Cene struje i gasa rastu: Vasiljević za Euronews Srbija objašnjava šta stoji iza energetskog udara

Cene električne energije na tržištima u regionu ovog leta beleže značajan rast, a megavat-sat u večernjim satima u pojedinim periodima premašuje i 700 evra. Istovremeno, cena gasa na evropskom tržištu gotovo je dvostruko viša nego u istom periodu prošle godine. O razlozima velikih oscilacija na energetskom tržištu, mogućem rastu cena struje u Srbiji, ali i situaciji sa gasom i gorivom, govorio je za Euronews Srbija stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević.

Vasiljević objašnjava da se kretanje cena električne energije, kao i kod svake druge berzanske robe, prvenstveno određuje odnosom ponude i potražnje.

„Kao i na svaku berzansku robu: čega ima, to nije skupo; a čega nema, ono košta puno“, rekao je Vasiljević.

Prema njegovim rečima, visoke cene su posledica toga što je potražnja za energijom trenutno veća od količine koja može da se isporuči tržištu. Kao jedan od ključnih razloga naveo je ekstremne klimatske uslove i povećanu potrošnju električne energije za klimatizaciju.

Euronews Srbija

On podseća da je situacija na tržištu donedavno bila potpuno drugačija, kada se u pojedinim periodima električna energija prodavala i po negativnim cenama.

„Od skora smo imali i drugi fenomen, da je struja bila sa negativnom cenom, kada se proizvodilo više nego što je tržište moglo da primi, pa su proizvođači plaćali da neko preuzme njihovu struju da ne bi gasili postrojenja za proizvodnju“, naveo je Vasiljević.

Kako kaže, takve oscilacije pokazuju koliko su energetska tržišta zavisna od trenutnog odnosa ponude i potražnje.

Zašto megavat-sat košta više od 700 evra?

Govoreći o cenama koje u večernjim satima prelaze 700 evra po megavat-satu, Vasiljević je ukazao na jednostavan razlog – upravo tada potrošnja raste, dok proizvodnja iz solarnih elektrana opada.

„Kada sija sunce kako sada sija, preko dana se može nadomestiti jedan deo električne energije od sunčeve energije, to je jasno. Međutim, uveče sunca nema, a i dalje je toplo“, rekao je.

Dodao je da visoke temperature dovode do masovnog uključivanja klima-uređaja, što dodatno povećava potrošnju.

„Evo, izađite napolje, 35, 36 stepeni, veliki broj ljudi uključuje klima-uređaje koji troše struju i koje nema, i onda je ona skupa“, objasnio je Vasiljević.

Na pitanje da li bi ovakve cene mogle da postanu novi standard, odgovorio je da će to zavisiti od toga da li će ekstremni klimatski uslovi postati učestaliji.

„Ukoliko klimatski ekstremi, kao što je sada, kakav ovaj imamo sada, postanu stalni, imaćemo i to kao neki novi standard“, rekao je.

Ipak, smatra da postoji prostor da se energetski sistemi prilagode novim izazovima, kroz njihovu optimizaciju i bolju organizaciju proizvodnje i potrošnje.

Solar nije dovoljan, Srbiji nedostaje skladištenje energije

Vasiljević smatra da rešenje nije samo u povećanju proizvodnje solarne energije. Prema njegovim rečima, nijedan izvor energije samostalno ne može da reši problem.

„Sam solar po sebi ne rešava problem. Niti sam vetar, niti sam termoelektrana, niti hidro, niti nuklearna. Sve to zajedno mora biti upereno na način da se proizvodnja usklađuje sa potrošnjom“, rekao je.

Kada je reč o Srbiji, naveo je da zemlja trenutno ima oko 400 megavata instaliranih solarnih kapaciteta, dok solarna energija čini veoma mali deo ukupnog energetskog miksa.

„Solarna energija čini svega, ne znam, 1% praktično instalirane snage i daje 0,5% električne energije u čitavom energetskom miksu“, naveo je Vasiljević.

LB Studios / ImageSource / Profimedia

On ističe da bi povećanje solarnih kapaciteta bilo korisno, ali da mora biti praćeno mogućnošću skladištenja i distribucije viškova energije.

Kao primer dobre prakse naveo je Bugarsku, koja je poslednjih godina značajno ulagala u skladištenje električne energije.

„Oni sada preko dana skladište energiju, a uveče imaju, bogami, prodaju po velikim cenama ovima koji to moraju da plate po 700 evra“, rekao je Vasiljević.

Prema njegovoj oceni, takav pristup omogućio je Bugarskoj da stabilizuje elektroenergetski sistem i bolje odgovori na velike oscilacije u potrošnji.

Da li Srbiju čeka novo poskupljenje struje?

Na pitanje da li bi visoke regionalne cene električne energije mogle da dovedu do novog poskupljenja u Srbiji, Vasiljević je rekao da je povećanje već nagovešteno.

„Međunarodni monetarni fond je tražio od Srbije da tokom vremena uskladi cene struje. Ja mislim da je sledeće povećanje najavljeno bilo negde za jesen, inače“, rekao je.

Kako je dodao, cena električne energije u Srbiji trenutno je niža nego u zemljama regiona, ali postoji tendencija njenog približavanja regionalnim cenama.

„Naprosto, cena struje u Srbiji nije dovoljna da pokrije kompletno i proizvodnju i troškove transporta, a bogami i gubitke koji se prave u proizvodnji struje“, rekao je Vasiljević.

Gas gotovo dvostruko skuplji nego prošlog leta

Govoreći o rastu cene gasa na evropskom tržištu, Vasiljević je ponovo ukazao na odnos ponude i potražnje.

„Pa, eto, nema ga. Ponovo. Isto to, dakle, onog čega nema, to je skupo“, rekao je.

On je kao jedan od ključnih faktora naveo smanjenu dostupnost ruskog gasa usled rata u Ukrajini i potrebe Evrope da pronađe alternativne izvore snabdevanja.

„Količine gasa koje su dostupne potrošačima su zbog ukrajinske krize i ukrajinskog rata smanjene“, rekao je Vasiljević.

Kako je dodao, te količine moraju da se nadomeste iz drugih izvora, uključujući tečni prirodni gas, koji je skuplji i zahteva složeniju logistiku.

Država akcizama pokušava da ublaži rast cena goriva

Vasiljević je komentarisao i odluku Vlade Srbije da produži privremeno smanjenje akciza na gorivo. On je ukazao da smanjenje akciza direktno utiče na budžetske prihode, zbog čega država mora da pronađe način da nadomesti taj manjak.

„Ako vi smanjite akcizu na bilo koju robu, u ovom slučaju na benzin, ali imate akcizu i na duvan, na alkohol i tako dalje, vi ste smanjili priliv novca u budžet“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja situacija sa NIS-om i potreba za uvozom gotovih derivata.

„Mi nemamo dovoljno svega ostalog i moramo da uvozimo derivate gotove, a ne samo naftu, jer je nemamo dovoljno. I to je, naravno, skuplje“, rekao je.

On smatra da država smanjenjem akciza pokušava da ublaži pritisak na tržište i spreči dodatnu paniku među potrošačima.

„To ima i svoju političku dimenziju, ne samo ekonomsku“, zaključio je Vasiljević.