Propala i treća tura pregovora: Kako će štrajk rudara u Resavici uticati na rad termoelektrana

Komentari

Autor: Zlatica Radović

20/12/2022

19:24

Propala i treća tura pregovora: Kako će štrajk rudara u Resavici uticati na rad termoelektrana - Copyright Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Ni posle tri ture razgovora sa nadležnima u Beogradu proteklih dana predstavnici rudara JP Resavice nisu postigli dogovor sa predstavnicima vlasti o povećanju plata, pa su juče obustavili rad u svih devet rudnika, koji je nastavljen i danas. Predsednik Štrajkačkog odbora Nebojša Milenković je izjavio za Euronews Srbija da rudari štrajkuju u krugu preduzeća i da je obezbeđen minimum procesa rada na održavanju bezbednosti u jamama, ali da ne kopaju ugalj. On je istakao da će tako biti sve dok država ne ispuni njihove uslove.

U JP Resavica je zaposleno 3.600 radnika, a rudari traže povećanje zarada uz podsećanje da su njihove plate nešto malo iznad 65.000 dinara i ukazuju da su one neprimereno male za težak i važan posao koji rade.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je juče da se radi na pronalaženju najboljeg rešenja koje je održivo za državu, ali i prihvatljivo za rudare i njihove zahteve. Ona je napomenula da država daje veliki doprinos radu rudnika Resavica kroz godišnja izdvajanja subvencija od 40 miliona evra i da posebno ceni posvećenost rudara u teškim momentima rada elektrana.

Ona je rekla da je cilj da se pronađe sistemsko rešenje kako bi se podigla proizvodnja rudnika i olakšao rad rudarima, ali je istakla i da je potrebno da oni pokažu razumevanje za državu zbog aktuelne energetske krize.

Ignjatović: Bitna nam je svaka tona uglja zbog stanja u EPS

Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu Dragan Ignjatović kaže za Euronews Srbija da aktuelna situacija u JP Resavica neće imati značajan uticaj na rad termoelektrana, ali da ima veći socijalni i politički uticaj, jer su rudnici locirani u nerazvijenim krajevima gde ne postoji ili je minimalna svaka druga industrija. Profesor ukazuje da, ugalj iz Resavice čini proizvodnju svega oko 1,5 dana sa površinskih kopova, odnosno, ako se prevede na toplotnu vrednost, da je ekvivalent od oko svega dva dana potrošnje termoelektrana Elektroprivrede Srbije.

"U ovom trenutku je bitna svaka tona potrebna zbog stanja u EPS-u, ali su troškovi proizvodnje u Resavici izuzetno veliki. Po mojoj proceni to košta 80 do 120 evra po toni, što je skuplje od uglja koji se uvozi iz okruženja koji plaćamo 80 evra po toni", kaže Ignjatović.

Profesor napominje da je proizvodnja uglja u Srbiji smanjena i navodi da je Kolubara, kada je bila u punom pogonu, proizvodila u ovo vreme oko 100.000 tona dnevno, a da je sada to oko 75.000 do 80.000 tona, dok se u Kostolcu proizvede oko 30.000 tona.

"To je sada ukupno oko 105.000 do 110.000 tona dnevno. Već godinama plan proizvodnje iz JP za PEU je oko 550.000 tona, ali je poslednjih tri do četiri godine ostvarenje oko 400.000 tona uglja godišnje. Ove godine plan je bio oko 540.000 tona, a ostvarenje će biti oko 350.000 tona, jer Rudnik SOKO zbog tragedije od letos ne radi. Od proizvedenih količina uglja u Resavici oko 50 odsto se isporučije termoelektranama, uglavnom TE Morava, odnosno godišnje oko 200.000 tona uglja, a ove godine će to biti 180.000 tona. Treba imati u vidu da Morava koristi oko 900.000 tona godišnje, dakle oko 20 odsto je iz Resavice, ostatak za TE Morava je bio iz uvoza, Kovina i rudnika EPS-a", objašnjava Ignjatović.

On napominje da se u Resavici trenutno koristi zastarela tehnologija i mehanizacija, kao i da je produktivnost u aktivnim rudnicima izuzetno niska.

"Uz veoma nisku produktivnost, troškovi po jedinici proizvoda su visoki i preduzeće u ovom trenutku nije konkurentno. Verovatno su gubici iznad visine kapitala i najveći deo finansiranja je iz budžeta Republike Srbije. Procena je da su nagomilani gubici preko 150 miliona evra, dok su dugovanja prema državi veća od 100 miliona evra", navodi Ignjatović.

Zarade iz državnih subvencija

Profesor kaže da od 2013. godine Resavica sredstva subvencija koristi za redovnu isplatu bruto zarada, pri čemu su planirane investicije realizovane manje od 50 odsto. Dodaje i da se u prethodnim godinama nije dovoljno uradilo na nabavljanju opreme za podizanje kapaciteta i humanizaciju rada u rudnicima Soko i Rembas.

On navodi i da su dugoročnim i srednjoročnim planom poslovne strategije i razvoja JP za PEU Resavica za period 2017-2027. godine, koji je usvojen zaključkom Vlade 2018, godine, utvrđeni strateški ciljevi u preduzeću u srednjoročnom periodu. Neke od mera za njegovu realizaciju su da se započne proces planskog zatvaranja siromašnih rudnika odnosno rudnika čije su rezerve uglja pred iscrpljenjem, da se pristupi izmeni strukture i smanjenju broja zaposlenih radnika u preduzeću do optimalnog broja kao etapno smanjenje troškova proizvodnje po rudnicima i ukupno.