Odbor za finansije o budžetu za 2022: Osnovni cilj jačanje privrede i bolji standard građana

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/11/2021

14:14

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Ministar finansija Siniša Mali je danas na skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, rekao da predlog budžeta za 2022. godinu ima dva osnovna cilja - da podigne životni standard građana i da dalje jača našu ekonomiju. Mali je istakao je da su ta dva cilja i osnovni ciljevi naše ekonomske politike, zato se, dodaje, sa tom politikom nastavlja i u 2022. godini.

Kada je reč o prvom cilju, podizanju životnog standarda građana, Mali je ukazao da je Predlogom budžeta za 2022. godinu predviđeno da već od 1. janura penzije budu uvećane za 5,5 odsto, shodno švajcarskoj forumuli. Podsetio je i da će penzioneri u februaru iduće godine dobiti jednokratnu pomoć od po 20.000 dinara.

Od 1. janura, ističe, biće povećane i plate u javnom sektoru, dodajući da će zdravstvo i vojska imati povećanje od osam odsto, a ostali u javnom sektoru od sedam odsto. Takođe, naveo je i da će od 1. januara biti uvećana minimalna zarada i da će od sledeće godine ona iznositi više od 35.000 dinara.

Mali je kazao da je pre desetak godina minimalna zarada iznosila 15.700 dinara, dodajući da je u poslednjih deset godina više nego duplo uvećana.

"Minimalna zarada nam je važna, jer je ona pokretač prosečne zarade", rekao je Mali i podsetio da je cilj države u okviru Programa "Srbija 2025." da prosečna plata do kraja 2025. godine bude 900 evra.

Da li su Srbijagas i Er Srbija fiskalni rizik?

Ministar Mali je tokom rasprave sa predsednikom Fiskalnog saveta Pavlom Petrovićem izjavio da u Srbiji nema javnih preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik. On je rekao da ministarstvo finansija iz meseca u mesec prati njihovo poslovanje i da ukazuje na eventualne rizike koji bi mogli da ugroze njihovo poslovanje.

Mali je, na izjavu predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da Srbijagas i Er Srbija predstavljaju "fiskalni rizik za 2022. godinu", rekao da ne postoje utemeljeni podaci da ta dva preduzeća mogu da predstavljaju fiskalni rizik. On je dodao da je Srbijagas zajedno sa ćerkom firmom Transgas prošle godine u budžet Srbije uplatila milijardu i 15 miliona dinara, a ove godine milijardu i 500 miliona dinara.

"Nisu mi jasni kriterijumi na osnovu čega ste zaključili da Srbijagas predstavlja fiskalni rizik. Mi u Srbiji više nemamo javna preduzeća koja nam predstavljaju fiskalni rizik, te godine se prošle", rekao je Mali.

Kada je reč o Er Srbiji, Mali je naveo da je nakon isteka petogodišnjeg plana, 2019. godine, to preduzeće ostvarilo dobit na osnovu poslovnog rezultata, bez državne pomoći. Onda je, podseća, usledila kriza izazvana pandemijom kovid-19 i država je, kao i sve ostale države u Evorpi i svetu, pomogla svojoj avio kompaniji, a u skladu sa evoprskim pravilima. Mali je kazao da je ta pomoć bila manja u odnosu na to koliko su avio kompanije pomogle druge države.

"Naša strategija i politika jeste da imamo jakog nacionlanog avio prevoznika i Er Srbija ne predstavlja fisklani rizik", odgovorio je Mali na izjavu Petrovića.

Predsednik Fisklanog saveta kaže da se u budžetu za narednu godinu ne vidi kolika su predviđena izdvajanja za Er Srbiju, kao što se, navodi, nije videlo ni budžetom za ovu godinu.

"Sada je pitanje da li je uopšte nešto predviđeno i koliki je taj iznos. Prošle godine je Fisklani savet morao da kopa da bi našao taj iznos", navodi Petrović.

