Zašto centralne banke širom sveta podižu kamatne stope da bi obuzdale inflaciju?

Sve je poskupelo - struja, gorivo, povrće, voće, internet, hoteli, letovi, a sada i kamate.

Rat u Ukrajini, povremene blokade u Kini, stalna kriza moći i poremećeni proizvodni lanci doveli su do ogromnog apetita za robom i uslugama, remeteći delikatnu ravnotežu između ponude i potražnje i podižući cene na rekordne nivoe.

Na skoro sinhronizovan način, centralne banke iz celog sveta žure da podignu svoje ključne kamatne stope u pokušaju da ukrote rastuću inflaciju koja, na njihovo zaprepašćenje, nastavlja da obara mesečne rekorde.

Evropska centralna banka (ECB) postala je jedna od najnovijih institucija koja je promenila monetarnu politiku, zatvorivši dugo poglavlje negativnih stopa koje datira iz najgorih godina krize suverenog duga u EU.

Kolege u Švedskoj, Norveškoj, Kanadi, Južnoj Koreji i Australiji preduzele su slične korake u poslednjih nekoliko meseci, reagujući na očitavanja inflacije. Federalne rezerve SAD su povećale stope dva puta za 0,75 procentnih poena, što je najveći rast od 1994. godine. Štaviše, i Banka Engleske je nedavno podigla kamatne stope za najveći iznos u više od 27 godina.

Ali, šta je tačno razlog ovog poteza?

Centralne banke su javne institucije jedinstvene prirode: one su nezavisni, nekomercijalni subjekti zaduženi za upravljanje valutom jedne zemlje ili, u slučaju ECB, grupe zemalja.

One imaju isključiva ovlašćenja da izdaju novčanice i kovani novac, kontrolišu devizne rezerve, deluju kao zajmodavci u hitnim slučajevima i garantuju dobro zdravlje finansijskog sistema.

Glavna misija centralne banke jeste da obezbedi stabilnost cena. To znači da one moraju da kontrolišu i inflaciju - kada cene rastu, i deflaciju - kada cene padaju.

Deflacija deprimira ekonomiju i podstiče nezaposlenost, tako da svaka centralna banka postavlja cilj umerene, pozitivne inflacije, obično oko dva odsto, kako bi podstakla postepen i stabilan rast.

Međutim, kada inflacija počne da raste, centralna banka je u velikom problemu.

AP Photo/Michael Sohn, file

Prekomerna inflacija može brzo da poništi koristi stečene u prethodnim godinama prosperiteta, naruši vrednost privatne štednje i pojede profit privatnih kompanija. Računi postaju skuplji za sve: potrošači, preduzeća i vlade su prepušteni na milost i nemilost kako bi sastavili kraj sa krajem.

"Visoka inflacija je veliki izazov za sve nas", rekla je predsednica ECB Kristin Lagard.

Stoga, to je i trenutak kada monetarna politika ulazi u igru.

Banka nad bankama

Komercijalne banke, one u koje idemo kada treba da otvorimo račun ili uzmemo kredit, pozajmljuju novac direktno od centralne banke da pokriju svoje najneposrednije finansijske potrebe.

Komercijalne banke moraju da predstave vrednu imovinu - poznatu kao kolateral, kojom garantuju da će vratiti ovaj novac. Javne obveznice, dug koji emituju vlade, su među najčešćim oblicima kolaterala.

Drugim rečima, centralna banka pozajmljuje novac komercijalnim bankama, a komercijalne banke pozajmljuju novac domaćinstvima i preduzećima.

Kada komercijalna banka vrati ono što je pozajmila od centralne banke, mora da plati kamatu. Centralna banka ima moć da postavlja sopstvene kamatne stope, što efektivno određuje cenu novca.

I upravo su to referentne stope koje centralne banke trenutno podižu ne bi li ukrotile inflaciju.

Ako centralna banka naplaćuje veće stope komercijalnim bankama, komercijalne banke zauzvrat povećavaju stope koje nude domaćinstvima i preduzećima koja treba da se zaduže.

Kao rezultat toga, lični dugovi, krediti za automobile, kreditne kartice i hipoteke su skuplji i ljudi ih teže traže. Kompanije, koje redovno traže kredite za investiranje, dva puta će razmisliti pre nego što to i učine.

AP Photo/Michael Probst

Pooštreni finansijski uslovi neizbežno dovode do pada potrošnje u većini ili svim privrednim sektorima. Kada se potražnja za robom i uslugama smanji, njihova cena ima tendenciju pada.

To je upravo ono što centralne banke sada i nameravaju da urade: obuzdaju potrošnju kako bi obuzdale inflaciju.

Ali, efektima monetarne politike može biti potrebno i do dve godine da se materijalizuju i stoga je malo verovatno da će ponuditi trenutno rešenje za najhitnije izazove.

Stvari komplikuje činjenica da je energija danas galvni pokretač inflacije, snažno vođena faktorom koji nije povezan sa ekonomijom: ruskom invazijom na Ukrajinu.

Gorivo i struja su roba koju svi koriste bez obzira na to koliko koštaju, tako da se brzi pad potražnje zarad smanjenja cena ne može uzeti zdravo za gotovo.

Ovo objašnjava zašto centralne banke, poput FED-a, preduzimaju tako radikalne korake, čak i ako to na kraju nanese štetu ekonomiji. Agresivna monetarna politika je hodanje po ivici litice: poskupljenje novca može usporiti rast, oslabiti plate i podstaći nezaspolenost.

"Ne pokušavamo da izazovemo recesiju. Da to bude jasno", rekao je predsednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel.