Struje ima, ali koliko će da košta: Čeka li nas hladna zima i da li će cena struje biti "da se smrzneš"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Srbiji je snabdevanje električnom energijom trenutno stabilno, ali je proizvodnja iz hidroelektrana ozbiljno pogođena. Bliži se jesen, ali i zima, kada će potrošnja ponovo skočiti. Postavlja se pitanje koliko je elektroenergetski sistem Srbije spreman, da li se mogu očekivati novi skokovi cena električne energije, koliko na cenu utiču suša, uvoz, regionalno tržište i proizvodnja iz domaćih kapaciteta, kao i šta građani i privreda mogu da očekuju u narednim mesecima. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da fokus treba usmeriti u dugoročne planove razvoja energetskog sistema i planiranja hidropotencijala.
Suša je ove godine pokazala koliko je evropski elektroenergetski sistem ranjiv na vremenske prilike.
Nizak vodostaj reka smanjio je proizvodnju hidroelektrana, ali je istovremeno ugrozio i rad pojedinih nuklearnih elektrana.
Posledice su se veoma brzo prelile na regionalno tržište, i berzanske cene električne energije su u jednom momentu išle čak do 700 evra po kilovat-satu.
Kao razlog za tako visoke cene struje broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić navodi manjak proizvodnje pre svega zbog loše hidro situacije i povećanu potrošnju zbog visokih temperatura.
On za Euronews Srbija kaže da se struja dosta koristi za rashlađivanje u stanovima, ali i u privrednom sektoru.
"Mi smo sada trenutno na nivou potrošnje kao što smo trošili usred zime. Imamo, s druge strane, praktično loš hidropotencijal i smanjenu proizvodnju hidroelektrana, Đerdap je doskoro proizvodio oko 20 odsto od svojih standardnih kapaciteta. Međutim, imamo i u okruženju probleme i smanjenu proizvodnju nuklearnih elektrana, neke su se ugasile. To sad ne utiče direktno na nas, ali postoji ta regionalna međuzavisnost. Imamo potencijalni problem sa termoelektranama koje takođe koriste vodu za rashlađenje njihovih uređaja. To se do sad nije desilo, ali latentno takva jedna opasnost postoji", rekao je on.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević navodi za Euronews Srbija da je električna energija berzanska roba koja je vrlo volatilna sa svojom cenom i ima pomeranja u toku dana koja su vrlo velika.
"Ona mogu biti od negativne cene do par stotina evra u toku dana. To sve zavisi od trenutne potražnje i potrošnje, jer je to dinamična roba koja zaista vrlo često menja svoju vrednost, odnosno cenu na tržištu. Neće se zadržati, naravno, ta cena ukoliko bude dovoljno proizvodnje", rekao je on.
Prema njegovim rečima, cena zavisi od odnosa proizvodnje, odnosno potražnje i ponude.
"Kada je ponuda mala, a potražnja velika, to je skupo. To je tako uvek bilo za svaku robu, pa i za električnu energiju u ovom slučaju. Šta će se dalje dešavati, sve zavisi od toga koliko elektroenergetski sistemi mogu da odgovore zahtevima potrošača i onoga šta može da se u taj elektroenergetski sistem isporuči kao energija", kaže on.
Navodeći da hidrološka situacija, odnosno nedostatak vode, puno utiče na proizvodnju iz termoelektrana, hidroelektrana, pa i nuklearnih elektrana, Vasiljević kaže da Srbija nema dovoljno ovih alternativnih izvora energije, pre svega solarnih elektrana, koje bi mogle donekle da nadomeste, ne u potpunosti potrebu, i to posebno u toku dnevnih sati, kada te energije ima.
Euronews Srbija
"Srbija inače i dan-danas uvozi struju, zato je snabdevanje stabilno. Mi nemamo dovoljnu proizvodnju, uvozimo dnevno 10-15 do 20 odsto struje. Najgore je bilo početkom avgusta. 1. avgusta i 3. avgusta, odnosno 8. avgusta je Srbija uvozila skoro 40, preko 45 odsto svoje potrošnje, što je baš mnogo, a 3. avgusta je, recimo, bila jedna od maksimalnih cena na tržištu električne energije. S tim što je Srbija uvozila električnu energiju tokom dana, a ove cene ove cene o kojima se priča su najčešće cene koje se odnose na večernje sate, jer potrošnja zbog rashladnih sistema traje i tada", rekao je on.
Jorgić navodi da plaćamo visoku cenu za uvoz struje, i da je to loša stvar ali i dodaje da je dobra stvar što imamo kontinuitet u snabdevanju zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, ali i zahvaljujući tom uvozu.
