Početak velike tranzicije u Evropi: Vozila na benzin i dizel više neće moći da se kupe posle 2035. godine

Komentari

Autor: Teodora Vasiljević / Euronews Srbija

17/02/2023

07:56

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropska unija donela je odluku da od 2035. godine zabrani prodaju automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. To znači da će se ubrzati elektrifikacija saobraćaja i vozila, jer automobili neće smeti da emituju CO2. Ova odluka podrazumeva i smanjenje emisije ugljen dioksida za čak 55 procenata do 2030. godine. Iz Evropske unije poručuju da je ovo početak velike tranzicije.

Od 2035. godine u EU neće moći da se kupi novo vozilo, a da je ono na benzin ili na dizel. Ovo pravilo, međutim, još nije zaživelo, jer su procedure EU vrlo složene i kompleksne, ali se očekuje da bi uskoro do toga moglo doći. O ovom pitanju dogovor su postigli i Evropska komisija i zemlje članice, a pre dva dana to je izglasao i Evropski parlament. Sada ostaje još samo da Savet Evropske unije, odnosno lideri zemalja članica to i potvrde. U Briselu nagoveštavaju da bi to moglo da se desi već u martu.

Ukoliko se to potvrdi, ključna promena je da će se kupovati električni automobili, a pojedine kompanije su već najavile prelazak na njihovu proizvodnju. Pitanje koje građane muči je šta će biti sa polovnim automobilima. Oni neće biti izbačeni iz upotrebe, ali se najavljuje da će troškovi njihovog posedovanja i održavanja biti povećani. Na taj način će na njih biti izvršen dodatni pritisak da prelaze na električne automobile.

Automobilska industrija, ali i pojedine zemlje članice su bile protiv ovog plana i o tome se govori već godinama, ali se čini da je sada EU blizu dogovora. U Norveškoj, koja nije članica EU, planirano je da se od 2025. gdoine više ne prodaju novi automobili na benzin i dizel, a da se postepeno to ukida i u Švedskoj i u drugim skandinavskim zemljama.

Piroški: Rok postavljen suviše optimistično

Novim okolnostima moraće da se prilagode i proizvođači, trgovci, naftaši, ali i kupci. Lidija Piroški iz Medija sistema "Vrele gume" smatra da je rok od 12 godina, u kojem bi u EU trebalo da se prestane sa prodajom automobila sa unutrašnjim sagorevanjem postavljen suviše optimistično.

"Ne vidim problem u tehnologiji proizvođača električnih automobila, nego u raspoloživosti električne energije. Na planeti se u ovom momentu kreće oko 1.440.000.0000 automobila, a u 2022. godini je prodato 66,1 miliona automobila, od kojih je oko 10 miliona kombinovanih-hibridnih, plug in hibridnih i električnih. Zaista ne vidim kako će Evropa za tako kratko vreme podići kapacitete proizvodnje električne energije, a ne verujem da će za pet godina moći da povećaju baš tako proizvodnu električnih automobila, jer zanmo da još postojei problemi sa kapacitetima baterija", kaže Lidija Piroški.

Ona smatra da naftnim kompanijama neće biti teško da se prilagode i napominje da one već počinju da grade velike kapacitete solarnih panela i da ih koriste za proizvodnju vodonika, koji je po njenom mišljenju, nepravedno zapostavljen.

"Verujem da će se naftaši brzo prilagoditi. Najveći problem vidim u proizvodnji električnih automobila. Ne možete tek tako više od milijardu automobila da prebacite na alternativno gorivo i da se to tek tako desi za deset godina", ukazuje sagovornica Eurnews Srbija.

U Srbiji slabo interesovanje za električne automobile

Piroški navodi da je u Srbiji vrlo slabo interesovanje za električne automobile i dodaje da se to vidi i po slaboj mreži punjača i po nedovoljno rešenim subvencijama.

"Imali smo subvenciju od 5.000 evra za električni automobil, a 70 odsto naše električne energije se proizvodi iz "prljavih izvora". Pitanje je onda čemu ta subvencija služi. Proizvođači automobila u ovom momentu insistiraju i proizvodnja ide ka proizvodnji luksuznih električnih automobila, jer je tu najveći profit trenutno. Oni insistiraju da se prodaju ekskluzivni modeli od 100.000 evra i više, tako da je subvencija od 5.,000 evra besmislena", smatra Piroški.

