Gas sve skuplji, skladišta sve praznija: Evropa odbrojava do zime, strahuje se od "naduvanih" računa
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropa ulazi u novu grejnu sezonu sa znatno manjim zalihama prirodnog gasa nego prethodnih godina, dok se tržište suočava sa ograničenom ponudom LNG-a i novim geopolitičkim rizicima. Ako se visoke veleprodajne cene zadrže, posledice bi se mogle brzo preliti na račune domaćinstava, ali i na troškove pekara, poslastičarnica i drugih energetski intenzivnih delatnosti.
Veleprodajne cene približavaju se najvišem nivou u poslednje tri godine, pa bi Evropa mogla da se suoči sa najtežom zimom kada je reč o snabdevanju gasom od 2022. godine.
Računi domaćinstava mogli bi brzo da porastu u Holandiji, dok bi u Nemačkoj i Austriji bilo potrebno gotovo godinu dana da se rast cena u potpunosti prelije na potrošače.
Računi za gas i struju mogli bi ove zime da porastu širom Evrope ukoliko veleprodajne cene dovoljno dugo ostanu visoke da se taj rast prelije na potrošače, prenosi Euronews.
Referentna cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, holandski TTF za isporuku narednog meseca, u utorak je kasnije tokom dana iznosila više od 66 evra po megavat-satu (MWh), nakon što je ranije tokom sesije prelazila 68 evra. Poređenja radi, početkom godine bila je oko 29 evra po MWh.
Rast cena podstaknut je sve većom zabrinutošću investitora da bi Ormuski moreuz mogao ostati zatvoren i tokom zime.
To se događa u trenutku kada su nivoi popunjenosti skladišta gasa u EU istorijski niski uoči grejne sezone.
Povezane vesti
Skladišta gasa u EU bila su 62,99 odsto popunjena na kraju gasnog dana 24. avgusta, prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe.
"Zalihe gasa u Evropi neuobičajeno su niske za ovo doba godine", rekla je za Euronews Business Nataša Filding, urednica za gas, LNG, ugalj i biomasu u kompaniji Argus Media.
Dodala je da je trenutni nivo znatno ispod petogodišnjeg proseka od 79 odsto.
"Jedini drugi period u poslednjih 15 godina kada su zalihe bile približno ovako niske bio je 2021. godine, uoči poslednje velike gasne krize", rekla je Filding.
Među većim evropskim tržištima sa najnižim nivoom zaliha, skladišta u Nemačkoj bila su popunjena svega 51 odsto, dok je u Holandiji nivo iznosio 44,3 odsto.
profimedia
Oxford Economics je u izveštaju objavljenom 13. avgusta — pre najnovijeg skoka cena gasa — naveo da je potrošnja gasa u EU oko 15 do 20 odsto niža nego 2021. godine.
Prema toj analizi, EU može da funkcioniše sa nižim nivoima zaliha, ali bi to značilo veće oslanjanje na uvoz LNG-a tokom zime. To bi EU moglo dodatno izložiti konkurenciji sa azijskim kupcima za raspoložive količine gasa.
Povezane vesti
Konkurencija je već pojačana zbog faktičkog zatvaranja Ormuski moreuza, čime je poremećena ruta kojom se inače odvija gotovo petina svetske trgovine LNG-om.
U potencijalnom nadmetanju EU i Azije za gas, veleprodajne cene mogle bi dodatno da porastu.
Koliko može da skoči cena gasa?
Prema analitičarima Goldman Sachsa Samanti Dart i Lauri Kir, cene na sadašnjem nivou "neće biti dovoljne da Evropa izdrži zimu sa ovakvim nivoom skladišta", navodi Bloomberg.
"U scenariju u kojem se izvoz energenata sa Bliskog istoka bude normalizovao tek postepeno tokom 2027. godine, procenjujemo da bi TTF u decembru 2026. mogao da poraste iznad 100 evra po MWh", naveli su oni. To je 110 odsto više od osnovnog scenarija Goldman Sachsa, koji predviđa cenu od 50 evra po MWh.
Oxford Economics navodi da bi EU mogla biti prinuđena da suspenduje delove zabrane uvoza ruskog gasa ukoliko se snabdevanje dodatno smanji.
Prema najnovijem proračunu Evropske komisije, Rusija je tokom 2025. godine učestvovala sa oko 12,5 odsto u ukupnom uvozu gasa u EU, uključujući gas iz gasovoda i LNG.
U januaru 2026. godine Savet EU usvojio je uredbu kojom se zabranjuje uvoz ruskog LNG-a i gasa iz gasovoda počev od 18. marta 2026. godine, uz prelazne periode za postojeće ugovore.
