niti veliki skok cena, dok bi na troškove proizvodnje više mogli uticati energenti, suša i cena stočne hrane.

Budimović problem domaćeg svinjarstva postoji i nezavisno od afričke kuge, dok se proizvođači koji su već pretrpeli gubitke teško odlučuju da ponovo uđu u proizvodnju.

"Epidemija traje već nekoliko godina, ne u Srbiji nego u svetu, i u Evropi“, rekao je Budimović, navodeći da bolest ima periode kada se intenzivira, ali i faze zatišja. Prema njegovim rečima, situacija je zbog toga teško predvidiva.

"Vrlo je nepredvidiva bolest kako će i kojim tempom ići", kaže Budimović.

Država proizvođačima nadoknađuje gubitak životinja koje su evidentirane i za koje su ispunjeni propisani uslovi, odnosno kod kojih su primenjene biosigurnosne mere. Naknada se, kako navodi Budimović, obračunava prema ceni koštanja grla.

Euronews

Ipak, ta nadoknada ne može u potpunosti da pokrije dugoročnu ekonomsku štetu koju proizvođač trpi.

"To, naravno, ne može da bude kompletna nadoknada, jer kad bi se gledala projekcija koliko bi jedna krmača donela prasadi koje bi ušlo u tov i tako dalje, to su već potpuno druge priče“, objašnjava on.

Problem nije počeo sa afričkom kugom

Iako je bolest poslednjih godina dodatno smanjila proizvodne kapacitete, Budimović upozorava da afrička kuga nije jedini razlog zbog kojeg Srbija ima manje svinja.

"Epidemija konkretno nije toliko uticala po broju svinja. Mi imamo, nažalost, pad broja grla u svinjarskoj proizvodnji i bez afričke kuge svinja. Ovo je samo opterećenje više“, kaže on.

Prema procenama Uprave za veterinu, oko 35.000 svinja je eutanazirano ili je uginulo od posledica bolesti, ali Budimović smatra da taj broj sam po sebi ne može presudno da promeni ukupnu sliku domaćeg svinjarstva.

Veći problem vidi u tome što se proizvođači, nakon što jednom izgube životinje zbog zaraze, teško odlučuju da ponovo pokrenu proizvodnju.

"Farmeri koji su već imali susrete, sa tim, vrlo teško se odlučuju da se vrate na tu proizvodnju“, navodi Budimović.

Razlog je, kako dodaje, kombinacija finansijskog rizika, neizvesnih cena i same opasnosti od bolesti.

"Situacija je vrlo nezgodna da se kreće u taj biznis, i neizvesna, ne samo po ceni, nego ovog puta i zbog bolesti“, kaže on.

Da li Srbiji preti veći uvoz mesa?

Jedno od ključnih pitanja za potrošače jeste da li bi smanjenje domaće proizvodnje moglo da dovede do većeg oslanjanja Srbije na uvoz. Budimović, međutim, ne očekuje veliki priliv svežeg svinjskog mesa iz inostranstva.

Srbija već uvozi značajne količine zamrznutog svinjskog mesa iz Evropske unije, prvenstveno iz Španije, ali se ono uglavnom koristi u prehrambenoj industriji, odnosno za proizvodnju mesnih prerađevina.

"To meso se služi za preradu. Kupuje se konfekcionirano meso, znači otkošteno, but, plećka, kare, šta je potrebno za proizvodnju“, objašnjava Budimović.

Takvo meso, kako navodi, nije namenjeno prodaji kao sveže meso u vitrinama trgovina.

"I to meso ne ide kao sveže u vitrine u trgovačkim, u radnjama gde se kupuje. Znači, služi za proizvodnju proizvoda od mesa“, kaže.

Prema njegovim rečima, domaća proizvodnja za sada obezbeđuje dovoljne količine svežeg svinjskog mesa za tržište.

Igor Stramyk, YAY Media AS / Alamy / Profimedia

Uvoz svežeg mesa koje direktno završava u trgovinskim lancima postoji, ali je znatno manji.

"Ima određena količina. To se uglavnom bave trgovci, i kao što kažete, ta količina mesa koja se uveze ide na prodaju u trgovačke lance. Tako da, to je, kažem, manja količina, nekih 3.000, 4.000 tona na godišnjem nivou“, navodi Budimović.

Istovremeno, evropsko tržište suočava se sa sopstvenim problemima. Budimović ukazuje na višak svinjskog mesa u Evropi, između ostalog zbog promena na kineskom tržištu i antidamping carina koje je Kina uvela na evropsko svinjsko meso.

Zbog toga, prema njegovoj proceni, trenutno nema razloga za očekivanje naglog povećanja uvoza svežeg svinjskog mesa u Srbiju.

"Mislim da neće doći do povećanog uvoza samog svinjskog mesa svežeg; zamrznuto ide svojim nekim putem i koristi se za preradu“, kaže Budimović.

Hoće li meso poskupeti?

Za potrošače je ipak najvažnije pitanje kako će se situacija odraziti na cene u mesarama. Budimović ne očekuje značajan rast cena zbog samog uvoza, ali upozorava da na troškove proizvodnje utiče čitav niz drugih faktora.

"Pa, mislim da ne treba očekivati da poskupi", kaže Budimović.

Kako objašnjava, proizvođači nisu opterećeni samo afričkom kugom svinja. Tu su i visoki troškovi energenata, vremenske prilike i suša, kao i cena hrane za životinje.

"Sad ide period pripreme hrane, za narednih godinu dana se sprema hrana u stočarstvu. To će mnogo više uticati, ili je potencijalni uticaj, na cenu nego sama proizvodnja, odnosno uvoz“, navodi on.

Dodatni faktor je i kretanje cena na evropskom tržištu, gde je, prema njegovim rečima, došlo do pada cena svinjskog mesa.

Zbog svega toga, Budimović trenutno ne vidi scenario u kojem bi afrička kuga svinja sama po sebi izazvala veliki poremećaj na tržištu svežeg svinjskog mesa u Srbiji.

Ipak, kako kaže posledice po proizvođače ostaju ozbiljne. Osim neposrednog gubitka životinja i troškova ponovnog pokretanja proizvodnje, najveći izazov bi mogao da bude upravo neizvesnost: proizvođač mora da odluči da li da ulaže u proizvodnju u trenutku kada ne može da zna ni kakva će biti cena hrane, ni cena mesa, ali ni epidemiološka situacija.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.