Tri ključna ekonomska izazova očekuju nas tokom 2022. - od čega će zavisiti oporavak svetske i srpske privrede

Komentari

Autor: Zlatica Radović

15/01/2022

16:00

Tri ključna ekonomska izazova očekuju nas tokom 2022. - od čega će zavisiti oporavak svetske i srpske privrede - Copyright profimedia, Tanjug/AP/Panagiotis Balaskas, Yorgos Karahalis, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Oporavak svetske privrede ove godine najviše će zavisiti od daljeg toka pandemije, inflacije i energetske krize, gotovo su jednoglasni ekonomski stručnjaci. Očekuje se godišnji rast svetske privrede na nivou od oko 4,6 odsto, ali analitičari ističu da bi konce mogli da pomrse novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili produbljivanjem krize u energetskom sektoru.

Ta tri faktora predstavljaju najveće izazove i za srpsku ekonomiju u ovoj godini. U Narodnoj banci Srbije ocenjuju da je najveći deo trenutnog rasta inflacije, kako u svetu tako i kod nas, privremenog karaktera. To povećanje se dovodi u vezu sa globalnim faktorima na koje monetarna politika ne može u značajnijoj meri da utiče – poremećajima u lancima snabdevanja u godini izlaska iz pandemije, rastom cena praktično svih poljoprivrednih proizvoda u svetu i rastom cena energenata. Ekonomisti napominju da je i stanje sa energijom sve složenije, da nas je početak zime "otreznio" i da smo shvatili da nas neće mimoići globalni trendovi nestašice i poskupljenja energenata.

1. Kretanje inflacije

Prema projekcijama NBS, ukupna inflacija se trenutno nalazi oko svog vrhunca. Smatraju da će međugodišnja i u prvim mesecima naredne godine ostati na sličnim nivoima, a nakon toga, od drugog tromesečja 2022. godine očekuju njeno postepeno smanjivanje do kraja godine.

"Prema našoj projekciji iz novembra, inflacija će se najverovatnije sredinom godine vratiti u granice ciljanog raspona od 3±1,5 odsto, da bi krajem godine trebalo da se nađe vrlo blizu centralne vrednosti tog raspona, na tri odsto. U slučaju dobre poljoprivredne sezone, postoji mogućnost da se inflacija krajem godine nađe u donjoj polovini ciljanog raspona", kažu u NBS.

I predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović napominje da je dosadašnja inflacija, koja je u novembru na godišnjem nivou iznosila 7,5 odsto, u Srbiju uglavnom došla spolja i napominje da na to ukazuju i podaci da je ona visoka i u EU gde trenutno iznosi 5,2 odsto. Međutim, on ističe da od domaćih politika zavisi to da li će se spolja uvezena inflacija dalje razbuktavati u Srbiji ili će ostati pod kontrolom i postepeno se kočiti do kraja godine.

"Zamrzavanje cena osnovnih artikala na 60 dana koje je nedavno usvojila Vlada nije ni dobra ni efikasna mera za trajno obuzdavanje rasta cena tako da može imati samo ograničen i privremen efekat. Glavna poluga za trajno kočenje inflacije tokom ove godine je racionalnija budžetska potrošnja. U 2022. planiran je budžetski minus, i posledično zaduživanje države, od oko 1,7 milijardi evra", napisao je Petrović u autorskom tekstu za "Blic biznis".

Stav Fiskalnog saveta je da bi država u 2022. trebalo da bude štedljivija od toga. Oni smatraju da je, umesto deficita od 1,7 milijardi evra ekonomski mnogo bolje i izvodljivo da se deficit svede na oko milijardu evra. To bi, tvrde, uz smirivanje inflacije ujedno smanjilo i novo zaduživanje države. Petrović napominje da bi posebno bilo opasno da se, kao na reakciju na rast inflacije, tokom 2022 dodatno, iznad plana, povećaju plate u javnom sektoru.

I profesor dr Dušan Vujović, nekadašnji srpski ministar finansija i vodeći ekonomista Svetske banke je otvarajući FEFA Web razgovore izjavio da je evidentno da svet izlazi iz krize, da je oporavak u toku i da se može očekivati vraćanje na dugoroični pozitivan trend u svetu, ali da će oporavak svetske privrede od oko 4,6 odsto ove godine biti moguć samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama.