Ona napominje da autoindustrija od pandemije pravi fantastične profite i ukazuje da čitav narativ u ovom momentu ide ka tome da se ne razvijaju standardni automobili sa klasičnim pogonom sa automotorima i da je taj segment je u zastoju.

"Proizvođači sa smanjenom proizvodnjom, a povećanim cenama stvaraju fantastične profite. Cene će i dalje sasvim sigurno da rastu iako su na primer cene baterija u poseldnje dve godine pale više nego duplo, ali su oni sebi napravili veći profit sa proizvodnjom luksuznih modela. Očekujem da autoindustrija neće da se bavi jeftinim malim, realno ekološkim automobilima, nego velikim skupim automobilima koji troše mnogo struje", kaže Lidija P

Mićović: Infrastruktura je veći zalogaj od proizvodnje automobila

Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da je energetska tranzicija u oblasti transporta podstaknuta željom da se smanji emisija ugljen-dioksida, jeroko 25 odsto ukupne emisije CO2 u Evropi potiče od drumskog saobraćaja.

"I dalje postoji jedan segment vozila koja prosto neće moći ni 2035. da pređe na neki drugi način transporta, jer ne postoje danas razvijena tehnološka rešenja za teške kamione, za avione, za brodove. Postoje neke alternative, poput vodonika, ali je on toliko daleko u razvoju tih motora da je teško očekivati da do tog roka i ova vozila budu prebačena na novi vid energije", smatra Mićović.

On kaže da je jako važno upravljati tranzicijom i u ovom periodu vrlo podsticati izgradnju infrastrukture, koja je "daleko veći zalogaj za sve zemlje od proizvodnje i dostupnosti vozila". Ukazuje da ćemo, ukoliko tranzicija ne bude vođena pažljivo, teško moći da govorimo da do 2035. godine nema prodaje vozila koja imaju nultu emisiju ugljen-dioksida.

"Upravljanje energetskom tranzicijom u transportu je nešto što je vrlo važno, a ja ne vidim iz ove odluke Parlamenta kakvi su sve planovi u toj oblasti. Savet Evrope bi trebalo da donese tu odluku i da razradi ostale elemente. Potrebno je ozbiljno ulaganje novca u proizvodnju zelene električne energije, jer nismo ništa uradili ako se struja za pogon vozila bude i dalje proizvodila iz uglja. Moramo imati veliku količinu zelene energije i ozbiljnu infrastrukturu. Zamislite koliko je to kilovat-sati koji se danas nalaze na benzinskim stanicama i koriste taj vid energije i to treba prebaciti na električnu mrežu. To je jako zahtevno", smatra Mićović.

On kaže da se, uprkos ovom trendu, očekuje da će eksploatacija sitrove nafte rasti i u narednih desetak godina rasti.

"Postoji velik segment, gde se nafta koristi, a nije saobraćaj, već petrohemijska industrija. Nafta će na taj ančin biti i dalje korišćenja. Prerada nafte će se sigurno paralelno smanjivati, ali naftne kompanije već uveliko nisu samo naftne, mnoge su postale energetske kompanije, ulažu i investiraju u neke druge energije. To je to vođenje energetske tranzicije, jer ukoliko naftne kompanije smanje ulaganja u nova istraživanja nafte zbog toga što nam sledi tranzicija to definitivno znači da mi nećemo imati dovoljno nafte da živimo ovakav život kao danas", kaže Mićović.

Kapital naftnih kompanija migrira ka zelenoj energiji

Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije napominje da moramo sve ostale sfere života da menjamo i da prelazimo na druge vidove energije, jer je već danas primetno smanjenje investicija u nova naftna nalazišta, zato što kapital naftnih kompanija migrira ka zelenoj energiji.

"To znači da za pet ili deset godina mi nećemo imati nafte koliko hoćemo i kolike su današnje potrebe. Sve ovo će nas koštati znatno više. Sama elektrifikacija transporta podrazumeva daleko veće investicije svih u lancu od proizvođača energije do krajnjih korisnika. Kada je nafta u pitanju prosto će se smanjivati kapaciteti, rafinerijski, smanjivaće se svi drugi kapaciteti tako da u tom smislu neće biti viška goriva, zbog čega ne možemo očekivati ni da će biti jeftinije", smatra Mićović.

On napominje da je poslednjih godina u našem okruženju već zatvoreno nekoliko rafinerija - u Novom Sadu, Skoplju, Bosanskom brodu, Sisku...Dodaje da se to desilo i u Evropi, u daleko većoj meri.