Povezane vesti
"Pošto nečega nema, cena ide gore i mi moramo da to platimo da bi postigli ovaj prvi prioritet, a to je kontinuitet u isporuci električne energije", rekao je on
Suša menja energetska pravila
Fokus treba usmeriti u dugoročne planove razvoja energetskog sistema i planiranja hidropotencijala, smatraju sagovornici Euronews Srbija.
"Prvo, planiranje hidropotencijala zbog proizvodnje struje, zbog pijaće vode. Voda je strateški proizvod takođe. Moramo da racionalno raspolažemo sa tom vodom. Imamo tu dve kompanije koje bi mogle da naprave dobar plan raspolaganja hidropotencijalom - Jaroslav Černi i Energoprojekt Hidroinženjering", rekao je Jorgić.
Navodeći da je Energoprojekt napravio sistem Ibar-Lepenac sa Gazivodama, Jorgić kaže da bi to takva regulacija vodosnabdevanja trenalo da se uradi i u centralnoj Srbiji i na severu zemlje.
"S druge strane, potreban je dugoročan plan razvoja energetike, što znači da bi naša akademska zajednica, stručnjaci trebalo da sednu, da naprave plan razvoja za narednih 30 godina, a da se ne bavimo trenutnom situacijom, dosetkama kako da prevaziđemo, premostimo", rekao je on.
Jorgić kaže da za sada imamo projekte Đerdap 3 i Bistricu.
"Mi moramo da uđemo u sveobuhvatno rešavanje problema preko tih projekata koji bi trebalo da nam naprave viziju energetskog sistema za narednih bar 30 godina", rekao je on i naglasio da u razvoj energetike takođe treba uključiti i domaće investitore.
Vasiljević je saglasan da treba napraviti dugoročni plan, ali i navodi da svakako treba uzeti u obzir klimatske promene.
Euronews Srbija
On kaže da se zavisnost energetskog sistema od vremenskih prilika može ublažiti ali radom na više planova.
Prvi jeste infrastrukturni, navodi Vasiljević i dodaje da to uključuje i način proizvodnje i distribucije, prenosa i distribucije električne energije.
"Drugi, paralelni način jeste obrazovanje ili edukacija potrošača na koji način oni da koriste postojeću energiju. Srbija spada u zemlje koja ima jako puno gubitaka u energetici", rekao je on i naglasio da se energija u Srbiji troši kao da je bogom dana.
Kao treću stvar on navodi rad na jednom novom elektroenergetskom sistemu o kome Evropa već neko vreme razmišlja i čini dosta toga.
"To je optimizacija ili decentralizacija elektroenergetskog sistema, u pokušaju da se ovim malim mikroproizvođačima, kakvih sada ima dosta, kao što su solarni proizvođači, omogući da proizvode i distribuiraju ili prodaju ili ustupe energiju na lokalnom nivou, da se ne opterećuje velika mreža", rekao je on.
On je objasnio da je sadašnji elektroenergetski sistem, ne samo u Srbiji, nego inače u svetu, često konvencionalan, predviđen za postojanje velikih proizvođača električne energije, koji preko dalekovoda prenose energiju do krajnjih kupaca.
"Trend je sada da se jedan deo te energije ne prenosi kroz velike sisteme, nego da se odmah tamo na mestu proizvodnje i potroši. I na taj način bi se rasteretila velika mreža, omogućila bi se bolja energetska situacija i stabilnost na lokalu, posebno malih potrošača koji inače imaju uparenu proizvodnju i potrošnju, ako je u pitanju alternativni izvor energije. Dakle, mora se raditi na tri plana", rekao je on.
Sagovornici Euronews Srbija navode da će struja poskupeti krajem godine jer je to dogovoreno i sa MMF-om.
"Cena električne energije u Srbiji je još uvek ispod komercijalne cene, proizvodne, prodajne i i struja će poskupeti. Nije samo to način da vi sprečite veliku potrošnju. Dajte ljudima načine, uputite ih kako i na koji način oni to mogu da reše. Prvo, načinom potrošnje, drugo, imate energetski efikasne uređaje, treće, naravno, uz ovo čitavu tu akciju dodatnih intervenicija na izolaciji kuća, to ne ide baš preko noći, to je proces", rekao je Vasiljević.
Jorgić kaže da cena takođe doprinosi racionalizaciji potrošnje, ali naglašava da, ipak, moramo imamo svest da racionalno trošimo struju.
"To je dobro i za naš energetski sistem, ali je dobro i za naš novčanik", rekao je on.
Kompletan razgovor možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)