Istakao je da je tačno da Er Srbja nije nikada dobijala državnu pomoć, ali je manjkove, kako kaže, nadokanđivala zaduživanjem kod Etihad partnersa koje je preuzimala država.

Mali je odgovoro da se Er Srbija nije zaduživala, već da je učestvovala u obveznicama.

"Zašto oko Er Srbije govorite napamet i ostavljate takav utisak na građane kao da mi nešto mutimo i skrivamo? Svaki dinar koji je otišao u Er Srbiju mora da bude pod kontrolom državne komisije koja je pod kontrolom EU, svaki dinar koji ulazi u Er Srbju ide shodno dokumentima koji su usvojeni", rekao je Mali i dodao da su svi ti dokumenti i javni.

Kada je reč o Srbijagasu, Petrović je dodao da je naveo "Srbijagas kao fiskalni rizik", jer su sada, zbog energetske krize, uvozne cene gasa veće, dok je država rekla da neće podizati cene za stanovništvo.

"To računski stvara gubitak od oko, po našoj proceni, 100 miliona evra i budžet je to trebalo da prepozna", rekao je Petrović.

Dodao je da je najgora varijanta zamrznuti cene dok spoljne cene rastu.

Mali je odgovorio da država ne može da planira pomoć Srbijagasu, jer nije u skladu sa evropskim zakonima.

"Za Srbjagas, izvinjavam se, ali vi ste profesor fakulteta, kako možete da napišete kako nismo planirali pomoć Srbjagasu, kada ne može po ovim zakonima. Trebalo je da napišete ako se promene zakoni u EU...", odgovrio je Mali.

Tabaković: Budžet doprinosi rastu privrede

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je izjavila da je predlog budžeta za 2022. godinu zasnovan na realističnim makroekonomskim pretpostavkama i projekcijama i naglasila da se opreznim pristupom i fiskalnim planom čuva dobra fiskalna pozicija zemlje.

Govoreći na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Tabaković je istakla da ovaj budžet ostavlja dovoljno prostora za svođenje na najmanju moguću meru efekata koji mogu da proisteknu iz nepovoljnijeg toka pandemije od očekivanog.

"Istovremeno, smatramo da fiskalni plan za narednu godinu doprinosi ubrzanju privrednog rasta, povećanju investicija i konkurentnosti, kao i rastu zaposlenosti i standarda stanovništva", rekla je Tabaković.

Istakla je da makroekonomski okvir na osnovu kojeg je urađen fiskalni plan za narednu godinu NBS smatra realnim, u meri u kojoj je to, navodi, moguće, a imajući u vidu rizike koji već duže vreme dolaze iz međunarodnog okruženja.

Tabaković je dodala da su projekcije i korišćene pretpostavke iste ili vrlo bliske projekcijama i pretpostavkama Narodne banke Srbije.

Fiskalni savet: Budžet oprezno planiran

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da je predlog budžeta oprezno planiran, i naveo da je procena Fiskalnog saveta da će se lako ostvariti projekcija deficita od tri odsto BDP, kao i da će verovatno deficit biti i manji od dva odsto.

"Budžet je oprezno planiran i smatramo da će se deficit od tri odsto odnosno 1,7 milijardi evra lako ostvariti. I naše projekcije govore da je vrlo verovatno da će biti oko jedne milijarde evra uštede i da bi stvarni deficit mogao da bude negde oko dva odsto BDP", kazao je Petrović na skupštinskom Odboru za finansije.

Dodao je da bi deficit mogao čak da bude i ispod dva odsto BDP-a u 2022. godini.

Kako je rekao, ta ocena Fiskalnog saveta bazirana je na planiranim prihodima i rashodima.

"Prihodi su konzervativni i to podržavamo i očekujemo da će biti veći. Takođe, stavke rashoda su široko planirane i tu očekujemo dosta značajne uštede. Tako da pozdravljamo opreznost na strani prihoda i rashoda, jer je u uslovima pandemije dobro imati rezerve", naveo je Petrović.