MMF: Svetska ekonomija bolje podnela energetski šok nego što se očekivalo
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Svetska ekonomija bolje je nego što se očekivalo podnela energetski šok izazvan ratom u Iranu, ocenila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.
Međutim, ona je istakla da pogoršanje fiskalne situacije u pojedinim zemljama, rast prinosa na državne obveznice i zastoj u procesu smanjenja inflacije predstavljaju razlog za zabrinutost, preneo je Rojters.
Georgijeva je na konferenciji za novinare, uoči sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 koji će biti održan naredne nedelje u Severnoj Karolini, rekla da se globalna ekonomija trenutno nalazi u svojevrsnom "povlačenju konopca" između negativnog energetskog šoka izazvanog smanjenjem snabdevanja iz zemalja Persijskog zaliva i podsticaja privrednom rastu koje donose velika ulaganja u veštačku inteligenciju.
Ona je navela da su rizici po globalne ekonomske izglede sada uravnoteženiji nego u aprilu, ali da su i dalje više usmereni ka negativnim scenarijima, zbog rasta fiskalnih pritisaka i mogućnosti da centralne banke zadrže restriktivnu monetarnu politiku kako bi obuzdale inflaciju.
"Globalni rast odoleva snažnim pritiscima visokog nivoa zaduženosti, uporne inflacije i trgovinskih tenzija, ali je za sada bolje nego što smo očekivali podneo energetski šok izazvan zatvaranjem Ormuskog moreuza, zahvaljujući kombinaciji faktora", rekla je Georgijeva.
Prema njenim rečima, među tim faktorima su korišćenje zaliha nafte i gasa u mnogim zemljama, povećanje snabdevanja energentima iz izvora izvan zemalja Persijskog zaliva, manja potražnja za energijom, povećanje kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i povratak na proizvodnju električne energije iz uglja u pojedinim zemljama.
Georgijeva je ocenila da ulaganja u veštačku inteligenciju u Sjedinjenim Američkim Državama održavaju snažne prihode kompanija i potrošnju stanovništva, dok druge zemlje ubrzano povećavaju ulaganja u izgradnju centara za obradu podataka i proizvodnju hardvera potrebnog za razvoj veštačke inteligencije.
Povezane vesti
Istovremeno, rast prinosa na državne obveznice u pojedinim zemljama ukazuje na sve veći pritisak na javne finansije, dok zastoj u smanjenju inflacije može ograničiti prostor centralnim bankama za ublažavanje monetarne politike.
Georgijeva je upozorila da bi kombinacija visokog javnog duga, uporne inflacije i trgovinskih tenzija mogla dodatno opteretiti globalni privredni rast, iako se svetska ekonomija za sada pokazuje otpornijom nego što se očekivalo.
Komentari (0)