"Postoje opasnosti da se u narednom periodu pokrenu svi izvori inflacije – kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude, odnosno troškova. Nakon kontrakcije u 2020. godini, javio se pritisak potrošačke tražnje koja je podignuta i merama državne pomoći, što nas dovodi u situaciju kada fiskalna ekspanzija počinje da biva problem. Osim toga, susrećemo se sa elementima poremećaja u snadbevanju što dovodi do nestašica i rasta cena u različitim oblastima. Svemu tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu”, objasnio je Vujović i dodao da je najvažnije da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu, jer bi to stopiralo oporavak ili bi dovelo do popuštanja mera protiv virusa.

2. Dalji tok epidemije

I Svetska banka je oglasila alarm upozoravajući na krizu zbog troškova života koju produbljuje pooštravanje pravila u borbi protiv epidemije. Ekonomski ekspert Svetske banke Karmen Rajnhart, je za britanski "Telegraf" izjavila da su rastuća inflacija i pooštravanje kovid mera ograničenja rizici koji mogu da izazovu dvostruku recesiju u svetu 2022, jer zemlje ostaju bez "ekonomske municije" nakon dve godine borbe protiv pandemije.

Rajnhartova je izjavila britanskom listu da je omikron soj virusa "prepreka" za dalji globalni oporavak, upozorivši da "što duže ovo potraje, sve više će opadati zalihe ekonomske municije", ograničavajući "vatrenu moć" za pružanje državne pomoći preduzećima i građanstvu.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je u okviru pomoći od izbijanja pandemije virusa korona, Srbija ukupno izdvojila 8,7 milijardi evra državne pomoći građanima i privredi. On je napomenuo da je ove godine država pripremila i jednokratna davanja koja će biti uplaćena u januaru i februaru, i to medicinskim radnicima po 10.000 i penzionerima po 20.000 dinara, a da je predviđena i nova pomoć države od 100 evra za mlade od 16 do 29 godina.

Profesor Nebojša Savić, inače predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije smatra da će dalji tok pandemije presudno uticati na to šta će se odvijati na ekonomskom, ali i drugim planovima.

"Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama - to će i dalje davati podsticaj rastu. Naša inflacija je najvećim delom uvozna i u ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo uticaj i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja, Srbija malo šta može da uradi", ukazuje profesor Savić.

3. Energetska kriza

Profesor Goran Radosavljević ističe da se do sada energija uvek uzimala kao data, ali da se i ona transformiše i postaje rizičnija za procene. On je oukazao da poremećaji u energetici nisu novi, ali da se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije.

"U Evropi je trenutno prosečna cena struje četiri puta veća od proseka prethodnih deset godina. Takođe, gas je gotovo 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla", objašnjava Radosavljević.

On ističe da se uporedo sa rastom cena dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto. Uz to očekuje se konstantan rast potrošnje.

"U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija”, napominje Radosavljević.

Predsednik Fiskalnog saveta ističe da Srbija ima ogroman problem zbog lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća, koja "potkopavaju privredni rast zemlje umesto da ga svojim investicijama i profitom podstiču, a u isto vreme za njih se iz budžeta izdvajaju ogromna sredstva". Budžetske subvencije svake godine se daju za Resavicu i Železnicu, a povremeno za Srbijagas, Er Srbiju, EPS i druge.

"Fiskalni savet godinama piše o problemima u poslovanju EPS-a koje je ubedljivo najveće i možda i najvažnije preduzeće u Srbiji. U poslednjem izveštaju iz decembra 2019. jasno smo skrenuli pažnju da EPS ne investira dovoljno u nove kopove niti u različite procese separacije i prerade uglja kako bi on u što je moguće čistijoj formi bio korišćen u termoelektranama. Zbog toga je kvalitet uglja iz Kolubare znatno opao u prethodnih deset godina", napisao je Pavle Petrović za "Blic".

On je napomenuo i da distributivni sistem ne samo što se nije razvijao već su ulaganja u njega bila 40 odsto manja od onoga što je bilo potrebno samo za održavanje već postojećih kapaciteta. Petrović je istakao da su "najviši državni zvaničnici, narodni poslanici i sam EPS na to odgovarali da te analize ne valjaju, a da je EPS stabilno i profitabilno preduzeće".

"Izabrali su da na teži način, preko tekuće krize, utvrde stvarno stanje u EPS", poručio je Petrović.