Do kraja 2027. godine trebalo bi da bude potpuno zabranjen sav uvoz ruskog gasa.
Koliko brzo bi računi domaćinstava mogli da porastu?
Kratkotrajan skok cena mogao bi imati ograničen uticaj, ali bi se dugotrajan rast cena postepeno prelio na nove i obnovljene ugovore za domaćinstva.
Rast veleprodajnih cena ne dovodi odmah do povećanja maloprodajnih cena. Referentna TTF cena može da poraste mnogo brže od efektivne uvozne cene koju plaćaju evropski uvoznici, jer ona uključuje postojeće ugovore i aranžmane zaštite od rizika.
profimedia
Međutim, kako ugovori dobavljača ističu i kako oni kupuju ili ugovaraju zaštitu za veće količine gasa po novim, višim tržišnim cenama, efektivna uvozna cena postepeno se približava veleprodajnoj.
Ti veći troškovi potom mogu biti preneti na domaćinstva kada se tarife promene ili kada se ugovori obnove.
Prema Filding, koliko će računi za energiju porasti zavisiće od toga koliko dugo će trajati rast cena i da li će one u narednim mesecima nastaviti da rastu.
"Domaćinstva sa promenljivim tarifama za gas biće među prvima koja će osetiti posledice viših veleprodajnih cena", rekla je ona, dodajući da je prenos rasta cena gasa na račune za struju obično slabiji.
"Zemlje sa liberalizovanijim maloprodajnim tržištima uglavnom imaju brži prenos promena cena", rekla je Filding.
Prema Oxford Economicsu, potrebno je u proseku oko šest meseci da se promene veleprodajnih cena u potpunosti odraze na potrošačke cene. Ipak, taj period se značajno razlikuje od zemlje do zemlje.
"Postojeća struktura tržišta – u kojoj dominiraju ugovori sa fiksnim cenama na 12, pa čak i 24 meseca – znači da je za dostizanje maksimalnog prenosa cena potrebno gotovo godinu dana na tržištima poput Nemačke i Austrije", navodi se u izveštaju.
Cene gasa za potrošače mogle bi da reaguju u roku od nekoliko meseci u zemljama poput Francuske, Italije i Španije. Na nekim tržištima, poput Holandije, prenos promena cena je gotovo trenutan.
Paradoks novog energetskog tržišta
Za Grčku, prirodni gas i dalje ima ključnu ulogu u proizvodnji električne energije. Evropska komisija navodi da se Grčka nalazi u fazi ubrzanog razvoja solarne i energije vetra: solarna energija povećana je za 25 odsto, a energija vetra za šest odsto tokom 2025. godine. Paralelno se razvijaju mreže, sistemi za skladištenje energije i veća fleksibilnost elektroenergetskog sistema.
Problem je u tome što obnovljivi izvori ne proizvode energiju ravnomerno tokom celog dana, prenosi newsbomb.gr.
Tokom leta, na primer, proizvodnja iz solarnih elektrana može biti veoma velika u podnevnim satima, ali nakon zalaska sunca potražnja ostaje visoka zbog klima-uređaja. Ako kapaciteti za skladištenje energije nisu dovoljni, sistemu su potrebni fleksibilni izvori, među kojima su i gasne elektrane.
Tako nastaje jedan od paradoksa novog energetskog tržišta: veoma jeftina električna energija iz obnovljivih izvora kada ima dovoljno sunca i vetra, ali istovremeno visoke cene u satima kada je potrebna proizvodnja iz termoelektrana.
Oxford Economics je Italiju označio kao najizloženiju velikim evropskim ekonomijama u slučaju šoka cena gasa, zbog kombinacije relativno brzog prenosa cena i natprosečne zavisnosti od gasa.
Ipak, Italija trenutno ima jedan od najviših nivoa popunjenosti skladišta gasa, prema podacima Gas Infrastructure Europe.
Hladna zima bi bila dodatni udar
Mnogo toga zavisi od temperature tokom predstojeće zime.
Oxford Economics navodi da "gas ostaje osnova sistema grejanja u EU, pa će cene gasa u Evropi zavisiti od vremenskih prilika tokom predstojeće zime".
Konsultantska kuća dodaje da bi dugotrajan period veoma hladnog vremena ove zime povećao potražnju za grejanjem, a samim tim i potrošnju gasa.
U izveštaju objavljenom pre najnovijeg skoka cena prirodnog gasa, Oxford Economics je procenio da bi cene energenata koje plaćaju potrošači u evrozoni – uključujući gas, električnu energiju i druge troškove energije za domaćinstva – u četvrtom kvartalu mogle biti do 15 odsto više nego godinu dana ranije.
Komentari (0)