Srbija ima 670 miliona kubika gasa u rezervama: Da li će to biti dovoljno za predstojeću zimu?

Srbija u ovom trenutku u skladištima u zemlji i Mađarskoj ima oko 670 miliona kubnih metara prirodnog gasa, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ipak, upozorio je da te količine možda neće biti dovoljne ukoliko cene gasa na evropskom tržištu nastave da rastu.

O stanju rezervi, kretanju cena i energetskoj stabilnosti naše zemlje za Euronews Srbije govorio je docent Fakulteta političkih nauka Strahinja Obrenović, koji ocenjuje da trenutna situacija nije idealna, ali da Srbija za sada ima razloga za umeren optimizam.

„Kada govorimo o situaciji sa skladištima prirodnog gasa u Srbiji, tu situacija nije u potpunosti zavidna. Pre svega, na raspolaganju prema dostupnim informacijama i dalje imamo oko 450 miliona kubnih metara gasa kapaciteta u Banatskom dvoru“, rekao je Obrenović.

Srbija je u Banatskom dvoru suvlasnik sa ruskim partnerom. Ruska strana ima 51 odsto, dok Srbijagas poseduje 49 odsto vlasništva.

Euronews

Dodatne količine Srbija je obezbedila zakupom skladišnih kapaciteta u Mađarskoj. Međutim, Obrenović smatra da to nije optimalno rešenje na duži rok, posebno imajući u vidu da proširenje domaćih skladišnih kapaciteta kasni.

„Mislim da nije reč o optimalnom aranžmanu, s obzirom na to da kasnimo sa proširenjem kapaciteta kada je reč o samom Banatskom dvoru i eventualno novim skladištima“, naveo je on.

Ranije su postojale najave da bi kapacitet Banatskog dvora trebalo da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara gasa, ali taj plan još nije realizovan.

Prema rečima Obrenovića, Srbija ima i geološke i tehničke preduslove za proširenje postojećeg skladišta, kao i za izgradnju novih kapaciteta.

Zašto raste cena gasa u Evropi?

Na rast cena prirodnog gasa u Evropi utiče više faktora – od vremenskih prilika i povećane potrošnje električne energije do dostupnosti tečnog prirodnog gasa.

„Definitivno je nekoliko faktora uticalo na rast cena. Od onih koji možda deluju banalno, tu su vremenske prilike, ali je definitivno ovaj toplotni talas uticao na povećanu potrošnju prirodnog gasa“, rekao je Obrenović.

Prema njegovim rečima, povećana potrošnja tokom leta bila je posebno povezana sa proizvodnjom električne energije.

Euronews

Istovremeno, evropska potrošnja prirodnog gasa dugoročno je smanjena. Obrenović navodi da je u odnosu na period pre 2022. godine zabeležen pad od oko 17 do 20 odsto, što je delimično posledica deindustrijalizacije, posebno u Nemačkoj.

„Evropa je zabeležila trend deindustrijalizacije, pre svega u Nemačkoj, što je dovelo do pada tražnje za prirodnim gasom“, istakao je on.

Katar i SAD važni za evropsko tržište

Nakon smanjenja oslanjanja na ruski gas, evropske zemlje su povećale uvoz iz drugih izvora, među kojima su Sjedinjene Američke Države i Katar.

Međutim, situaciju dodatno komplikuju geopolitičke okolnosti na Bliskom istoku i problemi sa transportom energenata.

„Dosta tih količina tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država je preusmereno ka azijskom tržištu, koje jeste glavni konkurent evropskom tržištu gasa. To je dovelo do određene dinamike kada je reč o cenama na referentnim berzama“, rekao je Obrenović.

Euronews

On je ukazao i na posledice problema sa prolaskom kroz Ormuski moreuz, važnog pravca za transport energenata.

Ipak, ocenjuje da trenutna situacija nije ni približna kriznim nivoima iz 2022. godine.

„Cene koje sada vidimo i dalje nisu približne onima koje smo imali 2022. godine“, naglasio je Obrenović.

Da li će Srbija imati dovoljno gasa za zimu?

Kada je reč o Srbiji, Obrenović smatra da je situacija relativno povoljnija, ali da će mnogo zavisiti od nastavka uvoza i vremenskih prilika tokom predstojeće zime.

Posebno važno pitanje predstavlja nastavak aranžmana sa Rusijom, koji ističe krajem septembra.

„Smatram da će doći do produžetka aranžmana sa Rusima. Već smo imali i neke najave, ostaje da se zvanično potvrdi da li je taj aranžman produžen, ali verujem da će se ići u tom pravcu“, rekao je on.

Prema njegovoj oceni, količine koje Srbija ima u skladištima u zemlji i Mađarskoj trebalo bi da budu dovoljne, ali će konačna potrošnja zavisiti od vremenskih uslova.

„Te količine u skladištima i u Srbiji i u Mađarskoj mislim da su dovoljne, ali zavisiće dosta i od vremenskih prilika tokom zime. Da li će biti oštra zima, to će svakako uticati na povećanu sezonsku potrošnju prirodnog gasa“, objasnio je Obrenović.

On je ocenio da ni situacija sa popunjenošću evropskih skladišta nije toliko dramatična koliko se ponekad predstavlja.

Azerbejdžan kao alternativa ruskom gasu

Srbija poslednjih godina pokušava da diversifikuje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od jednog dobavljača. Među važnim partnerima u tom procesu nalazi se Azerbejdžan.

Obrenović očekuje da će ruski aranžman biti produžen, ali ističe da će Azerbejdžan imati sve značajniju ulogu.

„Kada je reč o drugim izvorima snabdevanja, Azerbejdžan zauzima značajno mesto i tek se očekuje ekspanzija energetskih odnosa sa tom zemljom“, naveo je.

Dodatni značaj imaju planirane gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koje bi trebalo da omoguće nove pravce i izvore snabdevanja.

„Interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom omogućiće dodatne rute ili izvore snabdevanja i dodatne količine gasa, svakako jačajući našu energetsku bezbednost“, rekao je Obrenović.

Gasna elektrana kod Niša

Jedan od projekata koji bi mogao da utiče na energetsku stabilnost Srbije jeste i najavljena izgradnja gasne elektrane u blizini Niša. Takav objekat omogućio bi proizvodnju električne energije iz prirodnog gasa, ali bi istovremeno povećao značaj stabilnog snabdevanja tim energentom.

Obrenović navodi da prirodni gas može imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji, posebno imajući u vidu planove za postepeno zatvaranje termoelektrana na ugalj.

„Reč je o resursu koji moramo da uvozimo, tako da ne postoji stoprocentna garancija vaše energetske bezbednosti kada se oslanjate na taj resurs“, upozorio je Obrenović.

Ipak, prema njegovoj oceni, gas ima određene prednosti u odnosu na ugalj i može biti važan deo energetske tranzicije.

Za Srbiju će zato od ključnog značaja biti diversifikacija snabdevanja, povećanje skladišnih kapaciteta i izgradnja novih interkonekcija.

„Jednostavno, više faktora će diktirati cenu prirodnog gasa, ali ne smatram da će doći do nekog većeg poremećaja“, zaključio je Obrenović.