Rate kredita nisu dostigle vrhunac: Dalji rast može da se prelije u društveni problem i "vruć krompir" za državu

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

14/06/2023

07:01

Rate kredita nisu dostigle vrhunac: Dalji rast može da se prelije u društveni problem i "vruć krompir" za državu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska centralna banka najverovatnije će zbog predostrožnosti nastaviti da povećava ključne kamatne stope na svojim sastancima u junu i julu, ocenjuju stručnjaci. Svako povećanje utiče dodatno na porast kredita vezanih za euribor, odnosno utiče na poskupljenje mesečnih rata. Građani koji imaju dugoročne kredite sa promenljivom kamatnom stopom koja uključuje tromesečni ili šestomesečni euribor znaće najverovatnije krajem juna koliko će im se dodatno isprazniti novčanik.

Trenutna vrednost tromesečnog euribora je 3,469 odsto, što je skoro pola procenta više u odnosu na prethodni obračunski period 31. marta. Šestomesečni euribor je na nivou od 3,762 odsto, što je rast veći od jednog procenta u odnosu na kraj prošle godine. Svaka računica zavisi od konkretnog zajma, odnosno od visine kredita, ukupne kamate i varijabilnog dela, roka otplate, kao i već otplaćenog dela. Korisnici mogu očekivati i manje povećanje prilikom skoka euribora što je kredit u kasnijoj fazi jer je manji udeo kamate u mesečnoj rati.

Prema nedavnoj izjavi direktorke Evropske centralne banke Kristin Lagard, pritisci na cene "snažni" i ECB će podići kamatne stope dovoljno da smanji inflaciju i zadržati ih "koliko god bude potrebno". Lagard je rekla da će buduće odluke osigurati da referentne kamatne stope budu dovedene na nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se postigao blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto.

"Teško predvideti rast rata kredita do kraja godine"

Hasan Hanić sa Bankarske akademije rekao je za Euronews Srbija da kredit, odnosno mesečne rate zavise od ugovora koji je potpisan sa poslovnom bankom, a po pravilu se uzima u obzir šestomesečni euribor.

"Posle tih šest meseci, dolazi do usklađivanja i od datuma zaključivanja ugovora, svakih narednih šest meseci vrši se usklađivanje, odnosno korigovanje, u ovom slučaju, nažalost, povećavanje te stope po kojoj se obračunava kredit", rekao je Hanić.

Hanić veruje da će naredno povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke biti minimalno, odnosno za 0,25 odsto.

"Iako je znatno oborena inflacija u zemljama EU odnosno onima u evropskoj monetarnoj uniji, može se očekivati da se zbog predostrožnosti i sigurnosti stopa inflacije kreće prema tom željeno targetiranom okviru ili koridoru. Očekujem da će doći do povećanja referentne kamatne stope, mada verujem da će to povećanje biti minimalno, od 0,25 odsto", rekao je Hanić.

Urednik sajta Kamatica Dušan Uzelac kaže za Euronews Srbija da teško predvideti kakav će biti rast kredita u drugoj polovini godine.

"Ne znamo kako će države, prvo Evropska centralna banka, a onda i NBS reagovati na neke nove izazove zato je teško bilo šta predvideti. Teško je predvideti prosto taj trend. Ono što sam mogao da primetim vezano za euribor jeste da usporava rast. To ne znači da će prestati rast, ali ne raste tako rapidno kao što je do sada. Ima dana kada on malo padne, pa se vrati. Mislim da bi euribior od preko 4,5 bio kritična tačka koja bi u stvari napravila društveni problem od ekonomskog problema", rekao je Uzelac.

"Vruć krompir za države"

Uzelac smatra da nije problem visok euribor nego to što ljudi ne mogu da otplaćuju i navodi da ceo mehanizam borbe protiv inflacije prouzorukuje rast euribora.

"Znači, na dve vode ide ta cela priča. Nije problem visok euribor, nego je problem što ljudi ne mogu to da otplaćuju i to u stvari onako lako može da se prelije u društveni problem, što je onda vruć krompir državama širom sveta. To je ono što se gleda da se ne dogodi ili da se dogodi sa najmanje štete. Intervencije u tom smislu pod znakom pitanja, jer postoji ceo mehanizam koji je aktiviran sada, a to je u stvari mehanizam borbe protiv inflacije koji prouzorukuje ovaj rast euribora i sad je samo pitanje šta od ta dva predstavlja veći društveni problem čime će se pozabaviti regulatori - da li je to inlfacija ili je to prezaduženost", kaže Uzelac.

Uzelac podvlači se ne može ništa predvideti u vezi sa ratama kredita u tom smislu zato što ne znamo kako će države, prvo Evropska centralna banka, a onda i NBS reagovati na neke nove izazove.

"Mogu da predvidim ako mi kažete da li će se u Ukrajini srediti stvar i da li će se trgovati u dolarima, rubljama ili nečem trećem. Nemoguće je predvideti, čak ni bankari sa mnogo većom analitičkom operativom ne predviđaju te stvari. To se vidi u njihovim proizvodima koji nisu vezani za fiksne kamatne stope, oni su u strahu da se vežu za bilo kakvu fiksnu kamatu ili ako je fiksna onda je drasticno skuplja, i to je u stvari pokazatelj nepredvidivosti tržišta. Finansije su usko vezane sa globalnim trgovinskim aktivnostima i svedoci smo danas da je to dosta ovako načeto i prouzrokovalo dosta turbulencija", zaključio je Uzelac.

"Monetarnom zatezanju nije došao kraj"

Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum rekao je ranije za Euronews Srbija da to što je Narodna banka Srbije u maju na Izvršnom odboru odlučila da "predahne" sa monetranim zatezanjem, to nije značilo da je tom "zatezanju" došao kraj. Izvršni odbor NBS je ipak 8. juna odlučio da ponovo poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto. Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.

"Centralna banka će pored onoga što se dešava u evrozoni morati da prati i neke domaće faktore, pre svega moraće da vidi kako će ova cena struje i energenata da utiče na inflaciju. S druge strane, moraće isto tako da se sa zebnjom očekuje kakva će biti poljoprivredna sezona jer od toga zavisi šta će biti sa cenom i voća i povrća i ostalih namirnica koje čine ne mali deo u našoj potrošačkoj korpi", rekao je Stakić.

On je naveo da u tom smislu imamo i tržišne faktore, a i faktore koji dolaze iz Evrope.

"Evropa je naš najveći trgovinski partner i nama je u mnogo većoj meri važnije šta radi Evropska centralna banka nego sta rade Federalne rezerve", zaključio je Stakić.